Srpska nezavisnost

БРОЈ 30.

УТОРАК. 24. НОВЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I

ПЕЗЕ 31 СРБЕЈТ: КА ГОДНПГ 24 Л*Н., НА ПО ГОДНДВ 12 ДНН., НА ЧНТВГТ ГОД. в ДИН. 31 ССТАГЕ ЗГ.У-.Е 2Ј, БИК1ЕСНСИ С:.Т70Т:К7КЛ ГОЈЏШУ 30 ♦РАНАКА, НА НО годпнк 16 Фр. па ЧВТРРТ ГОД. г» «ф. 31 17СТ?С-7Г1?СКГ ВА Г0.5ННГ 1& »ОР. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ф. НА ЧХГ8РТ ГОД. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ1ЛЕ 1Рл1ВЕ ПА ГОДЕИУ 36 *ГАН., НЛ ПО Г0ДНН8 18 ♦Р., ПА ЧНТВРТ ГОД. 10 »Г.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ?ИРУН01, ЧЕТВРТК01, СУБОТОК ! НЕДЕЛ08

»ТВДКНШТВО № « ЛЛЧКНПСТТАЦИЈА .V КУМ1 Г. ТОМН ЛВДРКЈВВККА ОВНДН7>:1: ВКНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: НРВН НУТ 20 ДНН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСЈЕ СВЛВН ПГГ 10 ПР. ЗЛ прииос-\лно 50 ПЛРЛ ДИП. ОД РЕДА. Румопису маљу се уредништву, а гретплата адтинистрацијш мСРССКЕ Н231ЕГС23СТ 3". РА КОПНСН НК ВРЛЋЛ.ЈУ СЕ. НКГМАЋЕПА ПЈ1СМА вЕ ПЕИМАЈУ СВ.

ВЕОГРАД 23. Новембра. Опет имамо кризу мнннстарску. Дознајемо да је једиа од последи,их .еднипа мипистарскнх бпла врло бурна. Два су министра паваљивала на г. Чед. Мијатовнћа да да оетавку. А зашто? Зато што се најпосле увиђа и у владином кругу да незадовољство у земљи све више буја н да се отуд бојати олује за мвпистре. Стање је ниннстара тим незгоданје, што втојимо пред изборнма неволишше народпих посланика. па се предввђа, да бн овн моглн испасти у смнслу њима противном. у пркос свима ујдурмама. Зато треба е једне стране ублажити раздраакеао мипи.ен.е народно са одступаљем једног министра, који је тој незгоди, по мишљењу Пироћаниа и Гарашаннна, пајвнше крпв, а с друге хтране заплашити јавно мшпл.еље дал>им збацпвањем н пензионовањем чиновника. Мијатови1|, који осећа да у погледу дела владом носвршивапих није ни за длаку внше крив него што су остали његовп другови, неће да сам да оставке, него вели: нли сви или ни један. Овај ће Факат, по свој нрилици, норећи .. Видело" да ее њиме неби заплашили владини правоверни; али зато истина неће мање остати истина. Кад се овакав исти случај био појавио пре неког времена у владином кругу, ми смо дали за нраво г. Мијатовнћу, па му н еад дајемо. Он је једини у мннистарству, који би имао иеке логнчности и увићавности у овоме питању. Логнчиоет учи да у земл>и уставној сви минлстри тегле једнако одговорност ш свако своје заједничхо ле.>о, као што су железнички уговор, трговачки уговор с Аустро-Угарском, иеза1;онито а нерелигиозно збачење црквеног поглавара. и отуђивање слабе Србије од моћног словенства; а увићавност учи га да нитн се оставком једног миниетра етншава гњев у земл>и. нити се збацнвањем чЈшовника заплашује срнски иарод. То су детнњека средства, којнма могу ирибегаватп само политнчки поваци без сваког државничког дара и иекуства. Онште митл.ење у Србији колико осуђује министра Финансије, толико ч све друте мнннетре, па у једпакој мери и све скупштннаре већине ј . л пспромишљена дела у овој годи*и почпњсна, јер су она била реиена у министарскнм седннцама, а

екупштннском већином одобрена: опште мишл.ење у Србијн, кад се прибере, не да се ничим затглашнтн, а камо ли збацивањем чииовнлка. илп другим мерама прнтиска. Очевидно је да наши виделовачки министри ништа ннсу научилн из наше нрошлостн. па ни површно барем познаватн народ, којпм управл.ају. Ако оцн не знају себи помоћп ннчнм другнм, него уклањајућн овог нли оног министра, овог нлн оног чиновннка, онда су, то нм слободно кажемо, близу краја евог. Чудноватом несмншљеношћу они су задалн дубокнх рана и економном н политнчком н црквеном организму српске државе. Економне ће ране дуго остатн, али администратпвне, политичке н црквене дају се још којекако вичатн. Но кад се овако далеко у свему забразднло, хоће лн ее лако наћн лекара ? Слаби су за то нзгледи. атомеје лако погоднти узрок. Због бујностн н несталпостн натннх однонтаја, која не до пушта да се ма какав иравац утврди, због грдних погрешака садашњом владом почињеннх; због великнх над« и очекивања од владе, која би Пнроћапчево наследство на себе нрнмила, — веома тешко ће се решити озбиљнн људи ма које странке да државно бреме узму на леђа. Србпја је доведена у ванредно мучан положај, у коме дуго остати не може, а нз кога лако нзићи не може. Свак осећа потребу иромене мниистарства. а ннко не жели да га заменн. Ту нека нам Вог помогне и она здрава народна свест. која чува Србију, и у њој законнтоет и поредак. која се зна спажно појавити н показатн своју моћ. а да с.е у земл.и ни законитоет ни поредак не пореметп. То је оружје, којим сваки евестан и истиннт патриота ерпскн треба да војује. кад год му земљу снаћу беде, које се на њу гомилају; то је увек било н наше оружје, а ево нам закониту борбу саветују н моћна браћа, која су нашим садашњим стањем колнко изпенаћена толиг.о узнемнрепа. Она од ерпеке свести и душевне снаге очекују Србнји спас, п впчу јој да свету засведочи на пољу мира гваћанско јунаштво као што је војннчко засведочила на бојпоме по.љу. И доиста ми пе смсмо на једномс бити јунацн, а на другоме кукавице, јер кад би такви били, онда бн заслужилн судбу, која пас је постигла, па и гору. која нае чека.

Влада нам се у своме органу размеће као „јака и енажна,- И деца су дрска н псуетрапшва баш за то што су деца, те не виде и не познају опасвост, а кад је осете онда стрмоглавце беже. Мн смо у Србијн ввделн мало другчијнх људи на крмн. којв су се њеном срећом дрско играли. па су прошли као нико. Нредстојв избор неколико вародннх посланика. Ма како он исиао, тешко да ће знатно променнти нашу царламентарну снтуацију. али ако нсиадне добро. показаће да смо се корнстнлн скуним иекуством. које смо за ову годину прибрали. Док смо на законитом путу. чега се нмамо бојати ? Нека евакп слободан српски грађавип слободно изрази своје мпшљење н еавесно вршн евоја грађапска права: ни једап не сме битв кукавнца а да уједно не буде н себичњак ; ни један носле свршених дела којима је земља за 50 година уназађена. не еме веровати бездушннм људнма и прнсталицама који то одобравају н бране, а да се н сам пе покаже нли глупак или себичњак. Којп се год такав показао, иа тога већ сада сваки честит Србин пружа прст и вели: н овај је помагао да нам се отаџбина и црква у црно завнју. За свакога дошло је време да се и речима и делом покаже какав је доиста. У тешком некушењу. кроз које као кроз ватру ирочазн натаа земља. то је једино добро иоје смо постнглн, пгго ће се знатн поуздано разликоватн правн мужеви од кукавнца и себнчњаци од патриота. Истина да је то нскуство скуно, нрескуно плаћено. алп је оно н јединн пут који може спасоносан бити. 0 УСТАВНОЈ ВЛАСТИ ОД ЕДУАРДА ЛАБУЛЕЈА

Француска револуција оставила нам је у наследство известан број основних политнчких начела која су сљедећа покољења сматрала за е.вето писмо; ми још ннсмо излечепн од овог обожавања. Код нае постојн једна партија која се смат ра за патриотску. што је усвојила за символ заблуде и истнпе т. ј. прншшне од 1ТН!). год. Но свет није стајао на једном месту за ово осамдесет година; ако не гредимо внше од наших очева. оно бар тре-

оа признати да нам је скупо пла ћено пскуство отворвло очв те боље видпмо но што је то био случај са ученицима Русовл.евим и Маблпјевим. Данае су нам добро ! позпате потребе једног друштва које живи од индустрвје и трговнне да би се могли занетн привпдностпма које су могле само занети народ када је први пут погледо у слободу. Ми вшпе не верујемо у Ликурге који би моглн нроменнтв ндеје и обичаје једног народа са пеколнко иеписапих редова на артнјп. н мн не очекујемо од простог проглашења црава спас народа и иреображај човечанства. Далеко од тога да су ове пзмшпљене догме нослужнле слободи, ове су је спречпле у напредовању в осујетиле јој успех. Дошло је време да нх хладно проучвмо и да се једино побрвнемо нстину нзнаћн. Између принципа 1789 нма их , много који су нздржалн опит вре1 мсна и својин добрпм иоследицама показали да су еодидни. Грађанек.-. једпакост, релитнозна сдобода, сдо. бода рада. ушлв су у наше обичаје и законе тако да се внше из встих не могу исиекнути. Мећут1.м има други принципа који се пикада нису могли нрименити а да за собом не иовуку нереде н нропаст. Показатн ове забдуде које је пскуство осуднло значи спреч.гги им повратак, зпачи уштедити нашој деци несреће које је незнање законо давца над нама пзазвало. ј У ирви ред овнх нссретинх гео' рија треба уврститн устааотворну ; власт такву како је ехваћенау 1789. Завести или променнти устав сматрали су наши очевн за чаћијско дело које се могло поверити само једном једнном представвнку, изванредно сазваном и стављевом у ноложај да по својој вољн дотера државу н другатво. И не само што су све властн усредсрећене у иете руке, а то ,је одредба деецотизма, већ је још уставотворцнма дата такова власт да своју владу могу наметути народу а да за то од њега не затраже његовог мњења. и да му | забране у го диратн ире одрећеног | времепа н на други начнн но који им је на ум пао у њиховом ланосу. I Бнрајућн нредставииштво које ће 1 имати да устав променц, народ вр1 нп1 акт суверенетва; али \ нсто нреI ме оп ее тога одриче у корист свих ј представника, а за ее пе задржава ни еамог права контроле н пријема онога ш го су они у његовч н>1е \ ра-