Srpska književna zadruga u 1906. godini : godišnji izveštaj

ЈЛлуна Ћеловић _БЕОГРАД_ а |шка Сејоме ВЕОДВАО _

ИЗВЕШТАЈ УПРАВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

ПОДНЕСЕН ХТУ РЕДОВНОЈ ГОДИШЊОЈ СКУПШТИНИ, ДРЖАНОЈ У ДВОРАНИ ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ 6. МАЈА 1907. ГОДИНЕ

ЈЕ О књижевном раду Српске Књижевне Задруге

Има већ неколико година, како:се извештај овај почиње истицањем тешких губитака Задругиних, који су у исти мах и ненакнадни губитци Српске Књиге. Та зла коб није мимоишла ни овај.

У овој години изгубили смо два приповедача, Стевана Сремца и Пају Марковића — Адамова. Требало би им и овде истаћи заслуге у белетристици нашој. Али је у овакој прилици доста споменути само имена њихова, и довољна хвала је с њима.

Адамов се прилично рано јавио у приповедној белетристици нашој (у Јавору 1874), па је доста рано и престао приповедати, готово баш онда, кад му се, вршњак по годинама, Сремац, тек почео јављати. Обојица имају значајних улога у развитку приповетке наше, и сваки је од њих времену свом угледан представник. Обојица су књижевним радом својим помогли и Српској Књижевној Задрузи; Адамов још и као један од ранијих највреднијих повереника