Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 33

на обалама Дњепра „вљ заднђпровскихђ мђотахђ«“ основали су „Нову Сербију“ и „Славено-Сербију“, војничку крајину по угледу на Границу у Јужној Угарској, као неки бедем против кримских Татара. Тај покрет ва сеобу био је тако велики, да је царица Марија Терезија 1752 године морала издати нарочиту и врло строгу наредбу против исељавања, претећи смрћу на вешалима свакоме ко би људе мамио на сеобу или ко би бев нарочите дозволе примао војну или грађанску службу у туђој земљи. Објављујући ту царичину наредбу, митрополит Павле Ненадовић је писао својој пастви: „Бегајте православни христиани такових вербников и злоковарних људеј, и вједите јако вам и роду нашему зло и пагуби желајут.')

У другој половини ХУШ века, у колико сеи Аустрија преображавала и нове идеје шириле, нарочито за време владе Јосифа ПЦ, положај Срба прилично се поправљао. 1781 године Србима, се признаје верска равноправност, бар Формално ако не сасвим у ствари. За десет година владе Јосифа П, а нарочито од 1790 године, када су идеје Француске Револуције стале струјати старом Европом, Срби политички дижу главу. На знаменитом Темишварском Сабору; Срби, који су постали чинилац у монархији, око којих. су се отимали Немци и Мађари, гласно и одлучно су постављали своје захтеве. Тај исти сабор, поред целога низа. важних и радикалних тражбина, којима је био циљ очување српске народне индивидуалности, траже засебну територију и. српску војводину, „собствено територијално ус-

>) Димитрије Руварац: Декрет царице Марије Терезије од 39 августа 1752. Српски Омон, 1906, стр. 810. ОРПОСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШШ ВЕКУ 8