Srpska književna zadruga u 1899. godini : godišnji izveštaj

ХХХП

Што се тиче ситних погрешака, ја рачунам да не би требало да се примећавају, особито кад су ситне, јер „ни једно дело не може бити без погрешака“ па ма како оно савршено било. С тога мп можемо прећи на дневни ред и шримити извештај управе Српске Књижевне Задруге као добар, заблагодарити управи на труду и раду, треба да будемо задовољни са програмом који нам она износи, јер је и он добар, а у будуће ће бити још и бољи.

Алекса Станојевић. Ја сам хтео молити г. председника за реч да се објасним према ономе „којешта“ г. Томића. Ја сам казао да сам задовољан са извештајем управиним, који је г. тајник прочитао, а казао сам и то: да литерарна дискусија још није била на дневном реду, те сам с тога изјавио задовољство према управином извештају. Мислио сам, пошто се дискусијом не може много помоћи, да се остави онако како је. Ло није било „којешта.“ Којешта је'оно: што он нас учи да не треба у Задругиним издањима употребљавати „АВСРр.“ Ако би се јошито могло замерити, онда бп тим пре требало Задрузи замерити на енглесвим стиховима или Француским текстовима и другим непотребним реченицама, него за оно АВСО. Међутим г. Томић, који не говори „којешта“, не „ополчава“ се противу тога већ само противу АВСРр. Ша онда, изгледа ми, да ми нећемо да се сетимо, да је та књига на коју циља г. Томић изашла, не толико иницијативом Српске Књижевне Задруге, колико иницијативом министарства народне привреде, што смо п из извештаја лањскога чули. Тим је изражен управо донекле оправдан и задовољен предлог г. Дачића: да Српска Књижевна Задруга издаје и „књиге за народ.“ Камо среће да има још таких књига па макар какво било расположење код господе, јер би се тиме много припомогло образовању налпега народа п у томе погледу. -

Овом приликом ћу да напоменем још и то: да нисам казао да треба говорити „о материјалној“ страни извештаја као о неисправној, вего сам казао да треба извештај литерарни да се прими, па да обратимо