Srpska književnost u XVIII veku

28 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

| ској остајао је непрестано рђав, у појединим тре-

| нутцима и несношљив, и незадовољство у народу "јављало се у разним облицима. На свима народним саборима протестовало се због непоштовања, привилегија и недржања задане речи. Српски прваци сваки час су ишли у Беч са молбама, жалбама и представкама, али стање ствари остајало је исто. Око 1706 била је мала народна буна у Славонији и у арадском крају. Око 1785 године то незадовољство српскога народа добива револуционаран карактер. Тада се јавља народни покрет у Срему, око Шида, у земунској протопопији, у Бачкој, устанак Вараждинаца који се распростире и на Подунавску Границу, а нарочито знаменити устанак Пере Сегединца.') То је био највећи протест који је српски народу ХУШ веку учинио противу стања ствари у новој отаџбини.

Стари печкански капетан Пера Сегединац био се одликовао у угушивању мађарског устанка под Ракоцијем. Али када се око 1785 стали јављати“ предзнаци новога устанка мађарских сељака, он се налазио у сасвим другоме расположењу и у другим идејама о верности према династији. Положај српекога народа у Поморишју био је тежак. Са једне стране, Срби су трпели притисак католичког свештенства које их је терало у Унију, (1728 године 198 српских попова приморано је да се поунијатеј, а са друге стране српски, као и мађарски сељаци, нису могли више сносити експлоатацију спахија, који су притисли шуме, ритове, рибњаке и пустаре, и сељаке сматрали као

1) Милутин Јакшић: Побуна Шере Сегединца. Извод и допуне

расправе мађарског историчара Др. Марки Шандора. Богословски Гла„ сник, 1902, П, стр. 24—40, 146—159: