Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

2526

борили, али изгубише у боју војводу Остоју и Петра Пецију и морадоше подлећи већој сили турској. — 1876. били су бојеви између Срба и Турака код Кормана и Адровца, на Морави. |

99. — 1521. Турци освојише први пут Београд. — 1690. Турци преотеше од Аустријанаца Ниш. 1822. рођен је, у Сремским Карловцима, Герман 4 нђелић, српеки карловачки патријарх, велики просветни добротвор: дао је 80.000 Форината да се заснује Фонд за пенсије професора српске гимназије у Сремским Карловцима, а оставио је и 20.000 Форината Фонду свештеника у карловачкој архидијецеви. — 1551. Павле «Говановић, из Арада, остави завештањем Матици Српској око 24.000 Форината, као своју задужбину, из које ће Матица помагати Србе православне вере, који уче политехничке науке у Бечу или Прагу.

80. — 1597. аустријски војници ударише на Слафину и одведоше 1.700 српских душа. — 1752. умро је српски патријарх Атанасије 11. — 1875. био је жесток бој између српеких устаника и Турака под Билећем, у Херцеговини. — 1876. били су крвави бојеви између Срба пи Турака на Бобовишту и Радевцу, на Морави, и на Малом Зворнику, на Дрини.

81. — 1789. турска посада у Смедереву предаде град аустријској војсци. — 1851. умро је, у Риму, Јосип Мариновић, Орбин пз ЏШераста, научни радник и песник талијански. — 1874. умро је, у Млецима, др. Божидар Петрановић, научни и књижевни радник, оснивач Матице Далматинске.

Септембар.

А 1. — 1397. Турци збацише последњег бугарског владасца Јована Срацимира. — 1790. рођен је у Лежимиру, у Срему, Глиша Возаровић, коричар и књижар пздавалац, велики пријатељ српске просвете и књижевних радника. — 1882. рођен је Иларион Руварац, архимандрит, научни радник, члан Орпске Краљевске Академије: ради поглавито на српској историји. — 1886. отворена је богословија у Београду. — 1876. били су