Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

228

Поповића, просветна добротворка: оставила је српској гимназији у Новоме Саду виноград од 55 мотика. 1875. српеки устаници разбише Турке код Жабице, близу Требиња. — Истога дана Мехмед Али-паша разби код Сједнице српске устанике. — 1876. Турци повредише примирје, закључено између Србије и Турске, и ударише на Орбију на Дрини; али их Срби одбише. _

8. — 1799. рођен је, у Сомбору, у Бачкој, •70ван Хаџић (Милош Оветић), песник, књижевни и просветни радник, оснивач Матице Орпеке, највећи противник Вукове реформе правописа и књижевног језика нашег. — 1817. рођен је, у селу Лолпижама, близу Сјенице, у Старој Србији, поп Илија Церовић, народни првак у опоме крају, велики родољуб и просветни добротвор.—1854. умро је владика горњокарловачки «Јевђеније, књижевни радник. — 1856. умро је, у Влашкој, Јеврем Обреновић, отац Милоша Обреновића, прадед српскога краља Александра, државник. — 1876. Турци опет нарушише примирје, закључено између Србије и Турске, пи ударише на српске положаје на Јавору, али бише одбијени. — 1899. умро је, у Београду, Димитрије Стаменковић, велики просветни добротвор : оставио је Српској Краљевској Академији три стотине хиљада динара у злату, да се од дохотка штампају за народ корисне књиге и бесплатно дају народу.

9,— 1772. рођен је, у Баји, у Бачкој, “оаким Вујић, књижевни и просветни радник: много је радио да се у Срба одомаћи позоришна уметност; његово „Путовање по Србијп“ штампаће Српска Књижевна Задруга у десетом редовном колу својих књига. — 1844. умро је, у Београду, Фура Милутиновић, гуслар : у првоме устанку за ослобођење чинио је устаницима велике услуге, носећи тајно писма војводама. — 1870. умро је; у Мостару, архимандрит анићије Памучина, књижевни радник и просветни добротвор: оставио је српској школи у Мостару осам стотина дуката, да се од дохотка набављају школске потребе. — 1875. војвода Лазар Сочица с 400 српских устаника удари на Дер-