Srpska nezavisnost

— 74 —

чени усљед збачења мнтрополита Михаила. Ми ово не можемо веровати и ако то јаил.а „пријатељица'' српска стара -Преса", јер знамо како су се Руси некад отимали за наше таковске крстове. У осталом, и ако ће, само кад ЈекелФалупшја не враћа, а с Русима ће мо лако. — По једном телеграму „Нов. Сл. Пресп" из Петрограда, свп листови што у Москвп излазе, обраћају све живљу пажњу догађају са млтрополнтом Миханлом. Сам Катков у „Московским Вједомостима" изјављујући да је Србија постала Фактички васал Аустрпје, обраћа пажњу руске политике па озби .Ђност ноложаја у Србији.

АДРЕСА ГОСНОДИНУ МИТРОПОЛИТУ МНХАЛЛУ Неготина 24. Окт. 1881. Вахие Високопреосвегитенство, Милостизјејши Архиаастиру! Србска је црква ожалошћена изненад1шм гласом, који донеше „Српске новине 14 у 226. Бр. о разрешењу од админнстрације њеног врсног Архијепископа и митрополита. који јој је од повратка славне динаетије Обреновића ревностан, достојанетвен и патриотичан представник био до данас, и који је неуморшш радом евојим на пољу књижевности српске цркве заслужио прво место у православној цркви. Ми штоваоци великог имена твога и твојих заслуга Високонреосвештени Господине/ не можемо. а да од евег срца не изјавито дубоко учешће и особито сажаљење о таквом догађају, који уцвели од најмањег до највећег члана ерпске цркве. Само се тешимо тиме. да ће вечна правда Божија изићи на среду, н обелоданити све пгго је за осуду. Тешпмо се и тнме, што није ово први случај у православној цркви Христовој, где чврсти достојанствени њени и заслужни мужеви претрпише гоњења. мучења. поруге и исмевања за свету цркву и за утврђење свете вере православне. И радујемо се што се н ви после толиких напора заслуга и осведоченог родол>убл>а увршћујете у број ових светнх страдалаца и мученика. Са помишљу на све ово из дубине душе еа светим Апостолом изричемо: „Тако†намЂ нодобаше Арх 1 е р е и и -кличеио : Живио нам дуго и много година. велики аоборниче за чистоту аравославља . митроио.гите српски, Господине Михаило! Истини поштоваоци и покорне слуге. Долазе 34 потписа — неготннаца.

ИЗ ЛИСТОВА СрПС^312С „Застава а између осталог пише: Тако звана напредњачка влада у Србијн. кад је разрешила митрополита Михаила од достојанства му, за цело се није надала, да ће једним махом дићи иротив себе јавно мишл»ење не само у Србнји и свом коликом народу сриском него н на страни. тано да се већ чују | гласови, који изреком веле, да ће дотични указ опозван бнтн. И ако пе буде , опозван. опет је нзвесно. да је „нанредњачка" влада — насела : буде ли опозван онда се тек — бламовала. Прошлог петка састаше се у Београду све српске владике, те после дугог саветовања закључише н изјавшне, да се слажу с мптрополитом Михаилом и да његов ј ноступак одобравају те изрекоше, да остају ири закључцпма, којима је синод изрекао. да су таксе за верозаконске обреде и нристојба за иосвету свештеника световна наредба. којом се вређају црквени закони. Нпшкн владика Виктор неготински Мојсије. ужичкп Вићентије и шабачки Јероним потнисашс ту изјаву, ударише на њу своје печате, иа је онда сви скупа нредадоше министру просвете Стојану Новаковићу. После тог имадоше дуга разговора с минпстром-председником. Пироћанцем, а отуд отидоше кнезу Милану. Веле, даје истог дана п џар Александар у прилог митропо.тита телеграФски посредовао и да је руски миннстар-резиденат, Переијани, оштру ноту Пироћанчевој влади доставио. У Београду с склопио одбор који купи по свој земљи Србнји потписе на адресу, коју ће митрополиту поднети. Услед свега тог хоће влада да „заглади диФеренцију," а то ће рећи да мирн. Но како може мнра бити, само ако се пренагљенн и некоректни чин упишти и митјјополит повратн на своје достојанство, то је очевпдно, да ће митрополитска аоера свакако зло [испасти по — „напредњачку- владу. — У чланку „штатутп кнаж. српске повлашћене банке" пшпе „ Самоуправа и међу осталим ово: Кад се сав тај члан 4 прочнта п разуме. и кад се сравни са осталим члановша, да друштво има право издавати банкноте п да граинца интереса на позајмљени новац ннје опредељена ; онда хвата човека необична страва. пред очима му се отвара нзглед еа најцрњим операцијама. које једно чивутско или језуитеко друштво може предузети, да упропасте и еатре један цео народић. Човек мора занемитн од чуда. мора се скаменити кад помисли с каквом су лакоумношћу наши државницн закњучили такав демонскн уговор. По томе утовору нашој самосталности, иашој држави отпојано је и последње „вјечнаја намјам а по њему ми се предајемо Бонтуовом друштву, а како се Бонту предаје Ауетрпји то се и ми са целом пашом имовином предајсмо Аустријн. Цео живот трговински, земљоделски, занатлискн и индустриски поверен је интережџиском друштву, које Бонту заступа. а с тим му је поверен и цео државнн живот нашега народа. Народна скунштина, кад

би уевојила те пггатуте, она би својом руком загушила онај народ, који јој се предао на жнвот и на смрт. Народ српски може да нма мннистра, који може који има срна и куражн да нотпише такав уговор, али не сме имати скупштину , која би тај и такав уговор примила. § Београд 21. окт. (Пензионирање митропо.гита Михаила). Што је поуздани извештач „Нестер-Лојда- и ^Иресе- пре неколико недеља предсказао. збило се заслужни и за државу и за цркву у Србији мнтронолит бачен је у пензију, не хтевши на захтев владе ноднети својевољну оставку. Прекјуче је изашао опшнрно разложени акт о умировлењу у „Српским Новинама- Сама је влада предвидела. да ће јој овај ностуиак изазвати велико негодовање. те је нзнела на чнтавом табаку своје разлоге и цео ток стварн. али неће ни тиме иостнћи оно. што је хтела, јер сваки ненристрастан мислилац врло ће ласно сазнатн из министровог извештаја. да је министар но што ао то тражио , да нађе ослонца. како би отпор мптрополитов против таксирања нри руконолагању свештенпка могао представти, да је наперен против ус. тава. Ово мишлење. осим неколико владиних нриишпетља. дели сав Београд. Човек. који је оседео, служећи својој отаџбини. човек, чијем се скоро искључивом заузимању има дазахвали. штоје Србији за последња два рата неоценима номоћ из Руеије сваким чпњена начином I — тај се човек срамно отпушта. Зар нам је мало. што нам је скоро читав I свет душманин. кад и своје рођене сиђене терамо у непријатељски табор? Али кога бог хоће да казни. најпре му памет узме. И ово ће иензионирање заиста ускорнти пад напредњачкевладе. Ова ће се ствар зацело скупштини потргнути. Услед овог некоректног поступка за владало је у нашој престоницн велико негодовање и огорчење на владу, која се у свом нартајском заносу толпко заборавила. да, по примеру својих ^пријатеља" у Пешти, самовољно скида са звања нашу духовну поглавицу. Грађанство је у грозничавом узбуђењу. незна. шта да мисли. Хоће ли тнме. да се створи обичај. по коме свака влада. чим јој се митропслит не допадне, може га збацити? Зар су тако велике према господн у Бечу обвезе, које је на себе ради свог одржања напредњачка владаузела. да мора да изврши чак и у Бечу сковано — као што се овде поуздано мисли — пензионирање митрополита? Зар ће н дуже владати Србијом људи. који врше вољу ербијиних душмана? Како да | се доведе овај чин у склад са напредњачким законом „о незавиеностн судија". који се опет код ннжих званичника нимало не респектираУ Чудна еу та -нппредњсгчка* начела, код којих важи: ко неће да се поклони. мора се уклонити. Врло згодно примећује „Српска Независност^: митрополит не прима таксирања — доле с митрополитом-. аустријски вице-конзул не прима таксирање ла аустријеке трговце у Београду — доле с такснрањем\ И ово је пензионирање очит доказ. да је нашим мннистрпма више сталодобла-

гонаклоностк се ГО сноде, која је у великом стр1—., русоФила Михаила и Ристићевца шггЈолита, више им је стало, да угађају 1 ичшш захтевима наших неиријатех него д0 С вог рођеног народа. па ма <ГЈр0 И ја тумбе окренула! Било је у н, сваК ојаких влада, ал ни једна се ниј^ удила1 да и кроз десстинс година тЦ, м бруком окаља Србију. као она зај^нну Д ана. Природна је ^еднца. игго се већ свуда говори о > дида тима за митрополитску столнцш она ј више има изгледа на то највшп^ овно ДОС тојанство неготински владимц 0 ј си ј е1 ко ј и је за сада постављен ! аД министратора, Нн у длаку не У пају г ,наиредњацивашем ТреФору. %им га верно копнрају. Ако Мојсије. цр ИСТ ане на све захтеве владине, < а С у кандидати наш Нестор и ваш Ру, ац ' Рагаас _Порјадок и пиш (В0 ; Оно што се већ од неколико м«ц И начуло и сл>тило сада се у Србг ИЗВ рптло И а начин који сваки руеки гр И ота мора сажаљсвати. Српека збацила је срнскога митронолита , ха ила, без икакве кривице. само за т<^ 0 он не ће да служи њезнним цељим н шхо се на њега нодозрева у Бечу 1ешти. Овај акт српске 1аде јасно тврди. да она хоће све ве: а Н ама да раскнне н да се нотпунце и у раручја Аустрије. Као што смо и моглн надатн и као што јс са свим^р ОДНО , сва наша шта>ша жестоко је.удила тај корак сриске в.1аде, јер с\, а у њему повреду де .игеатних веза- ме ђу нас и братског нам народа С1- ог _ потилио знамо да је овај не елучај јако потресао и сав ернск1Цр 0Д> ко ј и ј е впсоко уважавао сво^зсдуапЈог поглавицу црквеног. Осећа :0 је гаји свестан народ према верн црнви п њеним узоритим иредставнц, а и поглаварима, толико су јакии !НИ да 0Н и 1фелазе у свети пијетец а КО лико тешко мора заболетн кад е и евети осећаји новреде? Садашња 4Ска влада није добро забележена кољ )га на рода, њен је рад народ већ ос>^ а С ада кад поред свега зла што га она на роду нанела придође п ово. 1 М у потреса у основи срце и душу, в а ^ е још више пошт])ити народно " е ње према ссби. Овај немио случцоже бити врло судбоносан не само ^а пски народ но н за све остало правг вно СЛ овенство на Балкану. 1 Две су могућно ^,(*мо у изгледу. Илн ће влада успе- Лузбвде народну стрЈЈу, те да ( » на К омотно и одрешених руку ра,о Ч хоће, или ће народ победнти. и јфешко онима који су му стварали - Јшке и вређали га у његовим најдеДгннјнм осећајнма. Колико ми познаЈемо је К и народ држалп би на сигурно, д^ он нзићи из

ове борбе као победиј

која се око еадашње екупнла, не-

ће бнти у стан>Ј г да

Шака људи

Ш"Ј е све оно

што је замнслнла. па )|) На К олнко мала потпоре на стра г (; вежа сна га народа ерпеког моћи ће на пут евему оном пгго је пггет^ убитачно по

ЛИСФ&К

ЖИВОТ И РАД СРПСКОГ МИТР0П0У1ИТА

0 дзив ГРАЋАНА ШАБАЧКИХ НА ОПРОШТАЛНУ БЕСЕДУ СВОГ ДОСАДАЊЕГ АРХИПАСТИРА ПРЕОСВКШТЕНОГ ГО(ПОДИНА МИХАИЛА. -Племеннтост д}'шс Твоје надвиснла је највиспреније мнслн наших с\трађана. Мудре Твоје беседе о вери. о христијанским дужностима, о добродетељима, о врлинама и честитостима грађанским. расплоћаваће се н у даљном иотомству. Примери твоји. служиће нам за образац у свима побројаним наукама, а садање дело доласка твога међу *нас напунило је срце наше идеалом очинске љубави. Са сузама у оку слушасмо онростнтелну реч, са разњежености срца чули смо, да одлазиш, да новом Архипастирском дужности одговориш позиву народа и светлог Господара и Књаза нашег Милоша. Иди! а спомен тако ретког Мужа, Србина и духовног Настира, као свети аманет заветоваће Шапчанин и нозном *) Ногрешком прп прсламашу слога нзостао је оиај одел>ак у прошдомс броју, а требао је доКи сре од.тиковања. Читаоцу ће лако битп то накнадвти. ј потомству свом. Идп! но с уверењем, да ј је силна оданост срца наших: симпатије, које су вас код Тебе милима учиннле. то је заслуга само Твоје не сравниме I честитости сриског срца и архииастпр' ске дужности. Ми тн предајемо ове нзјаве — место срца наших на овом растанку, као нај| драгоценији дар. који Ти прпличи; оне I су нстиннти тон наших осећања. на Те молнмо. да их примнш. да благословиш Твој милн Шабац. н данас задржнш у гпомену Твојих светих молитава. У Шапцу на дан св. Јована Златоуста 1860. год. М. АЂимовић началник. Т. ПетровиЋ. прсдседател. округа шабачког. за свештеиство округа шабачког Јован Павловић протојереј. са још 91 потпис. Кад је постао Митронолит целе Ср: бије. добио је од Шапчана поздрав ове садржине: П 0 3 Д Р А В ИАРОДА ВАРОШИ Н ОКРУЖНЈА ШАБАЧКОГ ВИСОКОИРЕОСВЕШТЕНОМ ГОСПОДННУ СВОМ ДОСАДАШЊЕМ ОСОбиТО И0111Т0ВАН0М И ЉУБЉЕНОМ ВЛАДИЦИ ПО ИЗБОРу ЊЕГОВОМ ЗА МИТРОПОЛИТА ЦЕЛЕ СРВИЈЕ, ^Промисао великога Бога и воља љубимог Оца иашег, Владаоца Господара

и Књаза Милоша I. позва Те преосвештени Господнне на високо достојанство Митронолпта целе Србије. Ступање Твоје н заузимање столпце првосвештеника српског. и врховног иросветитеља светога Саве, радоснпм ускликом ноздравља васцсли народ српскн што је добио врховног Пастира. који је верни нредставннк свете науке Христове. науке просвете и љубави. Како да изрази своја срдачна осећања заостало стадо Твоје духовно — народ шабачки? којн. у колико се радује велнком и општељубљеном добпту. што Ти преосвештени Господине у Твоје веште руке узнмаш управу ерпске цркве: у толико исповеда и нс тајн н своју тугу, што из своје средине губи оног мужа. кога је он због његовог побожног и достојног владања. скромностн и љубааности тако силно обљубио. Чуј дакле љубими Оче. који си душу Твоју за нае полагао, чуј гласа љубећег Те народа, који се при растанку овом прашга од Тебе. Утјеши нас обећањем, да ћеш по речима Богочовека с нами вернима Твојпма душевно епојен остатн до конца живота Твог, ког нека свемогући Бог за напредак и развнтак душевнн народа српског иродужн на многе и премноге године. Још једну молбу при растанку прими од нас Преосвештени Господине кад гођ будеш пред светим олтаром службу бо-

жиуу свршавао. спомега твама Твоје верне шаг У Шапцу 28. Јулнјај председннЕ суда. Т Петровић. N

светим молн(»9. год. помоћник. М. КраиниК

V име смштеаства «к( ш ., П;1теог Јован Павлг

протојере^ еа још 59 по> а , * 1 * 1 Наступи бурна 1858. ина а у овој н свето-андрејска екун^ Народна жеља. која је дуго —. 7 ка0 неугаеимн огањ под нухорум Бала . на овој се скупштини најсвеча!! иска з а , н иарод се српски за све ове С а проузроковатељима нстих %чуна.... Старн Мнлош. отац и твор(^рб и је. опет ее јавља у Србији. а с ме н Д 1 Ша етија Обреновнћа праве з а узнма неправедно изгубљенн пр*, о ви догађаји у државном живот* е минуше и српску цркву.... Њен г: и поглавар, почившн митрополнт П Јовановић: остави Србију и митропо К у к-агедру 1 ) па се одселн у Аустриј тамо доби плашку, или карлштатекурхију*). Бео1 У то време било је д>удк МО хе Г.ити да | ће се и данас накш којп су етзди митроподит>- Михаилу, да је н он у опозицији противу митрополита Петра, Ј. е за л,убав чега.., Но да ово не стојп,дс , ј е доказ ова његова депеша, коју је посда Неготину, где беше стиго књаз Мидош нз 1 еШ та, еписко! пу ужичком почившем Јанић) ^ депутату, који је ишао пред књаза. у оно време, I кад се митроподпт Петар наз 1е у врдО незI годном положају. Ево те деш