Srpska književna zadruga u 1906. godini : godišnji izveštaj

њених. Задруга се дакле налази побуђена, и овом приликом, истаћи жалост своју са преране смрти и Стевана Сремца и Паје Марковића Адамова. Слава им!

Поред овог учестовања у жалости Српске Књиге, Српска је Књижевна Задруга узела удела и у једној прослави њеној. Кад је, у септембру прошле године, у Вршцу прослављана стогодишњица од робења Јована Стерије Поповића, Задруга је послала на ту прославу чланове књижевног одсека свог, гг. Јеремију Живановића и Драгутина Костића, с прилогом за споменик Поповићу у 150 круна, с обзиром и на то, што је Задруга прештампавала његове списе бесплатно.. Том се приликом први од изасланика, пригодним говором на банкету, одужио спомену !10повићеву у име Српске Књижевне Задруге.

На лањској скупштини утврђено је, да је управа С. К. Задруге и'сувише трошила од прихода Задругиних на издања њена. Давала је много већи бро табака од средњега (око 80). По жељи ове скупштине садашња је управа одлучила да заведе што већу штедњу. Хтела је нарочито да ново коло књига, ХУ, одржи на средњем броју табака. У први мах је, тога ради, мислила да у колу том остане само на пет, раније одређених дела, а да највећем (! оспођа Бовари) даде два броја, дакле у пет књига ипак шест свезака. Али том би се штедњом доста смањио прописани број књига (6 до 7). Он се пак могао лако одржати, а да се не пребаци средњи број табака. С тога је унета у ХУМ коло још једна књига, тања, од 6 табака (Нушићев Свеш), те је цело коло изнело 76 штампаних табака. Штедња је учињена још и у томе, што нема великих предговора ни сувишна

Ј

| коментарисања.

Овим се колом напунила прва стотина Задругиних књига и почела друга. Наштампано је кад треба, те су га чланови добили на време.

Маи