Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ о

једва и делимично познат, и он је остављао другима уда ту ствар испитују.“ Наши историци ХУШ века, сви бев разлике, и Ђорђе Бранковић, и Павле Јулинац, и Јован Мушкатировић, као и Рајић, знају мало или ни мало о историјским споменидима старе српске књижевности, и раде своје историје српскога народа по талијанским, мађарским, немачким и грчким писцима. Тек у ХЈХ веку, историчари и Филолози упознају Србе са, њиховом старом књижевношћу, која је већу ХМ веку била сасвим мртва, а у ХУШ веку није ништа значила у стварању нове књижевности.

Као и средњевековна, тако и далматинска књижевност није имала никаква утицаја на стварање нове српске књижевности. Далматинска, књижевност била. је куд и камо развијенија, савршенија, књижевнија и модернија но стара српска књижевност. Али она је поготову исто тако подражавалачка, исто тако одвојена од стварнога живота, исто тако сталешка као истара књижевност. Оно што је нарочито сметало да она утиче на стварање нове књижевности, то је њено локално обележје, верски обзири и азбука. Од половине ХУ па до почетка ХЛХ века, далматинска књижевност . била је ограничена на приморје Јадранског Мора, на земље под млетачком владавином или под непосредним утицајем талијанске културе, на Спљет, Задар, Дубровник, острво Хвар. Далматинци, у блиском и сталном додиру са Италијом, са романским и талијанским становништвом у својој средини, под утицајем талијанског хуманизма и Обнове, пригрлили су талијанску књижевност, и цео њихов књижевни рад је верно, каткада и ропско подражавање талијанских узора. Далматински писци