Srpska književnost u XVIII veku

18 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

бор војводе, ослобођење од свих терета и данака. За то време, Турпи су непрестано напредовали и потискивали аустријску војску на север, освојивши Ниш, Смедерево, па најзад и Београд. У крајевима које су Турци понова освојили живели су Срби, којима нису праштали што су се придружили аустријској војсци. За српски народ, који је понова потпао под Турке, била су настала страшна времена. У једном сувременом запису из 1690 године овако се описује то стање: »ИОх! ох! ох! уви мње! љути страх и беда тогда беше, матер од очесах раздвајаху, и от отца сина; младе робљаху, а старе секаху и дављаху. Тогда на се человеци смрт призиваху а не живот од проклети Турака и Татара. Уви мње, љуте туге !«<')

Срби више нису могли остајати у својој домовини, где им није био сигуран ни иметак ни живот. И на 100.000 људи, са патријархом, владикама и калуђерима на челу, пређе у Угарску, на пусте равнице које је мађарско становништво раније било напустило. Аустрији је било у интересу да насели своје пусте земље и заштити своју опасну јужну границу једним ратоборним племеном, навикнутим на борбу са мрским му Турцима. Аустрија је потпомагала српску емиграцију, и има примера да ју је и насилно изводила.) (1790 године, на пример, аустријске војне власти ставиле су у нарочиту дужност Фрајкору да врши емиграцију, и било је случајева, нарочито у пожаре-

т) Љубомир Стојановић: Стари српски записи и натписи. Београд, 1902. књ. 1, стр. 458.

#) Др. Драгољуб Павловић: Прилог историји Кочине Крајине и Мигаљевићевог Фрајкора. Глас Српске Краљевске Анадемије, 1904, ПОХУШ, стр. 152—158.