Srpska nezavisnost

3

БРОЈ 24.

ЧЕТВРТАК. 12. Н08ЕМБРА 188! ГОД.

ГОДИНА I.

пеее 31 с?"2.*7: ВА ГОДИНУ 24 ДПН., НА ПО ГОДИНБ 12 ДПН., IIА ЧЕТВРТ ГОД. 6 ДИН. 31 ССТ1Л2 3225,3 21 312Е1НСКС1: ПСЛ7СТСК7НА ГОДНПУ 30 ФРАНАКА. НА ПО ГОДПНЕ 15 Фр. НЛ ЧЕТВРГ ГОД. 8 *р. 31 17СТ?С-7Г1?ЗН7: НА ГОДПНГ 15 ФОГ. 5" БАНК.. НА ПО ГОД. б ♦. НА ТЕГВРТ ГОД. 4 Ф. 31 СЗЕ ССТИЕ СРЖ13Е : НА ГОДННУ 36 ФРАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ФР.. НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ1РНИН0Н, ЧЕТВРТК01, СУБОТВН и НЕДЕЉОН

хт л гг^:

УРЕДННШТВО ЈЕ Н АДМННИСТРАЦН.1А У КШН Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈЕВНКА ОВНЛНКЕВ ВЕНАП.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВЦ IIУТ 20 ДНН. ПАРА ОД РЕДА, А НОСЛЕ СВАКИ ЛУТ 10 ПР. ЗА ПР1ШОС.1АНО 30 ЛАРА ДНИ. «»Д РКДА. Рунописи шаљу се уредништву. а претплата адтинистраиији „СРПСКЕ НЕ3132СНССТ 2". РУКОПИСН НЕ ВРАЋЛЈУ СЕ. НКПЛАЋКНА ЈШСМА НК ИРИМАЈУ СЕ.

ВЕОГРАД 11. Новемора. У суботу. 14. новембра. тог пстог дана кад је код нас у Београду лаказана велнка позорншна игранка. ухватиће се изабранипи наше прекосавске браће у коло. да нзберу ноглавнцу својој православпој црквп, да изберу себи српског патријарха. Нема сумње да је тај чин од велике важности по нашу прекосавску браКу, а гато год је важно по једпн део српства, то мора занимати цело српство, то се мора тицати н народа у Србији н то му не може замерити ни томе сметати ни аустро-угарска влада, у ко.шко то тицање не прелази области духовне племенске заједнице. Но као да се тај чин није тицао еамо народа у Србији. као да се тпцао п српске владе. Наша влада. наша „мудра влада". спремила је лено пут срнском цркненом сабору у Карловцима скндан.ем српског митрополита Михапла са адмннлстрације српске митрополије. Нема сумње да се наша „мудра плада", осим осталих својих смерова хтела тиме додворити п својим покровител.има у суседној монархнји н у томе је јамачно успела. На првн мах изгледа, као да је тим учињена услута угарској влади у толико, што се она сад може позватн на прнмер православне Србије, кад год хоће да скида и памешта српског патријарха у Карловцима. II по томе је та услуга уједно нож под грло црквеној н просветној автономпјп . самосталности. прекосавских Срба. Мн то нашој влади нећемо ни заиеритн. Главнп чланови те владе. који су предњачили у скидању митрополита, вичнн су сматрати нрекосавске Србе као Швабе. Кад који од нрекосавских бораца за српство дође у Србију, тај њнма долази нз ..бела света". Кад ко тако мисли н нсповеда док није на влади, онда не може друкче радити ни кад ступи на владу. У томе су садањи власннцн озбиљски и потнуно изврпшли свој виделовачкп про1-рам. То нм се мора признати, томе нсма замерке. Друго је пнтање, да ли тај чин гвојим утицајем на односе између мађарске владе и прекоеавСких Срба може-имати какав одутицај. какав реФлекс. па Србију? То стоји до спол.не политике пагае сусеткиње, Кесаревине.

Окунацнјом Воене и Херцеговнне пошла је та спо .Ђна политика нутем, на коме се сама собом не може зауставитн. Пошла је путем, којн води нравце, прво моралном н економном. па после п нолитичком освајању подунавскпх н балканскпх државица, који води правце етварању нодунавске конФедерације али не кошутовске, него хабсбурговске. Ко је год нјоле познатјса развнтком управе спо.Ћне политике у Аустро-Угарекој, тај зна. да од берлинског конгреса, а можда још од мало пре, аустро-утарску политпку не води ни Андрашија, ни Хајмерле. ни Калнокпја. него да је води сам ћесар, главом Фрања Јосиф i. Зна се. да су Мађари бнли протнвнн окунаццје Воспе н Херцеговпне. па ипак, н ако је иначе маћарски утицај одсудан у ћесаревини. нпак је Мађар Андрашија произвео окупацију. јер то је бнла во.ка ћесарева, а Лндраишја му је бно само десна рука; а кад је то био Андрашнја. неће више ни хтети ни сметп бити ни Каднокија. Кесар је поносит владалац; а пма п рашта бити поносит. Његова је династија најстарија на свету. а царевини његових славних нредака кије никада сунце залазнло. Кадје као млад, голобрад владар обилазио своју апсолутну царевину, свугде су га дочекивалп ласкавцп заносннм ноздравом: 8егарег Аи^ивШв (увек увећител. царевине|! Но судбпни се од оно доба захтело, те је ћесар изгубио своје најлепше две областп, Ломбардију и Венецију. Он је тај тубитак прегорео. ал је сасвим природно да тежп за накнадом, а ту накнаду само може наћи на истоку. 'Кесар је мудар владалац. Он врло добро разуме, ;а је лакше овладатн којпм народом по вол.и тога народа него мимо п нротнв његове вол>е. Српскн му је народ првн иа путу. Једним делом српства владао је он. владалн су њсгови претци стотннама година. "Кесару би јамачно иајповољније било, да су његови старијн тим народом тако владали, те да и осталн деловн тога народа зажеле доћи под његову власт. Но тога није било. Чнни ее да је ћесар наумио то накнадити. што су његови старији пропустили учииитп. Сад је то тежи задатак него пре, јер Срби имају две незавнсне државе, тс је сада задатак двојаки: Ире свега се мора учиппти, да народ у тим државама постане незадовол.ан

са стањем ствари. а с друге стране задовољити своје Србе. На првоме задатку радила јс до сада суеедна дниломација са великим успехом у Србијн. Србија је за то много захвалннје земл.иште од Црне Горе. Прво је зем.ка далеко већа н богатија : а после, у Црној Гори нема тих иартнја. нема те нечувене, днвхачке страначке борбе, тог невар.Ђпвог знака опадања држаиног организма, знака органског разлаза. као гато то нма у Србијп. Половно — што но.товно — четвртно сгање наше нолптичке евести н нашег оппггег образовања управо изазива веће. јаче и напредшгје суседе да нас — обгрле. Остаје само да се прекосавски Србн — задово .Ђе. Но ћесар је уставап владалац, бага зато , гато је мудар владар. Ма1>ари зазиру од Срба. а п Маћарп су његов народ, као н Србн. Пзбор патријарха, поглавице управе црквене "и |ц)осветне, понајважније је уставно право утарскнх Срба. Годнне 1874 ћесар није одобрпо пзбора владике будпмског Арсенија Стојковића. — једно по савету уставне владе маћарске, а друго, гато онда можда још ни ћесар није био на чисто са својом иеточном политиком. Сад пак сва је прплика. да ће се пзбор српског сабора одобрити, а извесно је. да ће битп изабран Арсеннје Стојковић. Мп то мнслимо не само зато, гато то прекосавским Србима желпмо, него и за то гато, према носледицама. гато би их тако понагаање круне у Аустро-Угарској могло пмати нрема расположају народа у Србији — готово да то не же.тимо. Помислите. какав би то могло нматн утицај на нравоелавпе Србе у Србијн. како бп ее такнм чнном који би задовол.ио угарске Србе могло радитп. агнтоваги у Србији! Зар прекосавски ("рби да имају иоглавпцу цркве по слободном избору. кога хоће, а Срби у незавнсној Србији да немају кога хоће иарод? Зар српека црква у Аустрији самосталннја од српске цркве у слободној Србнји? Оно, истпна, тиме смо јога доста далеко од изравнања са осталом судбом наше ирекосавске браће. Пре свега, они подносе много веће терете од нас и нама изгледа. да ће се ти терети олакшати. Ал' наша ће се мудра влада" н за то постарати. Ако дал.е поће

нутем скономнс нолнтш.е. којнм је ударида, мн ћемо скоро имаги оне исте те))ете. што нх сносе прекоеавски Срби. а нећемо тако брзо постпћи н оннх удобности. и1то их они нмају; те тако не само да ћемо се изравнатн с њнма. него бнсмо се тнме према њима уназадили и економно, као гато би се уназадиди, у случају одобрења пзбора, н у слободи црквеног жнвота. Л онда ће настатн време да се досадања „центрифугална тенденција", гравнтација, тежња из Аустрије тамошњих Срба. прометне у центрнпета.тну тенденцију, у гравнтацнју, тежњу у Аустрију осталога српства. Но можда тога случаја неће бити, можда ћс некн тренутнн утнцаји, можда ће заузнмање н удварање карловачког админнстратора Ђермана Анћслића. можда ће н обзири па врло запсто стање у Боки Которској допрннети. те ћесар неће одобрити нзабраника сашрског. Ал' тиме би само велика тзитика ћесарева била одгођена па боља и - скора времена. никако се пак не бп променила. А Русија? С царем ће се ћесар лако погодити; јер, на послетку, цар, према нашем ионапгању, ниги ће нмати права пн новода да се заузима за нас: Уо1епП иои (5( тјипа (против наше во .Ђе ни цар нам не може помоћи). Је лн на то нкада иомнш.кала I ,.ова мудра влада"? САДАШЉА ВЛАДД н њена законодавна сиупштина (Наставак) Дотле смо дакле дошли, нлн улраво — дотле смо се у назадак вратили! Но шта се таквом управом и поступцнма уносн у онај пзбрани ред друштвенн. кроз којн се живот државни у масу народа спроводи? Зар се не уносн неправда, коју свагда зла вол>а нратп? Зар се не уноси растројство. за којим сваки непоредак долази? Зар се на увлачи деморалисање у оно гато је најбоље у другатву. а то опет зар није опет највеће зло другатвено, као што је мудри РнмЂанин казао (Со1тир(10 орћшј реввша ? Но ннје само глас народнога ђеннја којн позпва служите .Ђе пародпе мисли да тврди и непоколеб .Ђивн нред њеним жртвенпкох! стоје; није само за њнх време искушења п •гегаке борбе настадо: мећу нама пма јога једно друго место светпње народне. где се н глас божнји чује, а то је света црква наша православна. У томе царству божјем