Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

ХУП

Ове је године Задруга имала и губитака, јер су јој смрћу отети добротвори њени: Владислав Алић, трговац у Земуну, и Милош Петровић, главни благајник управе државних монопола у пенсији, и заслужни управин повереник Милутин Стојановић, пенсионисани учитељ у Омедереву. Нека им је у Српској Књижевној Задрузи вечан спомен! —

Поводом овог извештаја г. др. Б. Николић питао је, да ли је Задруга ступила у везу са Друштвом Рад у Руми, ради растурања својих издања.

Председник је изнео Скупштини све шта, је урађено у том погледу, изјављујући наду да ће се преговори брво и успешно свршити.

Риста Одавић пита шта је са отварањем Задругине књижарнице.

Тајник је одговорио да се Управа занимала и тим питањем на својим састанцима, али га није деФинитивно решила због хитнијих послова које је посвршавала у току године.

А. Станојевић, професор, пита шта је Управа радила по лањском предлогу о куповини штампарије 2

Исто питање подстиче и г. Благоје Недић, пенсионар.

Председник им је одговорио да остварење тога предлога стоји у вези с куповином куће за Задругу. Међутим Задруга не располаже толиким капиталом, да би могла извести и један и други посао, и даће то остати још неко време лепа жеља и Управина и свих пријатеља дадругиних.

Јаша Продановић пита: Зашто се одоцнило с овогодишњим колом књига Задругинихг Шта је узрок томе»

Тајник своди узроке томе на ово: доцне се донела одлука о књигама 1Х кола; писци не предају на време цео рукопис; штампање је почето доцније због раскида уговора са Орпском Штампаријом у дагребу; коло је велико, јер има више табака но и једно досадашње коло; и најзад што је и Државна

Сб. К. ЗАДРУГА Б