Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

15

вештаја Задрувине управе, могу рећи само то, да је година 1900., девета. од постанка Задругина, била најбоља и најповољнија за њен развитак од свих ранијих година. То се види и по великом бројном одзиву како нових Задругиних добротвора, тако и редовних оснивача и улагача из свих српских крајева: 0 том ћете се уверити и по нарочитим услугама које ву Задрузи у минулој години пружали многи наши крупни Фактори јавни и државни, па и по особитој, за нашу Задругу веома драгоценој пажњи којом је она и с највишега места у Краљевини одликована. Ти пак несумњиви знаци народне љубави према. Српској Књижевној 3адрузи најбоље доказују не само да Србин живо тежи све јачем културном напретку, него и да је потпуно свестан знатне улоге коју сама српска књига врши и треба да врши у том тежењу. А кад је то истина, онда ће, надајмо се, истинити бити и снови српскога народа у најближој му будућности. Дај Боже, да нам нове године и даљи наш рад посведоче веровање и надање наше. —

Отварајући данашњу скупштину, молим вас најпре да изберете два члана који ће водити записник, а затим да саслушате извештај, који ће вам управин тајник прочитати.

За овим представља збору лолицијског комесара г. Рад. Туцаковића, писара Управе вароши.

Џ. Бележили су: г.г. Јов. М. Жујевић професор Вел. Школе и Чеда А. Петровић професор Гимн. Вука Отеф. Караџића. ЈЕО Тајник г. Љ. Јовановић прочита овај

ИЗВЕШТАЈ о књижевном раду Управе Српске Књижевне Задруге. Овогодишње, девето коло Задругиних књига донело је списе који су сви били објављени на лањској скупштини : |

ј | ||

| :

пунили

БИ нет нирелнрамнштрривани 1. +,

пттитЕр ви