Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

240)

тлашен за наследнога кнеза у Србији. — 1840. аустријски цар Фрања Јоси одвоји српеку Војводину од Угарске и себе прогласи српским војводом. — 1550. умро је, у Бечу, пуковник Зарија Товановић („Чича“), народни пуковник у покрету Орба у Угарској 1848. —49. године, српски заповедник у боју на Јарку.

4. — 1282. умро је, у Београду, Ранко Алимпић, Ђенерал. | Е Е 8. — 1808. виђенији Срби из Шумадије уговорише, у орашачкој планини, устанак против беотрадских дахија. — 1818. рођен је Фрања Миклошић, научни радник, прослављени зналац словенских језика. — 1847. умро је, у Београду, Јоаким Вујић, књижевни радник: његово „Путовање по Србији“ изићи ће у десетоме редовноме колу књига Српске Књижевне Задруге. — 1861. умро је, у Београду, Милоти -7. Обреновић, син Јеврема Обреновића, најмлађега брата кнеза Милоша, дед краља Александра. — 1874. умђо је, У Београду, Сергије Николић, просветни п књижевни радник.

9. — 1844. умро је Крилов, руски књижевни радник: писао је басне, од којих су многе преведене и на наш језик.

10. — 1885. рођен је „аворин «Јенко, композитор (Српска Химна и др.), прави члан Српске Краљевске Академије. |

11. — 1881. умђо је, у граду Звечану, у дан. Старој Србији, Стеван Урош 111 Дечански, српски краљ. — 1405. умрла је кнегиња (у нар. песмама ца-

рица) Милица, жена Лазарева, мати деспота Отевана Лазаревића (Високог). —1726. рођен је, у Сремским Карловцима, ован Рајић, архимандрит, научни и књижевни радник, први прави радник наш на нашој историји. 1872. умро је ован Бауринг, енглески државник и књижевни радник: преводио је на енглески језик наше народне песме. — 1878. умро је, у Бечу, Стјепан Митров Љубиша, прослављени приповедач наш: збирку његових краћих прича. „Причања Вука Дојчевића“ издаће Српска Књижевна Задруга у десетоме редовноме колу својих књига.