Srpska književnost u XVIII veku

ХхХП

нашој у ХУШ веку. Али тај период је тако неразрађен, о појединим догађајима, писцима п књигама има још много да се нађе и сазна, и свакога дана пристизаће нови прилози, који ће све више заокругљивати целину. У току штампања ове књиге Г. Радослав Грујић штампао је врло занимљиву књижицу, израђену по архивским податцима, о животу српских сељака у ХУШ веку (Невоље српских сељака пре двеста година у Срему и Бачкој); Г. Др. Јован Радонић даје у штампу своју одличну монографију о Ђорђу Бранковићу, Г. Др. Тихомир Остојић довршује своју велику студију о Захарији ОрФелину, а Г. Вељко Милићевић сређује своје податке о борављењу Доситеја Обрадовића у Енглеској. На наш ХУПГвев данас је обраћена она пажња којуону пуној мери заслужује, он се почео увелико изучавати, и новим изучавањима, монографијама и студијама, нарочито детаљним архивоким истраживањима, све ће се више попуњавати наше знање тога важнога доба и његове књижевности. У томе погледу ја немам никаквих илузија: после двадесет година, када се уђе у историјске и књижевне појединости, после целога једнога низа специјалних истраживања каква се већ почињу чинити, имаће се писати нова, потпунија и обимнија, историја српске књижевности ХУШ века.

Али и оваква каква је, ова књига неће бити без користи. Ја нећу бити тако нескроман да речем: да оно што се 1909 године могло знати о историји српске књижевности ХУШ века налази се у овој књизи, али је извесно да је ово прво систематско дело у којем је обухваћен наш ХУШ век као целина, а у прегледу изнето наше ула-