Srpska nezavisnost

БРОЈ 43.

ЧЕТВРТАН. 17 ДЕЦЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

ЦЕЕ8 31 СР52Ј7: на годину 24 днн., на по годнне 12 дин., на четврт год. б дпн. 31 1СТ12 8ЕВ&Е Е1 В1ШВСВ08 ПСЛГСТСЕГна годину 30 франак.\. на по годнне 15 фј». на четврг год. Ч ♦!>. 31 1ГСТ?:-ГГ1?агГ: на годнну 15 «ог. у банк.. на ПО год. 8 «•- НА чкгбрт ГОД. I «•. 31 СВЕ ССТИ2 -РЖ1ВЕ : на годпну 36 фран., на по годипе 18 фр., на четврт год. 10 фр.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШОУ, ЧЕ1ВРТКВ1. СУБОТОМ г НЕДЕЉО* л-А- ПЕЛОМ УРКДШ1И1ТВ0 ЈЕ И А РНМШСТГАЦНЈА У ВУКЦ I. ТУМЕ ЛНДРЕЈЕВИТ.А ОБПЛЦЋЕВ ВЕНАЦ.

ЗА 0Г/1АСЕ РАЧУНА СЕ: нрвн пут 20 дин. пара од редл, а носје сваки нут 10 пр. за прппос.1апо 50 пара дии. од гедаРунописи шаљу се уредништву, а претплата адтинистрацији мСРПСЕЕ 32 313 2 СН с СТ 2". рукош1си невгаћају се. негмат.ена пнсма не пгимају се.

Спољни положај Србије и На Т10л .у еконимних шгган.а ра.1впјале су се обипно међународне ааједнице. Иоследњих година претходила је економна заједница полнтичкој у Германијн: она је нретходила једннетиу Италије, а за тим савезу између Италије и Иемачке. Не бп ништа прпроднпје било, но да економна заједница претходи н савезу псточнпх хришћанскпх народа. Дунавско нитање дошло је као поручено да баци клицу заједницп измећу Србпје, Румунпје н Вугарске. Не може нас нн мало зачудитп, што је Румуиија, као етарпја држава, појмпла евуколпку важност овог великог питања: али што је Бугарска као јучерашња држава. у схватању ове важностн, оставнла за собом Србнју, своју старнју сестру. то нас мора посути црвеннлом стпда. Србнја се оерамотпла. а сва одговорност за ту срамоту нада једино п пскључиво на њену садашњу владу. Она је занемарпла н један велики економнн ннтерес Србнје. н изгубила плодно зем.Ћиште за заједннцу псточннх парода. Она је Ср'оију на истоку усамнла. А да лн .је бар с друге стране нашла накнаду за овај губитак? То нигде до сад не опажамо. Она је старог, вековног прпјател.а срнског Србији отуђила. Од првог дана. кад се по.јавпла влада 19. Октобра . она је све учннпла што ће озлоједпти Руснју. Прпеталпце владине врећалн су је усред народпог представииштва: она је избегавала да обзнани зем .Ћи и њеном нредставнпштву. како је Русија , нреко свију добара Србијп учпњених прнмила на себе. за олакшање нашпх државних фи нансија још п жртву од 900.000 рубал.а тиме, што је пснлатила интерес од четнрн годпне на зајам руски и овај прнватнп зајам пренела на своју државну касу н свела му интерсс од 1! на о" „. Најносле влада јЕ наша. збачењем мптрополнтч Мнхапла. новреднла религнозно оеећање велике нравоелавпе Русије . па је. новрх свега, у евоме органу. на критику јавпог мннп.ен.а руског одговорила охоло н изазпвачкн, тако да сад већ н .. Правитехственн Вјегтпик". овајнајзваннчннјп оргап руеке владе говорн о пемилом утиску. који је у Руеији произвео овај несмшпл.ени поступак српске владе. А ..Иовоје Времја", овај моћни орган јавнога мншлења руског, каже изриком „ако бч сраскџ в.тЈа н ј"•.е остала уаориа, то 1>г се мачт ојношаји са ('рби/ом $итно про.не-

нутк. 11/14 таквом гтаи.у гтвара сиакч на>" о.1Ногиај са < 'рбијом постаје излишан н он,(а нека с/шскн чннист/јч искусе сву тежину аустрнјског притиска". Ко не разуме ове зиачајне речи ? Руски лист прети Србнји прекидом одиошаја са Русијом, прети јој опаспошћу. да у свету остане усам ћепа н да буде нредата на мнлост н немплоег Ауетријн. Јелн се чему другоме и бнло надати? Ношто је Русија једина велнка сила. која нам је у даннма неереће н опасноетп помагала: ношто је она једина за нас трошила своју крв п евој новац нншта од нае не захтевајућн до нскреног иријател.етва ? Како да сад не букне гњевом и да нам с ирезнрањем не окрене главу кад впдн да је влада у С'рбнјн детињском дрскошћу изазнвље. да је црном незахвалношћу раздражује. да јој нреКа частол.убнвос.т н ннтереее. које она нма на истоку као најмоћнија православна и словеиска држава? Ако н иећемо вероватн да може тако лако доћн до прекпда одношаја нзмећу Руснје н Србнје. као што -Новоје Нремја" прети, сасвим је природно да нас Руспја може оставпгн Аует))нји на мплост н пемплост. А како Аустрнја заштићава Србију н Орпство. то знамо из старих њеннх ратова са Турском. кад је она Србпју не ослобоћавала но оевајала: знамо и одопда. кад је она Србе прпмам.Бивала у своју зем.Ђу велпкпм обећањнма, на не само да им нн једно пије одржала. но се на прогпв један део Срба морао доцшгје нз њене зем.ке селити у Русију. да сачува веру својих отаца; како Аустрија Србнју заштпКава. вндели смо за време нашег првог н другог усганка"у ночетку овог столећа, које је она тајно н јавно снречавала. јер паралнзовапа Наполеоном 1-пм нпје им могла актнвни на суирот статн : видели емо за време кримског рата кад ее она еиремала да у !)С војском у град београдеки: вндели смо за време нашег поеледњег рата, кадје она Србију. колико је год могла пречнла у делу осло- ј бођен.а: кадје нашу очевину Восну и Херцеговину војеком носела. \ , којима сад веру и име ернско гонн. а апекснју спрема ; то емо најноеле п за ову последњу годину некуснли у тако обнл.ној иерн . да Европа. која је за чае видела н прпзиала Србију као незавнепу, сада је веК проглашава као економног иазала Ауетро-Угарског. Но и да нема евију ових доказа аустрнј- ; ског прнјатеЈБства према < рбнји до-

во.г.па бн бнла . да нае убедн она претња аустро-угареких нолузваннчппх органа. да пи у обичпои мирном времену не може бити озби.шог говора о правој независиостн балканскпх држава. а камо ли у времену крпза и сукоба евроискпх. Его каквом пријател.у може да нае оставн Русија благодарећи иолнтнци Пнроћанчеве владе. Но мн можемо још н веће онасности дожпветп. Нема већ нпкакве сумње да Пиро1|анчева влада емера на то. да Србију наслонп иа Аустрнју. а како је лабав овај ослонац за нае, то емо нанред показалн. Но не може лн нам се догодптп, да нам се пзмакне н овај ослонац, какав такав? Мп смо виделн да је Бпсмарк једва дочекао цара Александра јШ. у Данцпгу; Епглескп први мпппстар Гледстон збацио је еву антируску полнтнку евога предходннка БиконсФилда; Нталнја добро иазн да јој пријате.Ђске везе еа Руепјом пе олабаве: Фрапцуска ее сећа да је цар Александар II. нре неколико годнна . задржао своме етрпцу Внлхему руку готову да протпв ње мач нзвуче, а Аустрија ? Нови мннистар њен Калноки живо ее трудп да утре стазу састапку свога цара са царем руским. II сама велика Аустрија, оелоњепа на моћну немачку царевпну налази да је опаено нматн нротнв себе огромну царевнну руску, којој у пркос не може се нншта важно решнти. а да се не излеже оншти ужаснн рат. П иајмоћнпје државе ерећне еу кад могу само на неутралност Руснје рачунатн, а па еве су готове кад могу рачунати на њену акгивну потиору. II кад све ове велике силе тако виеоко цене п.траже пријате .Ђетво Русије; кад п Румунпја, н Грчка. и Бугарека н источна Румелпја. н свеколико неточно хришћанство у њу се највнше уздају. нлиткоумнн министри мале Србпје мислс да еу увиђавннјн од целе Евроне. на наклоност Русије као ненотребну од Србпје отвраћају! Гледајућн немнле нојаве нихилнста у Руеијн, онн у своме слепнлудрже, даје Русија сншла већ на стенеп државе другог реда а не знају, да еу то обнчнс појаве неторнјеког процеса, какав ее јавл.ао н у Енглсекој н Фрапиуској, на су оне оиет оетале државе првога реда еа којпма ее мора у свакои евронеком ннтању рачунати. Мзгубнвшп евако нраво на прнјател.етво Руенје, у опасноетн да буду иапуштенн од Аустрнјс, која

ће пријатељство руско евагда иредноставитп пашем пријатељству, а поред тога усампвши се мећу хришћанским државама Пстока. — куда ће и како ће сада наши мппистри? Положај њнхов допста је очајаи; али за то нс могу онн пикога другога крпвпти до сами себе. Коме је нестало зем .Ђшнта иод ногама, тога свакп оетавл.а. и он мора у бездну. Јадна Србнјо ! Какав је злокобни дух твојом онако ерећно упућеном судбином сад завладао! Што год је либерална странка крв .Ђу н новце.м народним а номоћу Руспје својој отаџбннн стекла, то је _Впделовачка" странка и.ти поткопала нли сатрла. Ми за сваком пзгуб .Ђеном или оштећеном тековнном л.уто тужимо. алп се од иолитнчког усамл>ења Србнје највише бојимо. Влада нас је наша из заједннце нсточне пзвела, а у Еврони уеамила. Ту је тек нрава оиасност. Стари Рнм бно је поверпо своје легпонс своме војсковођи Варусу у борби нротнву германскнх н.темена; но кад му дође глас да је Варуе нзгубио еву своју војску, Рим ее у црно завио, а Август давао је израза евоме очајању дерућн на себн хал.нне п впчућн: „Варусе. Варуее. новратн мн моје легноне!" II Србија, којајеЗОНовембра нрошле годнне нредала евоју спољиу сиагу у руке Ппроћанну п друговнма, може сад са Августом очајничкн завапити: _л>уди! зауставите се на иагубној стазп, којом тако кобно ндете: помприте ме еа Руенјом. без које тешко да бн н бнло српске државе, без које тешко да ће ее она моћн н одржати. а ка51о ли свој народнп задатак до краја нзвршпти; новратите ме у заједпицу нсточних парода: новратите ми моје нрнјател.е. јер то еу мојп легиони."

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Ауетријскн ћесар, Фрања Ј осиф. прпмио је у прошлн четвртак денутацнју трстанске трговачке коморе. која му је ноднела оншнран меморандум. у коме еу победежепн уелови у нрилог развитку трговачкоеаобраћајннх интереса варопш Трста. '1>есар је том нриликои изјавио денутацнји. у којој еу тројна члановн бечког државПог већа, ,.да сажал.ева што ее иое.танпци тршћанскп налазе нрсма ћесаре ди у Факцијезној шсдозвол.е товпичкој) опозпцнјп. Тсит™ обичпа. већ Факццјезна 01