Srpska književnost u XVIII veku

45() 5 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

и како му је народна повесница на срцу лежала. Лака му земљица, блажена му памет!“

На жалост, уредништво Српског Летописа. не даје никоје друге појединости, ни како је дошло до тога одломка, ни код кога се налази, ни како изгледа и шта садржи то „веће дело“. Извесно је да је то одломак или превод из Мушкатировићева дела: Ртојесфит рто дтаситатлћиз е! розиданз Казслапав аппло 1790... ећођотагит, које се, у величини од 63 стране на табаку, налази данас у Мађарском Народном Музеју у Пешти. Сва је прилика да је то историјски део каквог гравиминалног пројекта, који су Срби, приликом Темишварског Сабора, подносили Леополду ЏП, доказујући своје заслуге у прошлости и историјско право на национално самоопредељење и верске слободе. Из објављеног одломка види се да се Мушкатировић у првом реду служио мађарским историчарима, Туроцијем, Сентиванијем, ИштванФијем, СтеФаном Капринајијем, и да му је било познато дело Дифреново : Шштешт ђећиз е! посит, као и велико дело талијанског хуманиста Антонија Бонфинија Ветит. Нитдаттсатит. десадезв. Од српских историчара знао је за Павла Јулинца. Исто тако се даје опазити главна идеја свега његовог историјског излагања : да докаже да су Срби постојали и играли политичке улоге у Угарској и пре својих сеоба у ХУГ ХУПЏ и ХУШ веку, и да су се увек одликовали у борбама за ствар хришћанства и слободу Угарске. То је дело једног доброг српског родољуба, које, и ако у Фрагменту познато, и ако намењено практичном циљу, не изгледа без извесне научне вредности и заузима пристојно место у српској историографији ХУПГ века.