Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

288

26. — 1744. рођен је, у Чакову, у Банату, 20ситије Обрадовић, нап врло заслужни књижевни радНик: први је почео писати иародним језиком; Српска Књижевна Задруга штампала је до сада, у редовним колима својих књига, његове списе „Живот и прокљученија“, „Басне“ и „Домаћа писма“— 1788. рођен је, у Даљу, у Славонији, Димитрије Исашловић, књижевни п просветни радник: много је радио на томе да се у Србији отвори учитељска школа. — 1787. рођен је, у селу Тршићу, у Подрињу, Вук Стефановић Караџић. отад наше новије књижевности, реформатор нашега правописа и књижевнога језика (у државном издању штампани су у нас: „Српски Рјечник“, „Окупљени граматички и полемични списи“, „Историјски и етнографски списи“, „Народне пјесме“, Т—УТШ, „Народно приповијетке“, и др.). — 1846. рођен је, у Новоме Саду, Мита Нешковић, школски и педагошки писад.

20. — 1706. умђо је Арсеније ТЕТ. Црнојевић, српеки патријарх: поверовао је празним обећањима. аустријскога цара пи превео многи народ из Србијеу Аустрију.

28. — 1818. рођен је Иван Сергијевић Тургењев прослављени руски приповедач („Дим“, „Новина“, „Ловчеви записници“, „Племићско гнездо“ и др.). == 1895. умђо је Иван Филиповић, хрватски педагошки и књижевни радник.

29. — 1821. умро је српски краљ Милутин Немањић. — 1795. рођен је, у Дубровнику, Бернардо Замањи, песник.

80. — 1500. око две хиљаде босанских потурица ударише на град Задар, у Шриморју, и страшно опустошише задарску и вранску околину. — 1878. умро је, у Тителу, трговац ЉМитанло Крстић, добар Орбин и народни добротвор. — 1869. свечано је отворено, у новоме позоришноме дому, Народно Позориште у Београду.

Новембар.

1. — 1812. рођен је, у селу Његушима, у Црној Гори, Џетар 11 Петровић Његуш, владика и вла-