Srpska nezavisnost

мора искљичиво радпти и живетн да се остваре идејалн народнн, да се изврши велика мисао пародна: ослобођење и цједињење свију Срба. 11од утпсцима тпх народнпх нај1ветијих осећаја, ми Срби само се раловатн можемо онштој уиавредости и одсудној спреми. која је скоро у свима евронсклм државама овладала. За нас је мир. и ако би у неку руку II у среЈишјим ириЈпкама значио ирикунл.аље народие снаге и усавршење сиреме :>а велику мисао народну. данас само мучаџ белн хлеб којим се гуши нотлачено срнство нод туђим госиодетвом. Што дуже ово стаље буде етојало, све је мање изгледа за срећан уснех ; све је већа н теретнија нево.1>а што нритнскује тужне крајеве српске, који у Бога па у нас гледају н чекају на слободу. Дај Боже да ово. буде носледњи Божић робовања српског. ДИСШ. ЈЕДНОГ СТ а РОГ ЈШБЕРДЛА. Другс гшсмо Рекох вам, г. уредничс, да сб нисам могао никад еаглашавати еа опознцијом, кал год би она говорила, да су наши еадањи мнниетри млади и зелени; нре сам нагишао на страну оних, који их држе за браорлете; плн од кад сам из њиховог органа видсо оно душевно етање, у којс онн уђоше о накнадним изборима од 13. декембра, већ више нисам се колебао о правоме имену, које нм нрнпада. И заиста. још ннгде нолузваннчни орган ма којс владе није показао тако крајну ненриетојност, тако потнуну заборавност свију и нолнтички и друштвенн обзира. евакога морала н таита. као што све то показа орган владин ових носледњих дана. _Видело с кипи страшћу, сикћс гњевом. униње ее најбаналнијим изразима да обезуважи своје иротивннке, докле нам с друге стране нзносн владу као премудру, као евесилну. која је кроз Србију наврнула нотоке млска и злата. Све су друге страике коначпо пропале. све онс немају више никакве будућно< тн. Ово детињасто бацакање, ова глупа гордост. ова нервозна })аздраженост особито се показа и дође у акутно сгање — за што? Зато што је за посланика београдског нзабран човек. којн је влади по ћуди. Е тада већ и ја морадох прекинутн евојс ћутање: н ја. који се са својим судом лако не истрчавам, морадох себи рећи : не, не, ово заиста нису Као и све велике уметноети. га вештпна постиже најдивлије успехе најнростијим срествима. Сасвимироста ствар. Као што су „у Вожпћа три ножнћа". такои у Бонтуа: једним реже куноне нашнх обвезница, другим реже иаше њнве ла своју железницу, грећн чува за највећу оиерацију, за своју чесницу. Јсдним засеком тог ножића он ће да скине све злато са тела златобеног сриског парода. а место злата осгаће па болеспнку иешто што је миого лакше носитн. остаћс сам иапир. Благо нама, благо тешком болиику, благо ерпском иароду на 1 нх 1 -и Божић ! Самосе бојим^а злобннцн славнога лекара иосле тог врхунца лекареке нештине неће прссвиспути 0Д иакостн, а још више страхујсм да га силни поштоваоци неће урећи. Зато сам ее ја аа тај урок иобринуо : Снремно сам гом уроку згодан устук и нодносим га миннс-

ни младн нн зеленн умови ; ово су болесни мозгови. Само уз такво душсвно расноложсње можс се у исход\' избора од 13. декембра видети нобеда. ма да она за владу етоји нрема норази као један ирема дванаест. а та два тако иротивположена броја пуна су значења послс једногодншње владавинс. Избор овај бројно иема великог значсња, али је значајан као симатом. Број се ошннцијонарних места мало умиожио, али не треба сметнути е ума, да су посланици, који се у екунштину враћају, били веКином нотномагани владом 30. новембра ир. године као онознцијонари нрошле владе, али ево сада враћају се они у скуиштнну и иротив воље владине. Прошле годнне говорили су окружни начслницн срескима да ће видети Врању, ако се неки 04 ових иос.ганика не изберу. а сад су нм сигурно говорилн, да ће их та судбина ностићи ако се они изберу. II они онет бнше сви изабранн, ма да су на многпм мсстима бнли постављсни њима нротивни кандндатн. Вап Београда парод је свуда изабрао људе од опозицнје. иа ма којој странци они припадали. То је веома значајло. И сама нобеда владина у Београду тако је несрећна да би јој свака наметна влада претноставила иоразу. Та нобеда решена је ошш елемснтима. којнма евака влада, само ако хоће, ансолутно расиолаже. јер они стојс, више мање, у њсном иодручнју. Што год је у Београду иптелигеитног н независиог грађанства, то се ненред оне гунгуле или срдито уклоиило, или јс гласало у смислу рлади ир<»тивном. Овдс ми нада на ум један нризор пз 1859 годннс. Тада бешс заповедио начелник војске свима офццирима н канларима да изиђу на биралиште. и они као војници нс знајућн ни за што друго но за послуншост, гласаше сви за кнеза наследника, докле овај није за то дознао те одмах све војнике са бнралишта уклонити заповедио. Под командом нема разногласпости. V уиутрашњости земл.е где влада није могла командовати није нн један њен кандидат од народа примљен. Дакле и сама победа београдска није унраво побсда виделовачке странке, него је недопуштена упогреба властн, а виделовачка нораза у земљи слободан је израз самосталности и самосвестн народне, Читао сам ових дана у -Виделу. да се г. Ристић сад рукује са „јучерањим суплентима". То заиета ненгго значи, ако јс истниа : јер. нека нам нс замерн г. Ристић, и ми знамо а и искус.или смо да је он горда глава : но рукујући се са сунлентима он. далеко од тога да се ионнжава. ноказује само, како провнђа да у овој врсти наших младпх суграђапа гледа будућност наше земље. На те елементс гребало би и Пироћанац и Гаратру нросвете да га нрештампа и разашље свнма школама као божићнн дарак добрим ученицнма. а не иштем никаквог откуна ни хонорара. Тај устук се нева по божићној несми „Божић, Божић бата и т. д.~. а гласи овако : Бонту, Бонту банка Од напира танка. Иште мало данка. Ал' се бо.ји данка Иародног састанка. Иди, Бонту, ванка ! Лоша ти је замка. Банка тн се сањка.

шанин да сс наслањају, но ево сс они не уетручавају, да сиђу до тога понижсња, те да нримају владиног кандидата из руку својих слугу (одаџија): од њих да траже народно новерењс. Нремишљао сјш више нута да ли _Видело ц донста верује у нобеду, којом се тако емешио надимље, да ли всрујс у мудрост, у ионуларност и чврстоћу владе, коју застуиа, а у слабост и нсзначајност својих иротнвника. на сам морао себи рећи : ако му је заиста такво убеђење, онда јс чудновато плитка његова увнђавноет, а ако му је мајсгорија, оида јс још чудноватнје нлнтка његова тактика. Празне а>разе ма како лено искићене падају пред Фактнма. који сами имају своју пеодољиву моћ. а Факга говоре да Иироћапчева влада, као што је усамљена изваи земљс, ето је усамљена и у земљи. Изван земљс још ће се са Пироћанцем терати дипломатека учтивоет, још ће тећи уверавања о најбољим личним симиатнјама . алн чим се иримакне как )В замашиији догађај било на Истоку, бнло у свези са Истоком. дипломатска куртоазија претвориће ее у круту немнлу реалиост. А како влада у земљи стоји, доказују најбоље нашадни избори од 13. декембра. До тога стања довело су је њене победе у ирошлододишњој ееспји. Те нобеде н јесу биле. што њу п њену већпну норазп у онштем мишљењу: са тнх победа њу и осуднше органи свију партија, еав свесгап народ. Загонетна је то иојава, да једна војска корача са победе на иобеду. па да онет под теретом победа хоће екоро да клоне. Илн то нису биле победе. или су оне задобнвене ненравилипм н недопуштеним нанорима и путовнма. Чинн ми се да је јавно мишл>ење о Нироћанчсвој влади већ конкретовано: аолипш1 њена није државиа. несо иартајска; јер у место да служи ирави.и интересима државе, она државу уиотребљава да 1СК .г>учиао с.гужи њеним интерссима иартајским. Држава, која јс увек цељ, овде је ностала средство. Јавнн живот окрснуо се дупке на главу. Да ов<> очајпо стањс иокрије, владин орган МНС.1Н да му се треба чиннти и невешт. а показивати највећу снгурпост грдећн све. што је нротивничко н десно и лево. Такгика јс детињаста. Слаб а накостан човек обично се боји онога. што види да у њсговог нротивиика доиета вредн. на зато п настојава да то обесцени. Тлко је н у нолитичком ж»1воту код оних нротивника, којн као г Видело ц немају иојма ни о достојанству, пп о нравичности. коју и самнм нротивницима треба одавати. Вндим да ее владнн орган највише бојн либералнс странкс, на зато на њу иајстрасније н нанада. ;ин у исто време нроглашава је као већ нроналу. Кад бих год на гакве нојаве наилазио, ја бих сс свагдана њима заустављао. свагда бих се нитао: ако је либералиа странка зансга нронала. зашто онда „Видело" тако нспреетано н тако бујно на њу ианадаУ Што троши бсз иотребе толике речп н губн тако скупоцено време. које бн мог .10 уиотребнти на оншту корист ? То нема емисла. Нонлије ..Видело- бесмислсно, нлн нам баца нрашину у очн да од иас сакријс зебњу. коју му задаје либерална странка. Кад сам ове мнсли више пути нремишљао иа и преспавао нх. нашао еам, даће бити но евој прилици ово друго. Особито сам се у овоме убеђењу угврдио, од кад сам видео, како се либералпа сгранка иамстно а без ларме органнзовала. како јој нрпстунају ио земљи многи чсститн самосталин грађани не обзпрућн се нн иа чије иреке ногледе на ни на нретње ни малодушне савете. Она се одржава и развија својом моралном снагом. Без моћи, коју власт даје, она уснева, а што у томе положају ностигне, то ће јој остати као трајно н сигурно за дуга времена. Менн су нознатс старе махнс н стари јадн наше либералне странке још од 1*58 год; свагда сам осуђивао недоетатак днсции.шне у њеној срединн, а еад ми се чнни као да ге све на боље окренуло. Особнто ме јс утешно појав „Сриеке Независности ц и онај озбиљаи и достојан тон, којим она нрет-

рееа днсвна питања. Нс дајте се г. уредниче. завести са тога нута. на ма какве грдње владини органи просипали на либералну странку и њене нрваке. Ваше достојно нонашање и ваша емншљена тактика задобиће ва.м многога Србина, као што јс ево и мене задобила, те се нод старост враКам на ноље политнке, молсћи вас да мс уврстиге у евоју „Дружину" н да миЈу то име ношљете једну удеоннц\-. Да сам срсћом у стању, јм, би их и више узео. али што е те стране не могу да принссем, ја ћу сс трудити да привредим иричајући вам старачки по нешто, што ми сс чини. да је садашњн нараштај заборавно. До виђења. ако вам је угодно. * ЧАСТАН МИР У СТАРОЈ СРБИЈИ (Свршетак. Зла јс, верујге. и аустрнјска управа у Босни. али ту бар ностоји нека сигурност за жнвот и имање, и хрншКанин и мусломанин равни еу пред законом. Али од мене је далеко да тражнм аустријску окунацију. Ране којс Стару Србију тиштс могу се доиста и јединолечити дмасгиКном методом стране окунације: али та окунација треба да дође од еродне кчежевппс која у Врањском теснану већ држи кључ оке поЈсрајине. По сваком њ торијском ираоу. ио крви и језику ова немља ирииада Србији ! Арнаутски живаљ је у мањини. док већина и Турака и Хрншћана неоенорно нрииада српекој народности. Наш лорд Кдмонд Фицмаујшс беше се истина нотрудно. у неким новијим денешама његовнм. да обеси Стару Србију о клин арнаутскн, али таквн покушаји. кад би уепелн. нредали би само владу у руке најнерадннјем. нај, суровијем н најбешњем елементу иокрајине. Језнк овдашњих ајд\*ка јесге у главноме арнаутски, алн језик владајући — какав ее на назару чује јссте српски (-»^егћ-Ј, и ја на т<» гласом ударам. Нити би се што добнло нозпвом на Ауетрију да »окупира- овај крај . јер је она мрска и овоме народу као што је Бошњацима и Херцеговцима. Шарена Аустрија нема моћи асимилацијс у еебн. Са сво.м војеном снагом њеном опа се ево неноказа кадра да уведе оиакав ред и норедак у Босни какав мала ('рбија п Црна-Гора* на^чието народном основу, утврдише у окрузнма досуђеннм нм у Берлнну. оеталом. сиојење Србије еа Црном-Гором нужно је п радн отварања старих трговииеких путова што некада везпваху обале Дунава са јадранскнм морем. а састајаху се и укрштаху у границама Старе Србије. При том. миперално богатство овс земље јестс огромно. Ја сам лнчно нролазио иоред места која еу буквално калдрмисана гвожђаном и бакарном рудом. На римске оетатке наилазио сам у сваком нравцу, а овом нрилнком нронашао и положаје два бивша града рнмска — све које само сведочи о велнком значају ов<>г дела старе Илирије. У средњем веку овдс је вредноћа саксонеких и дубровачкнх насељеника — нодунрта мудром нолнтнком ерпскнх краљева поднзала једну рударску варош за другом. ; Најзнатнија од ових Ново Г>рдо но саксонскн ..\е\\'1)пг«<11- брзо се развила у најбогатнје н најчувеннје средшнте целог ба канског нолуотока. Један византијски инсац о њему велн: _да се ту злато н еребро оре н копа из зсмље" а један Француски иутвик из нетнаестог века оцењује чист годишњи приход златинх и сребрних рудника дотичних на 200.000 дуката огромна сума за оно врсме. Новобрђани су још имали трговинеке свезе (Филијале) н то: на целом балкану до Цар п рада у једном иравцу. а у Млецима и велпким талијанским варонгама у другом. У нстом (нетнаестом) веку на Ново Брдо се гледало н као на најважнији бедем Хрншћанетва; но тада га отме Султан Мухамед П-ги ноеле четрдесето-дневног бомбардања, а еве што у њему мачу утечс отера као робље у Ца* Ми кемо бптл иеома обвсваии ако нам се Још који пуг јавнте. Ур.