Srpska književna zadruga u 1895. godini : godišnji izveštaj

10

пошту на овоме месту и двојици умрлих поборника, Задругина рада, чији нам је губитак врло осетан. Пок. Стеван Шимић, парох у Старој Пазови, који је за прва три кола уписивао редовно преко 90 задругара, п који је свој неуморни труд био уложио и у скупљање з34другара за ТУ коло, прекинут је смрћу у самоме почетку тога рада. Још на 8—-4 дана пред смрт послао је Задрузи списак 14 чланова с обећањем да ће се и на даље трудити као и до сада. Али га немила смрт отрже готово усред посла око Задруге. Пок. Илија Поповић, предавач у Књажевцу, лане и ове године ревностан скупљач задругара, осећајући да му се приближује суђени час, на самртничком одру у аманет предаје даље скупљање једноме своме пријатељу. Управа је уверена да чини само једну дужност, ако вас 32моли, да заједно речемо пок. Шимићу и пок. Поповићу: Мир пепелу вашем !

Г. Стојан Бранковић, потпуковник из Ниша, т. Ђурађ Марковић, трговац из Обреновца, и тг-ђа Живка Спасићка, удова из Београда, желећи очувати вечан спомен својим драгим покојницима, прва двојица синовима, а трећа супругу, уписали су иху добротворе Задругине. Захвални на таквој пажњи према Задрузи, рецимо: Мир пепелу Драгутина (. Бранковића, Љубомира Б. Марковића и Дамњана Спасића!

Поред лепога одзива задругара, Управи је олакшало посао и то, што је увек лепо предусретана од свих државних чинилаца и новинарства, кад год је осећала потребу обраћати се на њих. Нека им је наша искрена захвалност и у овој прилици.

Да поменемо још да суп управа Државне Штампарије и сви њени Фактори увек усрдно предусретали " Задругину управу и допринели, те су, крај свих хитних