Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

|

· 246

дрејска скупштина, у Београду, повратила је на кнежевски престо у Србији кнеза Милоша Обреновића, оснивача династије Обреновића. — 1878. изишао је закон о уређењу гимназија у Србији: по овоме закону заведен је у гимназијама и седми разред и испит зрелости. — 1877. српска је војска почела ударати на Ниш. — Истога дана српска је војска освојила од Турака Белу Паланку и Куршумлију.

18. — 1600. немачки језуити спалише, у Грацу, преко 10.000 словеначвих књига. — 1810. рођен је, у селу Заградињу. у требињском округу, у Херцеговини, Јанићије Памучина, архимандрит, родољуб, књижевни радник („Живот Али-паше Оточевића Ризванбеговића“) и просветни добротвор: оставио је 800 дуката, да се из прихода издржава српска основна школа у Мостару.

14. — 1699. аустријски цар Леополд Г дао је Србима у Будиму повластицу, да могу имати свој суд и своје чиновнике. — 1875. били су бојеви између српских устаника и Турака: у Зупцима, у Херцеговини, и код Високог, у Босанској Крајини. — 1899. умро је, у Београду, др. Радмило Лазаревић, књИжевни радник.

15. — 1817. рођен је Дане Бањанин, просветни добротвор. — 1843. умро је, у Сремским Карловцима, Григорије Лазић, просветни и књижевни радник. 18483. умро је, у Београду, Букашин Радишић, песник и књижевни радник. — 1848. умро је, на пречац, близу Панчева, Стеван Шупљикац, последњи српски војвода. у Угарској. — 1877. погинуо је на Нишору, код Пирота, јуначки се борећи с Турцима, Милутин Карановић, војни капетан.

16. — 1810. умро је, у Букурешту, Милан Обреновић, руднички војвода у првоме устанку за ослобођење, брат кнезу Милошу по мајци. — 1858. рођен је Вид Вулетић Вукасовић, књижевни радник: ради поглавито на прикупљању и разрађивању грађе за познавање нашега народнога живота. — 1877. српска војска увела је од Турака Пирот. — 1852. умро је Владимир Вујић, просветни и књижевни радник.