Srpska književna zadruga u 1906. godini : godišnji izveštaj

25

фесор у Београду, г-ђица Зорка Станковићева, класна наставница више женске школе у Београду, г-ђица Катарина С. Павловићева, класна наставница женске · учитељске школе у Београду, г-ђица Лепосава Бошковићева, класна наставница више женске школе у Београду, г. Милан К. Петковић, професор у Крагујевцу, г-ђа Миленија П. Ђорђевића, класна наставница више женске школе у Крагујевцу, г. Небојша Увалић, професор унитељске школе у Пакрацу, г. Радојко Ђ. Деметровић, професор у Београду, г. Стеван Стратимировић, професор учитељске школе у Сомбору, г. Тодор Коблишка, професор у Нишу, а од ученика повереника г. Тихомиљ Д. Младеновић, ученик МГ разреда гимназије у Београду. Заузимањем ових повереника Задруга је међу омладином школском добила леп број задругара и нада је да ће их у даљим колима имати и више, када се за овај начин уписивања задругара, који ученике у исти мах учи и корисној штедњи, буде заузео у свакој средњој школи бар по један наставник.

Да би се пак увећао. број добротвора, одлучила је управа штампити засебан поменик свих досадашњих помрлих добротвора с кратким биографијама, а по могућству и са сликама, а после тај поменик издавати увек уз годишње извештаје. Тим не се Задруга лепо одужити тим, људима, који су показали код нас још ретку врлину, да се повећом сумом новаца помогне која књижевна установа.

Поред поменутих и других текућих послова, управа се ове године бавила још са два питања: да Задруга опет покрене „Забавник“ и да издаје свој службени лист. У својим редовним издањима Задруга не може дати много маха преводној лепој књижевности, те не може нашем читалачком свету отворити велику ризницу светске књижевности у оној мери, у којој ова то заслужује и у којој би она могла корисно утицати и на нашу књижевност, а многа од