Srpska književnost u XVIII veku

34 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

тројеније.“ Ако Србима то и није дато, ипак су им учињени знатни уступци. Угарски Сабор од 1791 године одлучује да се »несаједињенима грчкога обреда“ даду сва грађанска права, 1и8 слова из, да, се укину сви изузетни закони који су томе противни, и да им се потврде све оне привилегије »које нису противне основном уставу краљевине“. У већим местима, Новом Саду, Сомбору и Темишвару, стичу право да једна половина магистрата буде српска, а у осталим местима, сразмерно према броју православног српског становништва. Последњих десет година ХУПГ века Аустрија је била ушла у страшне ратове против револуционарне Француске, и ратоборни Срби су јој били потребнији но икада. Док су граничари гинули у арденским кланцима, Срби у Угарској добијали су једну по једну од својих тражбина: 1791 године оснива се српска гимназија у Карловцима, 1799 године бечка штампарија прелази у српске руке; 1798 изилази први лист на српскоме језику, 1794 подиже се српска богословија у Карловцима.

После стогодишње борбе за основна грађанока права и верску равноправност, после неколико буна и исељавања, Срби на крају ХУШ века долаве до сношљивијега живота. Из те вековне борбе они су изишли нешто бројно окрњени унијаћењем у Жумберку и сеобом у Русију, али очувани и крепки, на својим ногама, прилагођени новим условима живота, Формирани као народност, са својим одређеним местом у новој отаџбини. И са извесном културом и започетом књижевношћу Срби

улаве у ХЛХ век. (