Srpska nezavisnost
БРОЈ 33.
НЕДЕЉА. 29. НОВЕМБРА 1881 ГОД.
ГОДИНА I.
цгнЕ ол о?В2:г: ИА ГОДИНУ "24 ДНН.. 1ГЛ 110 ГОДИНВ 12 ДНН.. IIА ЧЕТВГГ ГОД. Д11Н. ЗЛ ССТАЛЕ 5ЕИД>Е ПЛ 2АЛКА2СКСЕ ПС.ЧГСТСКГНА ГОДПНУ :;<1 ФГАНАКА. НЛ 110 ГОДННБ 1Г> Ф|). НП ЧКТНГТ ГОД. ,»< ФЈ». 31 ЛГСТРС ГГЛ?СКНА ГОДИНУ 16 ФОГ. У БЛИКм НЛ ИО ГОД. ^ Ф. НА ЧКГНГТ ГОД. 4 Ф. 32. СЗЕ ССТ2.1Е 1?:К2.2Е : НЛ ГОДИИЈ- ФГАН.. IIА ПО ГОДИНК 1« ♦!*.. НА ЧКТПРТ ГОД. 10 ФГ.
ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ШРНИШ, НЕТВРТИОК. СУБОТОИ и НЕДЕЉОН УРЕДНШНТВО -!К II Л.гМНИИСТРАЦИЈА У КУКИ Г. т »ЧК ЛнДРВЈКШ! • >БН.1ЦПЕи ПВНЛН.
ЗА ОГИАСЕ РАЧУНА СЕ игнн пут 20 1нн. нлгл од гкдл, л ногде сплкн нут 10 пе. :$л ПРШЈРСИЛНО Ги« П\1»Л ДИ11. ОД 1'К,\ЛРунописи шал>у се уредништеу, а претплата адтинистраци/и
1)1111(11 ПК КРЛГ.ЛЈД ' К. ИКГМЛТ.КИА ИЦГ.МЛ ИК 111'НМЛЈУ СК.
Оенивач к и () д 6 о р „Дрзгзкиие за х10Тхз:оз^а,га-1г=.е српске зкевности" јап .ва члановима те Д|>ужине. да ће ее дрл;ати в а н р е д н и г л а в н и е к у и д р \ ;к и н е. ко ји Ке, уз друге неке иослове, имати да реши и то, хоће ли ее ирема <» о м чла ну дру;кинекнх нравила пуетитн у обрг и других иет етогина удеоница дру» лшнеких, И01ИТ0 је нрвих иет етотина ноузимано, а удеонице ее неиреетано и даље траже како овде у меету, тако н из унутра< шњоети. Саетанак екуиа биће у неде.ку, 29. ов. мее. у бео= градокој Читаоници у 10 часова нре нодне. У Београду, 18 Новембра 1881. БЕОГРАД 28. Новемб|)н. Чламнк Г|('1ц,с „Трибуне", који је у изводу д<1нела „Срнека Не:)ависноет", иије нае нн мало изнеиадио. него нас је само на горак оемех изазвао. „ВиделовачмГ бечки и београдеки пријатсл.н као да се размимоилазе: нрви су чисто уплашени својпм великнм. уираво неопекиваннм усиесима у Грбији, којом 11и роКанац уиравл.а, Оии увнћају. ако и пасно, да ти ус.неси ии из далека нс вреде оних но Аустрију врло нсзгодИих нос.кеднца. које су ::а собом новукли н у Грбији И V Румунији, и на целом истоку, иа још поврх свега и у моКној Руснји. И донста, у Грби ји. (а игга • исмо тајпи?) још пикад нијс ее нојаиила одвратиост од аустријске политике у овој мери, у којој се сад нојавл.ује; у Румунији, ношто се видело гатв стаје Србе нријател.ство п,нхове владе са Аустријом, још никад није се ноказао гако одлучан отпор аустријским н))етсн;шјама на дои .см Дунаву. иао > овогодишн.ој ирестоиој беседи; у Вугарској. у нсточној Румелији и у 1'рчкој јаиии
оргаии дншу нрсма Аустрнји јсднаким духом; у Херцегоинни. којом Аустрнја унравл.а. ве1, јс букнуо пламен народног усташ.а, а нз Иосне сели се гомнлама ерпско-мусломаи) ска арпстокрацнја. ма да се Аустрпја на н.у паелања и вшчеје закла| 1ва но друге всронсиовестн; у Русији пак таква је нротив Аустрнје огорчевост. да тамо иема јаиног органа из кога она нс кинн. Ово је ошити огроман нротест народа на И стокј н Оеверу нротпи бсчке источне нолитнке. Д тој олуји. која тутн.и на све страие, нсма никога. којн бн био снокојан, до оштроумног Калаја у Всчу, који вели да Орбију и н.ене л>уде тако добро но. знаје. а у Београду мудрог ПироКапца са другоинма, који то позианан.е срсћно са Калајем деле. Али „Трибуиа" веК иочиње да отвара очи; она увиђа п јавно исноведа, да је нолитпка бечке снерсије, ако јс лако н усиела код малодушне н лакоумне ПнроКанчег.е иладе. иаишла код народа у ('рбији н ) свнма иеточнлм крајсвима на иајнрееуднији отпор. У меето да . угугои рускс симнатнје, она нх је ! развила н нотребу љиховујош више I на видик изнела, а у Русији јавно је мишлење нротив себе онаено ра зуздала. Зар Ке овако створенн ио! ложај на Мстоку Ауетрији помоКн код осталих ОнлаУ Овака се од њих бојн. да оиет не нлане етрашна источна ватра, на Ј^е се унсти свом сиагом да то нзбегие. Ове ово добро разуме „Трибуна". орган цислајтанског министарства, на одбнја сваку зајединцу бечке нолнтнке са нолитнком ПироКанчевом. ПироКанца проглашава за обичиог чиновии' ка, неснособна за министра, на њега н другове његове чисто деиунцнра, да за времс ирвог рата нису зпалн ништа бол.е раднти. иего конспириратн са нским бечким допнспицима у Зеиуиу. ., Грнбуна" на нослетку закллчује, да нз обзира на будуКе бол.с одношаје нзмеКу Веча и Петрограда, вал.а окренутн леКа београдекој госноди, која гаио ,\ети• имсгп г гпотаЈ!) свој иоложај нре.па Лцгтј/ијн /I Руспјн. Кад се лимун исцеди, онда му се кора на 1)\ бре баца; тако еада ноетунају у Вечу и са нашнм мииистрнма. Још Н11 са каквом владом на свету ■ није се догодила овакова брука као I сада са нашом. Ма да се стидиа сервнлност обнчно тако н нлаКа, ма да је наша лпберална странка овим појавима бечке нолитике тако екла-
тантно н тако брзо оснеКсна од стране еамих Пироћанчених нријатсл.а, како се никад пије ни надатн смела. - ипак сс тој нобеди нашој не можемо радовати : на протнв. црвенп нам лице и болн пае срцс кад помислнмо на утпсак, који Ке у европском свету учннпти овај „Трибунин" чланак. НеКе ли се свуда запитати: каква јс то земл.а. у К0 ј°) <'У моглн до власти доКн н у скупштнии наћн веКпну куди. које овако уасасио оцењују сами њнховн нријател.п на странн У г Ца, овако ее мора мислити . и зато нас ,Т'рнбунии" чланак неугодно (нра. > њему ће влада ПпроКанчева са свима својим једномисленицима наКн велику лекцију. и ако сумњамо да Ке је она моКн и разуметн. ОкрсКуКи Пнроћанцу леђа и бацајуКи њс.му н друговнма његовим пуннм шакама блато на образ, Аустрија само утврКу.је у иароду срнском и у свнма иеточним народнма убеђење, да нн најмање не могу рачунатн на искреност н посгојанство бечког нријател.ства. на ии онда кад своје најжнвотннје ннтересе. томе пријател.ству па жртву нринесу. Веч иије инкада сијао благодарношћу. Русијаје 1848 годпие сиасла Аустрију од револуције маџарске. на је опет њен првн мннпстар кнез Шварцеиберг отвореио новикао, да ће Аустрија зачуднтн свет величином своје неблагодарностн. То јс заиста Аустрија н учннила одмах за време кримске војне. Но ми Србн нмамо добро намгење. Поразна лекција, коју Беч даје нашим „виделовцима" неКе бити нзгубл.ена ни за Србију ни за цео Исток.
НАШЕ ПРИВРЕДНО И ДРУШТЕЕНО СТ1ЊЕ Мајновија (50-та) свеска ГУшг.ннка сриског учеиог друштва, која је ових дана нз штампе иаишла, довела је стастнчнн кпалел ма.ше.1 арнврелног н .Јруштасно* стања, са обзиром на к.рчвре.лно и друштвено стон,е друхих {ржава. од Н.>. .Товановипа. У оиом ирегледу нхлажу сс и унорсђVјV Флкта која осветл.ују иајважније граие народне принредс п битне нојаве друштвеног жнвотн. иа је вредио да их опр у главномс сааиаду и наши чнтаоциПредметн тог нрегледа јесу: I.) чножење нарола. II.) Подела отановника ао
ра.\њи и ио начкнг/ жиаота.
III.) Пољ-
гна пршгреда. I \*.) Гршаина изме/>у СрСтје и страннх лржава. V.) Оре,\ње цене домаЧиг чроизвода. ^ \.) Вредногт имаовинг. VII.) финансијсно стање. VIII.) Народна образованост. - 1 \ • Правна син/рност н јавни морал.
> :>(). св. _ Гласника - илложсна с\ нрва чстнри од овнх нрсдмета, а остале ћ донегн о1. гвсска. Као што јс лако нојмнтп. влада. која имн нлаетн н срсдгтава. да гражп ибавештења од свпју н свакога. тс еу јој и сви илвори знан.а доетупин. једпнаје у «тању. да редовно и ненрскпдно ирикупл.а статнстпчне податкс о разним гранама нриврсдног н друнпвеног жпвота. Она једина можс. иреко својих 0Ј»гана. да оројп п да иоииеује стаповннке. и мс[)н н оцсњује п.пхову нмаовину; да нспнтујо н еазнаје: колико се чега у ;емл.и нронвводи и троши: штн се у којој мери са етранс у земљу доносп: како су нроплиодне снаге и прнвредне тековннс у иароду ш»дел.ен.с: како ли стоје другп п .вори оогаптва н олагоотања. (' тога сс у етатнстнцн н нолаже главна вредност на лвинпчан радилванична документа. 11з званичнпх извора иоцрпљена су и дата пз којих јс састављсн »статистнчан нрсглед нашег нривредног н друштвеног стања~. у Г»0. гн. ^Гласника.- Ту се ннје изгубнло и:ч внда. како јс „наша званнчна статистнка. као н цсо јавап рад наш. још у нрво.м радвијтку". те се -нз њс још не може да илвсде тачан и потпуи нреглед нашег н|шврсдног и друштвеног етања." Алп се ценило н од колике је кориетн. _да ее нз онога што је у нас до еад у етатистици рађено, извед)резултати који могу поелужити као оенова за оцену. ако не правог, а оно бар иетпнн прнблнженог стања ствари-. иасе > овомемнелу- и иристуннло нрегледу прнвредног и друштвеног етања, у колико за то доотижу изворн званпчие статистике." Инеац је означио и нопмен це изворе којнма се служио. Он је одао нарочито иризнање _нашем нознатом етатнстичару г. И.1. Јакшипц. тврде^н. да овоме нрипада п главна заслуга за нашу званнчну егатнетику." >*з грађу која је у ..ЛржавонисуСрбије*. или иначе, јавности предана, писац је уиотребио и мношгво ј дата, које до еад још не беху нечатана. Тако је одељак о -поделн становника но радњи и начину живота", који изноеи екоро 10. нечатаних табака. еастављен цео из статистичннх нодатака који се еад нрвн пут јавноети нредају. Па и у одељку о „пољекој нрнвреди" знатан део етатиетистичних дата еад је. ирвн пут иечатан. С'ами прсглед еаетављен је г но циорелној статнстичној методи." То јс метода која сс „не зауетаил.а еамо на ономе што јеете. него обухвата и оно што јс било~. н која ес «у нзлагањњу стања јсдне земље обзире и на стање других земаља, те уиоређсњем разннх времена и народа, даје евеетран иреглед етвари. а са овнм н ираву меру за оцену: да лв н у чему који народ наиредује. или ненаиредује. н према гомс нгга има га! ее учннн за -н.сгов с.вестран развијтак и нанредак. Сад да бацимо ноглед на наше нрнв> редно ндруштвсио ггање. као штојеоно* пзложеноу ..етатнетнчном нрегледу и у.")0_ ев. - Гласника." 1 Множење нарола. Србија ес одликује наиредннм множењем народа.
с