Srpska nezavisnost

УТОРАК. 20. ОКТОБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

. ГОДПНЈ" 24 ДИИ., НА НО ГОДИИЕ 12 . ИН., НЛ ЧЕТВГТ ГОД. •; ДНИ. ЗЛ ССТ13Е ЗЕГСХЕ Е2. Б1ЛКА1ВН0Е СС.ТГСТСКГНА ГОДН11У 3« ФРАНАКЛ, НА НО ГОД11НЕ 5 фр. Н .Ч ЧКТНРТ ГОД. 8 «ф. 31 17СТ?СГГ2.ГаГ: ИА ГОДННУ 15 ФОГ. У БАНК., IIА НО ГО,. 8 ♦. НА ЧЕТВРТ ГОД. 4 Ф. ЗА СБЕ :СТ1Л2 : на годину 80 ФГАН., на но годнне 1 Н фг.. на четврт год. 10 ФР

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОН, НЕТВРТКОИ. СУВОТОИ и НЕДЕЉОН ха-а. мелгој^ Т-^-Е ^ т^гзУГЕДНИШТВО је н лдмнинстгација у кукн г . Т оме Л ндрејевикл ОБИЛПТ«ЕВ ИЕНАЦ.

БЕОГРАД 2<|. Оккфа. Што се још од летос иогнарало гато је најпре јавила Лечп стара ..Прееа". орган бепке илал. то се ^спунило: г. митронолитИнханл лбаченЈе еа свога високог иожаја, који је у земл,п нашој заузпао. Ми кажемо .збачен". јер у »ничном акту који су донеле ,.С|)>ке Н

ЗА 0ГЈ1АСЕ РАЧУНА СЕ: НРВИ IIУТ 20 ДИН. ПАРА 0Д РЕДА, А НОСЈЕ СВАКН ПУТ 10 ЛР. ЗА ИРНПОСИАНО 50 ПАРА ДИН. <>Д РЕДА. Рунописи шаљу се уредништеу. а претплата адтинистрацији „С ? П С К Е НЕ32ЕП:н ::Т 2". РУКОПНСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЂЕНА ПНСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

внне* 4 . он се просто ралреава без пкаквог спомена о пензиј) на коју чнин иам се да бп имао п]ва носле 28 година савесн(» и ревЈено проведених у служби цркве« народа срнског. Шта је могло нобуднтиладу, да ирибегне овоме крајњемредству ? Министар просветс п црк нослова. у своме оптужном актудјн налазимо у званнчннм новина нзлаже сукоб, којп се нородно I е!»у њега н г. мнтрополита у пнта&о заксшу 4» такг^- а. у колико сесе оДносе на нрквену радњу. Ио :ТО је. да је г. мнтрополит подш нротест противу ових такса. налЖи. да су оне иротивне каноннмарквеннм. Из докумената. које мнннстар иредао јавности виднм<а се н архијерејскн сабор придјио гледншту г. мнтронолита. и :ивнш једногласно „да је овај он у тачкама. којпма се наре! Да се за плагослов архијерејски> н за свештепе чпнове. који сснјају благодатју духа светог, протнван каноннма свете ирЈлавне цркве а , а тако нсто смагабор. -да је учињена несаобрат, што је овај закои издат блретходног сноразума са архцјеким сабором~ Није никаква необ. иојава. да црквсне власти н у много нанрсднијим државатолазе у сукоб са властима дрпш; али је н необично н ретко.властн државпс пе воде ннк; % рачуна о положају црквених авара. који је и тежак н могетн сукоба изложен. Као слуга*е, ноглавар Ц ]жвени мора да взаконе црквене. а као гра!>а мора да се покорава законимаавним. Јелн његова крнвнна. акони државни до1>у у сукоб са занв нрквеннм? А кад се то дого,- још без његове кривнне. као је овде случај чега се он м.фжатн? Ма колик'0 да ћемо сг'И склони. да свој глас иодигне 1 законе државне, морамо гбнти т^лнко нраведни да нрн: Да се глуге црквене морају 1^га н- јрити кавонима цркве |Јуже !ш се

не смеју одрећи свог свештеног но рекла нн удалнтн од црквс. којој су се нред светнм олтарем заклели. Њнх зато кривитн не може нпко. који неби хтео да иадпе нод тешку осуду да уиравл.а једнострано п неразборнто. нли да тражи само изговора под којим би друге неке цел.и хтео да намирује. Али. рећи 1»е се како се може избећи вршењс нознтпвнпх државних закона. којп су за свакога обавезни? Ту и јесте сва тежнна пнтања. Зато се и т])аже за владу л.уди искуени и мудри да сукобе раеправл.ају пе нрнбегавајући крајним срествпма. Кад би државни нослови могли тећн без тегоба, онда неби владе нн биле потребне, или бар ако би биле иотребне. то би било нод много простнјнм, лакшим н јефтппијпм условима. Зашто држава и плаћа тако скупо главне органе своје. но да јој они наћу изласка у тешким и заилетеннм ннтањима; дајој наћу изласка без жртава. а свакој тегобн сваком сукобу. свакој размнрицн нриносптн на жртву ирве синове њене. прваке данас вере. сутра науке, прексутра службе државне, то није нн мудрост нн искуство. то ако ннје ћеФ н самовол»а, а оно је у најмању руку намет зелена н нагла а карактер нервозан н грозничав. Није н]»вина у нас. да је овај исти митрополнт Мнхаил подизао протесте, некад сам. а некад у доровору са архијерејскнм сабором противу ових нли оних одлука и 1 закона државнпх. Он је то чинно и нод нрећашњпм владама. у средини којих он је често бројао своје личне лријатељс: ои је нротесте поднзао н онда кад у владн није нмао прнјател»а. па за ове. рецимо сукобе. није нико нн дознавао. Све се раснрав.кало догово]>ом, сноразумом. а са штедњом п државнога аукторитета, и онога пнмбуса. којнм треба да су окружени поглаварп цркве. који своју снагу не осннвају на Фпзнчној моћи. но на поштовању и уважавању којс нх окружава. а које не може да се руши без штете за це.тину. А шта впдимо да је овде влада Пироћанчеиа покушала? Бар из акта која су јавностн предата. не вндимо ништа. Што влада хоће да се закони државни врше, то јој ми неможемо замеритн, она је бнла у своме нраву да го зах гева. п нмала је много начпна да своју на нраву основану во.ку н извршн. да ноглаваре црквене нримора на вршење закона. Но она, ношто је нре-

ко свога органа раструбнла разми рицу, пошто је н преко тућинских органа нустнла глас, да хо^е митронолита Михаила да уклони; она је то и извршила; она је прибегла крајњем средству. Често мењање носилаца власти није корисно 1111 КОД светскнх ()])гана. а код црквених ирвака сталност се сматра као потреба првога реда; њу изискују моралнн иитереси, њу нреноручује ннмбус цркве. г (,алеко од тога да замеримо митронолнту п архијерејском сабору. што су свој глас нодигли у одбрану црквеннх канона. мн напротнв морамо пм дати за право: ми морамо ноштовати ону ревност, коју они иоказују према своме нозиву с толиком готовошћу, да н свој ноложај жртвују; морамо ноштоватн ве])ност н оданост. коју онн ноказују прсма нрквн па баш и онда кад бнсмо нх впдели да п дал»е оду него штф би емели. Црква је евуда консервативна; она се свуда брижл.нво и суревњиво чува од нромењл.ивости, иа н кад наступи нотреба реФорама она не еме ићи у радикализам. Но ми вндимо да ('тојан Новаковнћ тужи мптронолита Мпханла. што. вели. даје одлуци архијерејског сабора дао шнри емнсао. него што га она нма. Да митрополит Михаил ннје нослао ову одлуку министру просве те. мн бисмо га и сами крнвнлн; но он му је овјЈ одлуку иос.шо н он је искрено тумачн. онако како његово снроводно пнсмо гласи; он је убећен да је оио њен смнсао, ј како га он схваћа. Он снроводн миниетру еаборско закл»учење ..из кога ће правителство увидети да сви отачаствени архнјереји не могу примити н у својим богохранпмнм енархнјама вршити закон о гаксама". ж\ко министар нросвете није налазно да је то смисао саборског закл»учења, он се могао с мит])ополитом објаснити, а не хватати . владнке једног но једног у њиховим одајама и иа протокол нх узнматн. Кад мнтроиолнт пзносн акт на среду. коме он даје тумачење несагласно са тумачењем министра просвете. ои очевндно иије могао ићи на обмаиу, ннти је могао нматн какве задње намере. II да је на страни министровој бнло оне добре вол.е. коју је ноказао овај заузегн слуга цркве, нема никакве сумње, да би се , сваки несиоразум отклонио н ства- | рн нашао нсход, који би нзмприо обадва гледншта, што су у сукоб

N

дошла, државно н црквено. Но је лн миинстар Новаковић, је лн влада Нироћанчева заиста нмала добру вол>у да доће до сноразума ? Нидећи је каквим је срествима нрибегла. ми морамо да сумњамо: морамо да помишл ,амо. да је она тражила само нзговора, да ствар онако расправи како ју је раснравпла. Она је збацила митрополнта Михаила са управе архијепископије београдске н митрополнје српске. Она је створила један предходан случај. који у нашу црквену уираву може да уведе начело несталности онако као што га видимо у царнградској натријарншји, где су стални интереси пркве потчињени иромењл.ивнм обзирима државннм. Нлада је жртвовала једног мужа. који нам је створио нашу црквену књнжевност. она је понизила једног доброг натрноту чије уважење прелази преко тесннх граннца Србнје, чији је глас надалеко чувен као глас доброг архипастира и нревасходно црквеног човека. Да ли је влада помишљала, кад је све ово учинила на немио утисак којн ће пронзвести њено дело | у велнкоме нравославном свету. да, ми смемо рећн у целоме образованоме свету? Да лн је помишл>ала на одзив који ће њено дело наћи ; у великој Руснји. код наше браће и савезника. којн мнтроиолита Михаила добро позиају н внсоко поштују почев од мужичке колнбе па до зимњег дворца на Неви? Да лн је влада помишл»ала на то, да она мптрополпта Мнхаила збацује после онога распнса. којнм га Мацарн онтужују као евога непрнјате .Ђа, алн га оптужују неистнннто н смутл.иво? Она може бнти уверена да ће њен ноступак наћн одобрења само. у Пешти и Бечу. Да лп је влада зампшљала да је она евоје несмнш.вено дело изврншла у очн састанка црквеног сабора наше браће Срба у Угарској којн се сазнва да бнра себн митрополита н патрцјарха? Она је знала. као што зна цео свет, да је маџарска влада недавно уклоннла митрополита сриског Нвачковића. а Срби угарски да су сви у глас новикалн да је то протпвно канонима црквеним. Е. сад маџарска влада може у своју одбраиу иружнти нрст на Србију, иа земл.у орнску, земл»у православну. Влада наша може битн уверена, да иам Србн угарски ннкад неће онростити ностуиак, којим смо ослабнлн њихов положај.