Srpska književnost u XVIII veku

466 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Ој, дакле, браћо, да сложимо руке,

Да из земље протерамо Турке,

Да грунемо својом српском снагом, Овладамо првим жизни благом,

Благом храбрим, драгим свим, слободом, И са срећом, слатким њеним плодом!

(Ој, осветлимо своје српско лице! Истребимо све наше убице, Ускипимо сви јуначким гњевом, Ударимо и десном и левом,

Да скочимо на сабље и шајке, Да смо своји, радосне нам мајке!

Са таквим осећањима, Трлајић је, и када је отишао у Русију, остао књижевни радник српски. На руском језику, 1810 године, у Петрограду, изишло је у две свеске његово дело Кратког руководство ко систем. познанпо гражданскаго честнаго права Россти. Одески професор В. И. Григорович писао је за тај рад да њиме у Русији „почиње историја науке о грађанском праву“) Од научнога рада зна се да је још пре свога одласка у Русију написао једну граматику, у којој је дошао до глагола.) Када је 1807 Лукијан Мушицки тражио од њега да се његови руски списи преведу на српски, он је одговорио да за све то има времена када се врати у домовину.) Атанасије Стојковић помиње да су после његове смрти остали »равлични рукописи“ из правних наука, а особито из енциклопедије права,“

1) Запмски императорскаго новоросетискаго универзитета, Одеса, 1876. Извод под насловом Срби у Русији, у Летопису Матице Српске, 1879, књ. 120.

2) Радослав М. Грујић: ХАњижевна писма митрополита Стратимировића. Богословски Гласник, 1908, књ. ХИ, св. 83 и 4, стр. 215.

3) Др. Никола Крстић: Извештај одбору за науке историјске % државне Српског Ученог Друштва о рукописима, што је друштву на оцену поднео преко Г. Витковића Др. Ђорђе Мушицки. Гласник Срп-

ског Ученог Друштва, 1891, књ. 72, стр. 108—109. %) Подунавка, 1848, стр. 156.

| 2 | | |