Srpska književna zadruga u 1901. godini : godišnji izveštaj

ЕМ

облика, али то су, како народ каже, умивене књиге. Едиторским својим радом Задруга је васкрела дела многих знатних српских књижевника; Та, пређе ретка, дела данас су постала својином целога Српства. На тај начин Задруга ће учинити-оно што политика не буде могла: извршиће духовно јединетво Српскога. Народа. За такав рад у културној мисији Српске Књижевне Задруге припада заслуга свакоме задругару, повереницима, управи. Човек који је од почетка основања Задруге био у првом реду управе и који је задобио великих заслуга у раду Српске Књижевне Задруге, јесте председник данашње управе г. П. П. Ђорђевић. Не мања заслуга припада поред осталих оснивача и гр. г. Ст. Новаковићу и Љ. Ковачевићу. Скупштина је могла и раније бити, али је управа. одредила 6. август из поглавитог узрока, што су у ово време пале две скупштине просветних радника, па се Управа надала да ће се тога дана на скупштини Орпске Књи– жевне Задруге искупити што већи број чланова, просветних и књижевних радника и мислених људи, — и није се преварила. — Оглашујући да је ова, 1Х. скупштина Српске Књижевне Задруге отворена, он поздравља добродошлицом све присутне скупштинаре и објављује да се прелави на другу тачку дневног реда.

П. Тајник г. Љ. Јовановић, чита овај

ИЗВЕШТАЈ о књижевном раду управе Српске Књижевне Задруге.

На осмој редовној скупштини задругарској објављено је шест књига које ће задругарима донети Х коло. друштвених редовних издања. Тих шест дела заједно са седмим, о ком је управа додније донела одлуку, већ су у рукама свих чланова. То су књиге:

1 (65). Лажни дар Шћепан Мали, историческо збитије осамнаестога вијека, од Џетра Петровића Њетоша; ово је дело за штампу приредио Драгутин Костић, тумачења је почео писати „Љубомир Стојановић а наста-