Srpska književna zadruga u 1899. godini : godišnji izveštaj

2 РАИ

да управа може према месној потреби постављати на место повереника нарочите продавце који ће за свој труд имати нарочити проценат од наплаћенога новца,

и да се така постављења могу ове године учинити на име огледа привременога, па да се према добивеном искуству одредба о томе унесе и у друштвена правила.

Да кажем још нешто за што се ово ради. Повереници су у ствари и створили Српску Књижевну 'Задругу. Овај број чланова од 7600 — дело је повереника; они су све то урадили са великим самопрегоревањем, али и са великом чашћу за себе. То су људи којима треба сачувати одликовање повереничко међу осталим задругарима. Али има људи којима није стало до одликовања али је стало до процента од сакупљенога новца, и који би много заузимљивије а и правилније радили, кад би им се тај рад пристојно платио. Таких људи има у многим местима. Како сада стоји, они, као повереници, задржавају права повереничка, али хоће и да им се плати за труд, па бива да се и сами наплате, те је то једна незгода, којој хоћемо да доскочимо овиз- предлогом,

Председник. Прима ли свупштина. овај предлог 0 постављању непосредних лродаваца Српске Књижевне Задругер (Прима.)

Благоје Недић. Хоћу да изнесем један предлог. Мислио сам поводом овога да говорим , па ако је ствар свршена, онда нека се не говори. Хтео сам у начелу говорити о овоме предлогу: како је пао у незгодно време. Ја се бојим да овај нови предлог не направи забуну код наших повереника у Орбији. Јер ако се некима буде давала та новчана награда, онда се бојим да не сладне повереничко пожртвовање за Чадругу. Моје је мишљење да управа треба да учини покушај у томе, па тек онда да се изнесе као предлог, јер се бојим да се не добије у том погледу ресултат који управа није очекивала. Нарочито ће бити несрећа, ако има неколико повереника у једном

Мера