Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

Х

нашим задругарима пружила могућност да лако п по повољну цену дођу до ове збирке, чија је прва свеска. већ у њиховим рукама, и они су се могли уверити да су за малену претплату добили у нас дотле непознату врсту уметничког издања с лепим сликама са разних страна наше отаџбине. На управину понуду задругарп су се одазвали у знатном броју, али ипак не довољном да се ово корисно и лепо издање продужи, ако се не би накнадно јавило још доста нових купаца.

Још се управа бавила о неким другим питањима и пословима, али јој је велики део снаге и времена одузело старање о одржању и ширењу круга задругарскога, о чем ће се говорити у другом извештају. Неки од тих књижевних послова још нису довршени, те се неће овде ни спомињати, али сматрамо за дужност изнети шта је управа урадила поводом једнога предлога који јој је упутила лањска скупштина. То је предлог г. Жив. О. Дачића да Српска Књижевна Задруга узме иницијативу у издавању популарних списа за много шири круг читалаца него што је то до сада радила. Управа је изабрала нарочити одбор у који је замолила и неколико задругара изван њена, састава да проуче овај предлог. Изабрани је одбор после дужега саветовања поднео управи извештај констатујући: да је прека потреба почети така издања, да би она имала довољно читалаца и даби било материјалне могућности за њихно издавање и руковање целим тим радом. Одбор је према томе управи предложио да наша Задруга узме на себе тај рад, али независно од редовних Задругиних издања. Управа је у начелу примила предлог да Српска Књижевна Задруга прими на себе издавање књига за народ и изабрала је нарочити одбор да се о свему том раду стара.

На завршетку овога извештаја, мило је управи што може споменути да је ове године Задруга ступила у књижевне везе с Матицом Хрватском у датребу и том новом тековином ојачала заједницу између две гране наше заједничке народне књижевности, а на корист боље будућности народне.