Srpska nezavisnost

БРОЈ 22.

НЕДЕЉА. 8. НОБЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

ПЕШ: "А СРБВЈ7: на годкну 24 дин., н& по годнш; 12 дин., на чбтврт год. •'» днн. 31 :СТ11Е ЗЕЈИг 22. БА-ТаХНСБСН П:ЈГ7: Т :КГ. на годннт 30 франаба. нл пл годпнЕ 15 »р. на чстврт год. $ фр. 31 17СТ?С-7Г1?СКГ: на годинк 15 фог. т влив.. на по год. 8 ♦. на чвгврт год. 4 ♦. 31 СЗЕ :СТ1Л1 1?:К1ВЕ : на годин>' 36 ♦РАН.. НА 110 ГОДННЕ 18 ^р., на четврт Г0Д. 10

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ШВРТН01, СУВОТОН и НЕДЕАОН

110Р1ИН01 ЦЕЛОМ ТА-п А -пг ^т-

гредништво је н адмннистрапија у вућн г. То *е лндрвјевнђа 0бнли7.кв венац.

ЗА ОГ^АСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ш"т 20 днн. ПАРА ОД РЕДА, А ЦОСЈЕ СВАКИ ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОСДЛНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Румописи шаљу се уредништву, а претплата адтинистрацији •,С Р П С I Е ЕЕ31В2С2ССТ 2". РУКОПНСИ НЕ ВРАТхАЈГ СК. НЕПДАЋКНА ПИСМА НЕ ПРЛМАЈУ СВ.

ВЕ0ГРА4 «. Новенбра. Још није влада наредила нзборе, којииа би се понуниЈа места оних посланнка. који су наиустили скупштину, за вреие нретресл уговора зак .т>ученог са Бонтуом о желеаници. Да су данас „Внделовци" у опозицији. на да то чнни ма која влада, они би на њу нодизалн дрвл >е и камеље. а влада „внделовачка" , која је себи приденула нме владе чч.сте уставностп" , држи окрњену сеснју скупштинску на нн преко целога лета не нарећује наЈСпадних нзбора. Она по свој прилпш чека да се стпшају таласи нерас -положења иародвог, који су се протнву ње узбуркали. па ни сад, кад је састанак друге сеснје скунштинскс већ на вратима, она не издаје наредбу :<а изборе, а међу тнм се чује, да се свуда у нзборнпм срезовима, гдс су меета скунштинарска унражњена, поставжени владпви кандндати, који би пмали да заузму унражњена места. Изгледа. као да је намера владина. да у последњем тренутку нареди накнадне изборе. како би на приуготовљеном зем.ЋИшту њени кандидати свуда продрли. У оваквим приликама морамо н ми прекпнутн евоје Кутан.е; како бисмо се за времена мог.тн разуметн са нашнм начелним прпјателлша; јер ако бпсмо чекали на наредбу владину. могли би бнти изненађенн. а бирачи необавештени. могли би насти у замке, којс им се спремају Врсмена ниеу обнчна. Ма да је усвојен читав ннз нредлога н јговора. које је влада пред скунштвну прошле сеснје изнела, још није исцрнен цео ред судбоноснихпредлога. којн очекују ову трогодишњу перноду скунштинску. Њу чека на првом мее.ту уговор, којп је влада иотнисала са Вонтуом о народној банни; чека је за тим уговор, који је она закл.учнла са маџарском банком о монополу солском. Нека бн скунштина нмала само ова два предмета да решава. на би н они допо.1.ни били да јој донесу благослов илн проклество народа. Ми ћемо у своје време ошпирније нретрести ова важна пнтања ; за сада ограннчићемо се само да навестимо. да су ово нитања животна , која нису мање значајна од уговора закл.учених о трговинн и о железннци. Ако народ неће да буде равнодушан ирема својој судбини, он мора на тим пптањнма показати сво-

Ју свест И СВОЈУ готовост, да одбпје од себе дал>у навалу н поплаву тућинштине. И народи, као н ноједннн 1>удн, могу тренутно погрешити. па и залутати. али погрешке и заблуде несмеју прећи у енстем. не смеју ићи тако далеко. одакле внше нема поврагка. где више кајање не номаже. Крајње је време зауставити се на нуту клнзавом и стрменом. који води у провалу. Је ли народ во.кан да се зауставн на тој' низбрдицн. ноказа ће он најбоље нри накнадним изборима. на које ће данас сутра бити позвап. Ми не ћемо тврдпти да би нов нзбор могао знатно променитн стање. које ностоји. ношто ј 'е број посланика, којн се пмају нзабратн незнатан: али тај нзбор даће Србији еведочанство, колнко су бирачи, који ће бити позвани да изићу на изборно место, обавештени о нравоме стању етварп. и вол.ни да свој' гдас подигну у одбраиу угроженнх интереса земаљскнх. Мн знамо не мање п то, да ће еамосталнп бирачи имати да издрже тешку борбу са утицајнма владинпм. Изборн извршени ирогале године на св. Андреју показали су, колико ј - е влада мало искрена била са својим расписима о слободи нзбора. Млогоме од оних послаинка. који су скупштину оставпли . пије влада само за то, нри првом пзбору. нрепреке иа пут ставл>ала. гато н.х нпје познавала, алн сад, ногато пх ]'е позпала, она ће свој утнцај удвојитп еамо да нм врата скунштинека затвори: њен ће отпор бнтн жесток н очајан — не за то, гато би се она бојала. да би јој се већпна знатпо пореметнла, по за то, гато би у уснеху љених противника могао свет видетн најјаснијег доказа. да је народ позпао онај кобни пут. на који је наведа земд>у влада од 10 Октобра. Послапнцн. чија су места нрошде зимс ^упражњеиа оетала. напустили еу евоје скушптинарске ноложаје да одрже своја убеђења неаовређени, и ,\и ојбију 04 еебе одЈоворност за учешКе у оши/ су,\бо- 1 носним оддукама. Мећу њима има људн, који припадају овој или оиој' етрапци: ио ми овде нећсмо иснитивати какву боју нолнтнчну они носе. Судбина зем.ке бпла нам јс свагда и оетаје преча од свију партајских интереса. Мма земл.ишта п тренутака. кад се мп несмемо на партије делитн, кад морамо бнти \ свн сложни да етанемо на брапик

опасним струјама, које могу на на; шу отаџбину да навале ма из каквих узрока. Своју отаџбину морамо више .вубити. но што емемо своје противнике мрзити. Је лн се једном осведочило ко Ј"е гаЈ', кој'и нма српскога срца у грудима, он је отаџбини добро догаао. на ма којој страннп принадао. Вирајмо га. гласајмо свуда за старе посланике. Гласајмо за оне исте, којп су имали свога убећен.а, и одважности да га бране. Онн су већ дали доказа да никаквнм обзирпма не жргвују своју дубав к отаџбини: дали су јемства да ће се са оним истим патриотством вратнтн у скуцн.тину | са којим су је и оставиди. Све да би сила и успеда, да нм повратак у скупштину спречи, опет би народ јачнм поно&Ђеним гласом својим за њих доказао, да није равнодушан нрема томе како га његови новереници ваступају. А п посданицн, којп су у екупштини осталн, наћн ће у одзнву народа н за себе поуку те, обавештени још н додиром са својим бнрачима и јавном штамиом, промислнти се, којим ће путем наставитн важну мисију, коју им је народ новерио. «<**>»САДДШЊА БЈ1АДА н њена законодавна скупштина

Чнновнички је ред, као највише нздожен и нотчнњен сили власника, нрвн осетио тешке ударе са ове страие. и у његове старс ране бачене су новс отровне стреле које ће још веће зло у нриродн његовој развити. Промене коЈ'е су у њему извргаене и коЈ "е се еада чине. не показују се као носљедица мнрног развоја нотреба н напрсдовања државног. већ као апахроннзам н враћање на стару нрактпку. к0ј 'а је толике несреће код нас произвела. У овом кратком времену нашег политнчког пренороћаја, ми смо вндели у чнновништву свакојаких нремеждења, видели смо ударе које су му државни нревратп н династпчкс нромене ианосили: алн оваквих покора, и то усљед једне обичие нромене министарства, при редовннм нрилнкама н утврћеном правилу државпом о чнновницнма. — тоЈ'оште видели нисмо! Ондашњп нсуреднп и рћави поступпп власннка бар су ее иередовнпм нриликама правдалп; али садашња повреда државног правила н реда —■ то је само жџтвовање .1ржавнт пнтереса и и/Јава слуи/ лржавши 1 радн задовол>еља сујете и интереса иеколицине. којих односна вредпост за лржаву никпкве жртве не заслужује. Мипнстри су

се одали унорном уснљавању и нарочнто су старање на себе узелн, да ствари својој исвојих иарти-шни, што дужи опстанак обезбеде^ и у томе толику слабост самол>уб.1>а и пристрасности покаиују, да *се њиховнм постЈ нцима и дстнњске памети саблажњавају. Чиновницн на свнма нозицијама мере се искл>учивом н <*алишном мером иартајнзма без обзнра на способност и одличну каквоћу, којим се чиновнпткн морал н важност службе уздиже. С тога виднмо грешне постунке п шкод.Ђнву унотребу власти према л>удима којн су у службн државној свој опстанак и своју срећу оснивалн: кренкн и здравп. за сдужбу и рад сноеобни и уиотребл>иви. опи се нлн отнуштају илн од службе државне удал>авају; а које ово н^ постигне, тн су нзложени нотери и г .ремештању с једног места па друго. како би тиме нстрошени мање сред<ж.са и снаге на својим ноло:кајнма »шалн. Но што је још горе. прилике су несрећне донеле. да се истом мером мерп н свака званична особа. код које се јавл>а јачи излив патрнјотпзма, иа се и ова врлнна са^а узима у грех иартојство. према којој се исте протпвппчке мере нреду. знмљу. А кад, с друге стране, нажњу нашу на нротнвуиоложени прнвац радње министарсч;е обратнмо. онда тек видимо чнме се зло зпвршује и каква се жалосна будуКност нашем чиновништву спрема: министра Мнјатовића видимо. како своје иартајске иријатеље и њи.гову несџособну деи,у и сроЈнике ио Јва — трп иута у ио године авансује ; Г1ирој ћанца, како то псто н још торе зло ј у судовс н међу служитеље ирав^е уносн : Гарашанниа. како свнма својим распоредима и иамештањпма чпновннка — почев од његовнх првнх саветника на до оннх на ;/ра које у своју сгруку :га званпчннке узнма — иоказује, да за њега важп као главно мерило иартајска услуга н иријате,\>ство. а не стручна сирема и службене заслуге чинооника: како га нн његово ваеинтањс у Паризу ннје могло ослободитн од шгетног уплпва граднција н узднгнути до суврсменог гледпшта п пачела. којим се нанредак службени услов.Ђави. исго је остао верна копнја власништва минулих времена. када су тр говцима. калаузнма н нандурнМа сгавл.ана у н:»лед и давапа чиновннчка места у иолшшјп. ако су бпли кадрп да извссне наргајске услуге мннистрнма учнне. (НасгапнКе сс"»

Једно признавеУ наснлном дејству догаћаја и околности од ово иеколико лана мало је ко и пмао могу1.ноетн да тачној анализн иодвргне оиу опшарну ирепнску митронолита н миннс-