Srpska književna zadruga u 1906. godini : godišnji izveštaj

27

пали не само објаве Задругине, већ и имена свих задругара, како њихови улози стигну благајници. Зато се управа носи мишљу, да покрене службени лист Задругин, који би излазио према потреби 10 до 15 пута годишње и доносио изводе из записника рада управе и њених одсека, поруке повереницима, спискове задругара чији су улози приспели благајници, важније одговоре повереницима, као игодишњи извештај о раду Задруге и њених скупштина и регистар задругара. Тај би се лист штампао у 5—6000 примерака и слао бесплатно (или по минималну претплату, ако би се у њ унело и нешто књижевне критике и забаве) повереницима сразмерно броју њихових задругара, те би одржавао непрекидну везу између Задруге и њених повереника и задругара, а уштедео би штампање и скупљу поштарину расписа и именика чланова, те свакако не би Задругу стао скупље него досадашњи расписи и извештаји; ако би пак лист примао и огласе за што би био врло подесан, јер би. ишао у све крајеве Српства — он би Задругу стао и мање. И

о овоме питању управа је рада чути скупштинско мишљење.

То су у главним потезима послови, које је свршила управа на својим честим састанцима, којих је било: у главном одбору 11, у надзорном одбору 11, у управном одбору 4, у књижевном одсеку управног одбора 6, а у економском одсеку управног одбора 13. Чланови су долазили на састанке уредно, те су ове увек и држате сем 2—8 састанка књижевнога одсека, који се нису могли држати с тога, што су два члана тога одсека одсуствовали готово целе године, заузети другим важним пословима.

Прикупљањем повећега броја задругара и помагањем у експедовању књига истакли су се ове године ови досада већ изабрани добротвори: г. Васа Живковић, свештеник у Пожаревцу, г. Васа Нико-