Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА ЕЊИЖЕВНОСТ У ХУМ ВЕКУ 471

чију“, и труди се да се и код Срба изведе велико сувремено „дјело умудренаго и мирнољубиваго просвјешченија«; он врло добро изражава сентименталну црту, пасторалну разнеженост краја ХУШ века; он је имао и спреме и родољубље за, књижевни посао који је предузимао, али га је језик ометао, и није дао онолико колико је по своме духу и способностима могао дати.

Литература:

Лазарђ Боичљ: Памлтникљ мужемљ у славено-сербскомљ книжевствј славнимљ. Прва чест. Будим, 1815, стр. 67—97.

Атанасије Стојковић: Спомен Гризорђа Терлајића. Подунавка, 1843, бр. 25—926. Оригинал је на латинском, и 1843, налавио се у Библиотеци Попечитељства Просвјештенија у Београду, под насловом Метоптја Отевот ТегТана, паНопе Чегћјса опипаф, Посфола РАПоворћае, е! ја Оаввегва Џлуегафаће Сћагкомјера Ји пабигав, Роис еф Сепбшиа Ргојеввогјв риб]. огапаг! ; вогтрв Аћапазјив ЗЕоШкомна. Сћагкомјав, фурјв ЏшуегаЊана, 1812.

Раш Јов. Зага: Сезсћлећће ДАез зетфазсћет осћтјИћит5, Ргаг, 1865, 5. 327—427.

Н. (Нова Радонићј: Нешто о Глиши Трлајићу Молчанину. Даница, 1863, бр. 30.

В. И. Григорович: Срби у Русији. Летопис Матице Сриске, 1879, књ. 120.

Предговор (од Ђорђа Поповића #%) Скупљеним списима Глише Трлајића, у издању Браће Јовановића. Панчево. Ђорђе Бугарски: Глиша Трлајић, књижевник српски. Слика

из прошлости. Братство, 1887, књ. 1.

КИ која Апдле: Рмјеродпа ђејенчаћа и Зтђа од вод. 1777 до

1847. Кај еупа вија. Лавгеђ, 1892, =тг. 22—99.