Srpska književna zadruga u 1901. godini : godišnji izveštaj

ту

вио је и довршио Драгутин Костић; предговор о животу и раду песникову израдио је Јаша М. Продановић.

2 (66). Путешествије по Сербији, Јоакима Вујића, прва књига, са сликом пишчевом, планом старог Београда и 13 слика у тексту, лриредио за штампу и написао тумачења и предговор о животу и раду пишчеву Јован Ердељановић. Е -

8 (67). Причања Вука Дојчевића, скупио и сложио Стјепан Митров Љубиша, прва књига, за штампу приредио и тумачења написао Љ. Јовановић. –

4 (68). Људско срде, приповетке и слике Илије И. Вукићевића, свеска прва, са сликом пишчевом и с предговором о животу и раду његову од Љ. Јовановића.

5 (69). На сблу и прелу прпповетке Паје Марковића. Адамова.

6 (70). Чича Горијо, написао Хоноре де Балзак, превео с Францускога и написао предговор о животу и раду пишчеву Јован М. Јовановић.

7 (71). Живот Бенпамена Франклина, превео с енглескога и написао предговор о животу и раду пишчеву Чедомиљ Мијатовић.

Ових седам књига имају свега 108 3// штампаних табака, а то је, као п у свим досадашњим колима, много више него што правила обећавају задругарима.

Од седам књига новога кола три припадају старијим писцима. Најстарији је Јоаким Вујић са својим „Путешествијем по Сербији“. То је међу многобројним и многоврсним његовим саставима књижевно дело које ће, по свој прилици, најдуже имати читалаца, колико по оригиналности и по значајном предмету (Србија у почетку свога стварања имаће увек дражи за српскога читаоца), толико по љубави према Орбији ипо простодушности ес којом је написано. Да би читање овога списа било што занимљивије а уједно и што поучније, уметнут је у текст знатан број слика по фотографским снимцима, којима је задатак да читаодима очито прикажу оно што Ј. Вујић приповеда. Тако је исто додан књизи опис и план Београда какав је био у Вујићево време, а спрем-