Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 463

бавећи се нарочито, руским и Француским језиком и њиховим књижевностима. Три године провео је у Бечу, живећи од своје зараде и чинећи своје прве књижевне покушаје.

Руски посланик у Бечу кнез Димитрије Михаиловић Голицин узме га у јесен 1790 за свога секретара. На том добром месту, у повољним материјалним приликама, провео је он две корисне године, док није завршио све испите. У то време, кнез Голицин умре, и Трлајићу буде стављено у дужност, да све његове хартије, новац и драгоцености однесе у Русију. У Русији је провео неколико месеца, и ако му је нуђено добро проФесорско место, он се није могао решити да се одвоји од завичаја. Када се вратио у Беч, добије место при српској штампарији. Ту је штампао прве своје књиге и бавио се народним пословима, 60рећи се у редовима, унационалиста«“ против владика и митрополита.) У то време путовао је и по Европи, по свој прилици по Немачкој. 1795 године српска штампарија буде продата пештанском универзитету, и Трлајић сиђе са њоме заједно у Будим, где му је било обећано место коректора |„поправитеља«). Но оставши на послетку без места, би принуђен да помисли на коју ће страну. Као домаћи учитељ руског протојереја у Бечу Андреје Самбурског отиде 1796 у Русију. Тада се најзад реши да остане у Русији, и 180! године у посвети Нуме правдао је тај свој корак: „Ах! Кол трудно јест бједному человјку избавитеја јединим трудом својим от бремене жељевнија нишчети, а наипаче когда веја 06стојатељства соједињајутеја противу усилениј јего,

т) Њетово писмо из 1792, писано непознатом лицу. Гољубиџа, 1843 и 1844, стр. 325—827.