Srpska nezavisnost

БРОЈ 19.

УТОРАК, 3. НОВЕМБРА 1881 ГОД

оиоа ом -.ж .

ГОДИНАЈ^

|,Ц, ОЕ НА ГОДШ1У 24 ДИН., НА јц 1"ДИиВ 12 ДиЧк^НА ЧЕТВРТ год. 31 ОСТШЕ ЗЕ1ЉЕН1 21ДК1НСК:2 ПСД7СТСК7 НА годинг 30 ФРАНАКАЛи О ГОДИНВ 15 *р. на ПЕТВРТ год. 8 «р. гстро-ггдрзг: НА ГОДИНУ 1б ♦ОР. V Блј*- НА П0 ГОД- 8 НА ЧКГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 3- ССТ1ЛЕ 2РЖ1ВЕ : НА ГОДИНГ 36 ФРАИ., НЈ П' ГОДИНВ 18 #Р., ИА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

Сриска влада

ИЗ/1АЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИН01, ЧЕТВРТКО«, СШТОИ и НЕДЕЉ01 •Р Т а ТТ-Р-. .7ГОТУГ т-а УРЕДНИШТВО ЈВ И АДМИННСТРАЦИЈА V КУТ.И Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈЕВИ"КА ОВИЈНТ^ЕВ ВЕНАЦ.

ЗА 0Г4АСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПГГ 20 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ИОСЛЕ СВАКИ ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИПООЛАНО ЈО ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/мописи шалу св уредништву, а претнлата адтимистрацији „СРПСКЕ НЕ3132СНССТ П". РУКОПИСП ПЕ ВРАЋАЈГ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСИА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

БЕ0ГП1 2, Новембра.

;;же Јавно, у сво-

јим органима, д| е она и тужн.та, н судила и .')ба1ДО српског мнтрополита: а с друк апет стране, аустро-угарска ваида каже јавно, у својим органимц ,а је то дедо њених руку! Сад к јој ћемо од тих двеју влада џ одамо ирвенство у том жалосномчгау? Оставимо за сад ерпску вл!1> нека она мирно почнва после та|о ;елнког напрезања па обратимо пајку на аустро-утарску вдаду н 1Јеп учешће у овом нашем црквеноплитпчком нитању. Не ћемо дај п.тамо, како може једна тућинс!« влада, да се тако одсудно меша 1 у наше унутрашње послове, па јо(пда се тиме хвалн, него ћемо саш (а угштамо, зашто је наша сусеЈ^н тако ударила баш на мптрополпта српског Михаила ? То пптање, но да је она предвндела. па одгоара сада у својпм органима: да И ни Ј е стало до тога, како ће се : јги српски митрополит. Михапл ни Мојсеј, него до тога да види !^и њен утнцај у Србији јачп од ског. И са тога гледишта она радује тој промени, јер у њој ш победу своје политпке над >ком! Ми не веру:мо да је то права побуда. а јопнање права цел., због које је она тржила да се збацп наш уважени ц зслужни првосвештеник. Колпк« ; јак љен утпцај у Србији и да и је јачи од руског, то се могло кнстатовати и друтпм нутем а да о не упада у туђу кућу. И довса, да је Аустро-Угарска само за т> тражпла да се збацп српскн мптј)ок>лит, да тиме проба своју моћ у Србпји према Руспјн, то би бпо један ;л свим не)1ромпшл.ен цоступак, каког до сада није показивала аустр^ска дппломацнја; таки поступцц долшују виделовачкој, а не аустрпјск« дипломацпјп. Не, ту мора битн мгого јаче узрочне везе, и мн ћемо се постарати, да је објаснпмо. Зна се. даје Аустрија гражила на берлинско! конгресу овлашћење да заузме дв;, тако важне српске областн, Боау и Херцеговину, ц да је од е^ропскпх сила добила овлапхћеае, ;а те области привремено заузме, док у њима поврати (бајагп) мнр I иоредак. Алн она сада тежи дајпре^е нреко граница тога ов.ташће^а, ша тежн, да се са свнм утврдн Ј Б(сш! н Херцеговинн. То се јасно ви;и из многпх њених ноступака, а [ајвише из тога, што

она сада у Босни и Херцеговини рекрутује војнике, као п у другим својим цровинцнјама. Мало тога, она тежи још н дал.е да допре до Солуна п да добије превласт на целом балканском полуострву. Ту тежњу она одавно гаји, то је она повер ђиво псповедила још Наполеону великом, чим је престала битп немачком империјом и изгубила неке области у Немачкој. А сада је, наравно, сатом тежњомјош више се опријател>ила, кадје нзгубила н неке области у Италији. Наравно, она увиђа, да ће на том путу нанћи на многе сметње, међу којима, биће протпв ње, као катодичке државе, највећа сметља, најјача барикада Православље. Па за то се она стара. да ту сметњу за раније уклони, нли бар знатно ослабп. Ето запгго је она ударнла на митрополита српског, као најугледнијег представнпка православља на целом балканском полуострву. То је с њене стране увиђавно и то одговара промућурности аустријске дппломације. Колико је наш митрополит Михаило до сад радпо на том патриотском задатку, да се православни народп ослободе својих неправославних господара. то је врло добро познато у Бечу. И ако су јужнп Словенп разкомадани, п ако они још нпсу доспелп до оног ступња развитка, са кога се јасно увиђају оплпти интереси, опет ми верујемо, да су они толико увпђавни, да ће спазитп одкуда цм прети општа опасност и да ће у заједннци толико бпти снажни да с патриотским одушевл>ењем стану против ње. Но онп у томе неће бнтп усам.Ђенн. Нека само та трошна лађа заплива у бурно словенско море па ће одмах нанћп на таке страшне ( таласе, о које ће се разбити у комаде. И нико неће зажалпти, осим, може бпти, нашн х вилеловаца, ако онп доживе ту катастрофу! САДАШЊА ВЛАДА И њена законодавна скупштина (Наставак) Дружина, пли партпја, која је сада у власти, пошто је најпре дру' ге послове покушгР^а, па ннје могла, да до садашњега свога стања до| ђе, окренула је да нутем обмане ! и варл>ивнх обећања заведе свет у | засенак лажн , докле се пстина нп[ је могла раснознати. А слободу на

ово дала имЈе нолптичка слооода Јавног говора новинарског, којом су они свој'у цел> постпгли, а уједно

п на делу показалп. како свака корисна ствар само у чистој руци | као таква остатн може. И вад су дело своје свршнли, требало је одмах да и свој"у тековпну бране. Њпхови стари, као простпји, браншш су своје оним истим среством којим су га и доби.ти, т. ј. силом; а овп новп, млађи и школовани тре| бало ј 'е п да добпју и да добиве! но бране начпном сувременијнм и безонасннјим, начииом вашарским, посредством соФпста п лакрдијаша у штампп п на јавним местима. И гако, што је ова влада дала друкЈ чпју слободу штампе него што је до сада бпла, то је њезмна соаствена, аотреба, а не лело њене лњ\ берплности и нааредњаштва. Јер чиме би они моглп вући са впсине достојанства и важностп евоЈ'е полнтичке иротнвнике, те да пх у једну равнину са собом доводе, кад оваког средства не би било ? Како би они моглн гледатп у сјајпост заслуга којима се протпвнпцп диче, да пм није овога средства, којим, као пз облака, сипл>у страшну кишу грдња п клевета, те да се бар и с оне стране ништа не еиди одакле они стоје и гледају. Чиме би они моглн и дал>е мутити врело свести и вол>е народне те да пм увек лова буде, кад не бп имали ове лепе п преласне цел>п, кроз коју ће невпдљиво цуштати тамо нечисту воду своЈ 'е блатне и тру.те баре? — Ми смо добилп нов закон о штампи, — алн је питање у којој ћемо мери и користн од њега имати. Свакн говор, па дакле н говор посредством писмена и штампе, има свој'у вредност само у односу према ономе, коме се говорп. Ако се ко говором може : обавеетити, поучпти илн псправити. онда Ј'е вредно а и дужност другога да му истину каже; алн ако се неЛе цдц не може истина да чује, онда је узалудан говор и казпвање истине. Зато је ј 'едан стари муд! рац рекао ,;а са.но ономе треба истину казивати, који Ке је чути^ | (ХиШ ешт, шв! ашТиго, уегит (НсепДит ек1. 8енес.) И, како дође ј жалосно време, да ово искуство , старих векова добије и код нас своје потврде п то па ономе месту 1 и код онаквих лнчности К0Ј 'е бн требало да ради истпне н по иетпни жпве и творе, н по томе, да радо чују, приме и за свОЈ 'е уцуство I узму сваки говор који се у нстнни | покреће и оспива?! Како „елободј на штампа", којој' ј 'е задатак да цстину у себи носи, од они истнх којп се хвале да су је нама далн, би изиграна и иреварена , те им је своју скупу, робу из далека довлачила, акадаје пред врата њихова дошла, они су оставили да драгоценн њезин твор нечиста животпња иогазп ? ! Мп смо добили „слободну штампу'' — али смо добили одмах с њоме н немило искуство, да се мучно жељене последице од

њеног дејства добнти могу. Ми смо имали „слободну штампу" онда кад нам је она најнужниЈ'а бпла, кад су се код нас од једпнствене важностн питања решавала : и она је своју дужност учннила: она је гласом ^шрода иовикала; алп И6 МОгоше или не хтедоше, да је чуЈ'у они, који беху у пме народа искупљени, да ао истини за његово добро раде. (Насгавиће се) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Избори за карловачки сабор свршенп су сјајном победом народнолибералне странке. Истп они посланшш, које је народ за време прошлог п пре времена распуштеног сабора од.шковао својим поверењем, скоро су свп поново нзабранп. То ј 'е ј "асан доказ, да се са развпјеном свешћу прекосавских Срба нико не сме тнтрати. Нема сумње да ће маџарскоЈ' влади неправо битц, што се овако деспло, јер се и она мора уверити, да је, одређујућп нове изборе у тежњи да потпомогне образовање неке „средње", „умерене" странке, сама себе изиграла п без нужде и невоље дала повода првацима народне странке да славе савршену победу над неколпцином окорелих себпчњака п пријатеља маџарскпх, којп, не обзирући се на права п интересе народне, увлаче у школу п цркву државну вдаст да се њеним ауторптетом користе. Мн ее пскрено радујемо оваком пзборном резултату. а ј'ош више ће мо се радоватп ако новом сабору поће за руком да повратн редовно стање у цркви српској. — После бурне седнице Француске народне скунштине, у кој'ој су противници републике покушали да жигошу владу републиканску као иеспособну да чува чает и углед Француске, ц пошто је огромном већпном гласова усвој/зн предлог Гамбете, да се пређе преко тих напада просто на дневни ред, поднело ј 'е министарство Феријево оставку, кој'у је председник републпке уважпо,замоливши минпстре да до састава новог кабинета врше своЈ*е посдове. Гревн Ј'е одмах нозвао Гамбету у конак н иоверио му званично саетав новог кабинета. — Из Букурешта ]'ављаЈ 'у да су краљевнм указом сазване коморе за 16 Новембар. — Прашка „Полптпка" и бечка стара .. Преса" јављају по рускоме листу „Ново Време* 1 , да Руси враћају таковске крстове, што су огор-