Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 41

од узрока незадовољства народа у Србији, који. се почео селити у Турску, био је католички прозелитизам војних и духовних власти аустријских.

На српскоме сабору од 1730 тодине, народни представници свију сталежа траже да. се камералним чиновницима и службеницима, забрани да Србима, псују веру, крст и пост, као што имају обичај да чине. Београдски Сабор од 1732 тражи да Срби не | морају правновати католичке празнике, да не пла- || ћају црквени десетак католичким бискупима, да слободно могу зидати своје цркве, и вршити своје! верске обреде, да српски попови буду ослобођени) намета, као и католички, да имања световњака, који | умру бев тестамента, припадају цркви, и тако даље.

На томе Сабору чују се са народне жалбе свију страна на верски притисак којем је цео народ изложен. У Јегри, Срби не смеју да оправљају своју полупорушену цркву; у Барањи се на просто забрањује служење литургије у православним црквама. Арадски епископ не сме да обилази своју паству, јер му то са претњом забрањује католичко свештенство у Великом Вараду. Државна власт не само да се не одзива на те жалбе, но и сама иде на руку гониоцима. 17338 године царска власт у Београду шаље у Беч жалбу на митрополита, Вићентија Јовановића: што поставља свештенике без њенога питања, и то на своју руку, што даје дозволе ва зидање нових цркава, што је на ваљевској цркви подигао | ввоно, и томе слично.) 4188) државне власти издају | строгу наредбу да православни Срби морају правновати католичке празнике и да не смеју дизали | нове цркве без нарочитог допуштења политичких |

Т) Димитрије Руварац: Исторично-критичта црта о Вићентију Јо! вановићу, православном митрополиту београдском “ карловачком (1731 1787). Земун, 1886, стр. 44.