Srpska književna zadruga u 1899. godini : godišnji izveštaj

ће! и

пе

Х1ТХ

захтевати да добро пишу. Ево међу тим како пише г. Гавриловић: „Одсек књижевни од 1847. богат је и другим именима... која се зову“ (стр. У); „Шредмет те сатире бејаше иронично гледање на Стратимпровићево представљање силе и ботатства“ (стр. Хр); „Сима и још неки... бише протнати из Карловада, пошто се задовољише и захтеви варварске методике ударања“ (стр. Х); „И одиста свему обиљу грађе ни Симина душа не могаше дати израза“ (стр. ХУ); „Као што гњурач слази у море ради бисера, тако се често и читаоцу на крају какве песме Симине покаже сав дар великога песника“ (ХХТХ); „Имајући на уму и таку опрезност“ (ХИ). — Ја бих, господо, био врло радознао да знам шта о оваком писању мисли г. Пера Ђорђевић, који је написао једну теорију прозе, и г. Љ. Јовановић, који је професор књижевности на Великој Школи.

На крају да учиним два питања. Прво се тиче Исландског Рибара, Превод је тога романа био дан на преглед г. Богдану Поповићу, који је нашао да се не би могао штампати без претходне поправке. Тако сам исто мишљење дао и ја, кад је управа, учинила одбору за Забавник питање, да ли би он могао Исландскот Рибара примити у своја издања 2 Данас, ја видим тај роман у последњем колу, али, како чујем, у поправљеном преводу. Ја немам ништа противу тога што је Исландски Рибар издан, ако му

је само превод одиста поправљен, и с тога питам да ли је он, после поправке, био дат на поновни преглед свом првом прегледачу, г. Поповићу.

узгред да поменем да би романе из сувремене књижевности требало издавати у Забавнику а не у редовним колима, где би на тај начин остало више места за класична дела, Исто тако, било би можда боље да се предговор о каквом страном писцу, као што је напр. Лоти, преведе, кад о њима постоје толике литерарне студије, него да се пише оригиналан.

Друго је питање које сам имао да учиним ово. Управа нам је обећала у својим идућим издањима и

в