Srpska nezavisnost

БРОЈ 4.

НЕДЕЉА, 10. ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ГЕ2Е 31 С?ЗП.*7: на годину 24 днн., на по годшпв 12 дин., на четвгт год. 6 дцц. 21 ссплЕ Е2. 21лкае:Н::: П:ЛТ:Т:К7. •4 а годвну" 30 фганака. на по годнне 15 фр. на четвгг год. 8 «р. 31 17СТ?:-ГГ2.?СН7: на годпну 15 фог. у банк., на 110 год. 8 ♦. на чегвгт год. 4 ф. 22 С2Е :СТ212 СРН23Е : на годпну ЗС фран., на по годпне 18 фг., на четвгт год. 10 фг.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРЛДУ /ТОРНИНОИ, НЕТВРТНОН, СУ50ТОИ « НЕДЕЛОУ угеднин1тв0 је и администгација У кут.и г. ТоМЕ лндрејевн ка обнјикев гепац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПГВН П>Т 20 ДПН. ПАГА ОД ГР.ДА, А ПОСЈК СЛАЕИ 11УТ 10 Г1Р. ЗА ЛР11ПОС.1 АНО 50 ПАРА ДИЈ1. ОД РЕДА. Р/мописи шалу се уредмиштву, а претплата адтимистра. ■ „СРПСКЕ КЕ32ЕПСа:СТ2РУКОПНСН НЕВРА-КАЈУ СЕ. НЕН.1АТ.КНА ПНСМА НК ПРНМАЈУ СК.

Народна банна с погледом на Бонтуов предлог. и Било је код нас једно време и то време за наш развитак, за нолагање основе нашем већем економном животу врло важно, кад смо имали потребу капитал наш да увећамо те тим увећањем нашу радњу да раширимо, и нове капитале да створимо, а то је било оно време, нре него што ћемо решити израду наше железнице. н нснлату нашег народног зајма. Онда је требало ставити иитање о народној банцн у први ред — најнре то решити , па тек иосле иреНн на железничко иитање — алп и то другим начином него што нас Бонту же.тп да усрећн. Мп смо моглн тнме зем.ки учиннти услугу за коју би нам и потомство било захвално — услугу која би се могла уноредити са жртвама нашим за народно ослобођење. Мп смо се одрекли тога задатка у оно време, ми смо устунили Бонтуу своју улогу и своју потребу. Што је требало ми да урадимо за нас, то он тражп да уради као иаметан Финансиста за себе, и он сад ступа ва видик у место народа, на тражи оснивање народне банке за себе, јер њему треба каиитал за нас. н он као вешт Фннансијер тражн такав на наш ризик и на наше јемство. Цео састав статута носи на себи белеге његових Финансијских онерација, а он је рођени брат железннчком уговору — само још суровији н за нас још важнији. Свуда само нровирује берза, добит и опет добит и берза! Ко ће добит да плати то се берзанца не тиче. Члановн који се тичу издавања банкиних записа, и нослова, који се банци допуштају, таке су нрироде, да је тешко нојмити, како безобразност може и!>и тако далеко — да Србији ноднесе оваку нонуду, и само наш железнпчки утовор може ноднесене статуте правдати. Да ироиратимо мало ове чланове. Морамо нх овде ставити од речи до речи, — јер они су језгра целнх статута, и све друго норед њих губи значаја. Члан } 4. гласн: „Операције које друштво има право да иредузме ове су. а) Остварање зајма укунног или иочестиога за државу или округе било од страие самог друштва, било да оно учесетвује у томе с другим друтптвима с иравом да може ову онерацију на друге пренети. б). Нозајмд»нвање општинама и другнм □одитичким корпорацијама ако оне имају за го донуштење од владе. в) Позајмљивање на заложну сигурност. г.) Е^комтирање меница.

д.) Нримање новаца у депозит на признанице. ђ.ј Издавање упутницана касе свцјих Филијала и агенција. е. Куновнна, издавање меница и осталих трговачких вредностн и у опигге све оанкарске операције, ж. Подизање магацина за есиапе и издавање признаница (\уагап(з) на сснане. з.) Онерације за оснгурање иротиву штете од иожара нли нри превозу, од туче, од несрећних елучајева н онсрације за осигурање живота или оснгчање друштва за ту цел>. и.) Зајмови на залоге било непосредно друштвом или једним специјалним заводом. ј.) Установлење предузећа индустријских трговачкнх и осталих. која носе на себи значај ошнтег интереса с издавањем у тој цели акцнја н облнгација, но с тим да ,их влада нредходно одобри. к.) Зајмови хипотекарни и издавање заложница било непосредпо или од једне , нарочнго установљене хипотекарне банке. л.) Установљење штедеоница, нздавање облнгација које иредстављају операције горс изложене а нарочито оне у параграФима а. и б, које не смеју прсћи суме новаца којих је друшетво иостало новерилац остварењем једне од гих операција. Ове облигације којих номинална вредност не може бити мања од 100 Франака могу битн исилаћене у одређеном року или средством вучења на срећу. Може се такођер унотребити за ове облигације иачин исплате са премијама. V сваком случају таблицу вучења мора влада предходно одобрити. Кн. српска иовлашћена народна банка овлашћена је тако истода купује и продаје ове облигације н да нозајмд>ује на денознт истих. Чл. 7. 4 Друштво ће бити конститунсано чим се тридесет хн.гада удеоница упишу, и чим се изврши уплата нрве четвртине. На прву ову унлату изда 1»е се нривремене нризнанице личне (поиппаШв) нлн без нмена ('ап рог1еиг) но овде прпложеном моделу. Чл. 44. Кн. Српека повлашћена народиа банка дужна је да промени у законити новац. при сваком иотраживању код њене централне касе банкноте које је она издала; уверење о томе биће стављено у тексту банкнота. Чх. 45. Унравин одбор пазиће сразмера I нзмеђу кованога новца (1т<го1з) и банкнота које су нуштене у саобраћај буде ! увек тако удешена, да би се могле под* иуно исиунити обвсзе означене у чл. 44. Ванкноте пуштене у саобраћај иредставл>ају вредност кованога новца као п грговачких вредности илн Фннанцијскнх напира који се налазе портеФељу народне банке. Кованн новац не може никад битн мањи од ве1>ине банкноте нуштене у циркулацију. Вредност банкнота представхених вредностима у нортФељу не сме никад нревазићн 10 пута цвфру угиаћеног канигала нитн прећи преко 100 милијуна динара. За иокрнвање (оснгурање) банкнота народне српеке банкс имају служити. а. Мсњице есконтисане у смиелу статута и еФектн. в. Обвезнице и купони државних земаљских н онштинскнх зајмова, исилаћени или за исплату прнспели. г. Менице па стране инјаце. д. Обвсзннцс кнсжевпне Србије. Чл. 4в. Банкноте кн. српске новлашћснс народне банке уживају искључну повлас, гицу у целој Србнји да их сваки као и све јавне касе морају примати у пуној номиналној вредности за свако плаћање које би се имало учинитп у законом земаљском новцу. Члан 45. даје банцп право. да може издати 10 пути толико банкиних заппса, колнки је уплаћени канитал, а највећа мера (максимум) банкиних записа одређена је на 100 милиона. Банка треба дакле да има само 19 милиона уилаћеног основног каиитала па већ може нздати максимум од 100 мил. баикииих записа. Не треба дакле ни половина основнога капитала, који је чланом 6. одређен на 25 мил.. иа је банка већ задобила ираво на издатак целе суме банкиних заннса. Према том члану удешено је и само конститупсање баике (види чл. 7) јер треба за то само 3.750.000 уложеног капптала. Ми разумемо да је лакше и мање ризичио а са већом добићу скопч&ио нокривати банкнне запнсе но чл. 45. него уписати и положнтн капитал у кованом новцу: особнто кад ногледимо. шта се тражн за покривање банкиних записа. Ио чл. 46. свакн као и јавне касе, мора ирнмнти банкнне занисе у нуној номиналној вредностн. Искуство новчанога обрта истакло је као ненобнтно нравило . да рћав новац истнскује увек добар повац из обрта. Банкин занис у смислу народноекономном нпје новац: али .чланом 46. српска држава даје томе запису право повчано она нрнзнаје тим чланом сплом закона банчин запис на новац — бар за себе — она тнм чланом замењује новац банкнним запнсом. Наша новчана нмаовина процењена је од стране данашње владе на 35 мнлиона динара и ако узмемо 1,500,000 душа онда ирипада на једиог становника 23 1 - дннара. Свакоме мора насти на ум нитање ; — шта ћемо радити са банкиним заниснма у нзносу од 100 милиона? кад бисмо иустили у обрт само 35 милиона у банкиним заннсима, та би сума потиуно нодмнрнла нашу садашњу новчану нотребу, п но искуству сав ковани новац из обрта изтисла н гај би сс нован већином банци самој новратно. Најлакшнм начином добиће банка ковани новац за иокрнвање својнх записа, она ||С нама за те наше златникс и дукатс издати своје напнрис крне.

а ми ћемо својој деци показивати српски златник као исшто необичпо — као што то бива у Аустрији Нталији и Русији. Држава нас је сама чланом 46. законнто натерала на ту метаморФозу — она иас је нриморала да иромепу морамо сами да нзвршимо, она нас је законом нринуднла на наше новчаио самоубиство. Кад би се нак цела сума од 100 милиона у обрт пустила. онда бисмо ималн трипута толнко нанириога иовца. колико наш обрт захтева — и тада би смо то дожпвели. да би и динари ностали ретки. а могли бн с ±о доживети и напирне динаре. Можда ће нам ко одговорити: то не можс бити, Јер је то противу статута, и било би незаконито. II у Аустро-Угарској нпје то било нн у статутима. ни у закону; вишс година стајали су нредерани банкнни заииси у обрту. еамо да се обрт може одржати, што Ј *е после државу ириморало. те Ј *е кроз много година записе од 10 новчића (даклс од 20 пара) држала у течаЈ "у. А Аустро-Угарска ниЈ *е никад дошла у таку несразмерицу својнх банкиннх заннса, као што се нама нредлаже — иа и њена на родна банка нма друкчије штатуте, него што Ј *е Бонту нанпсао, н ми бисмо рекли, да и њенн. Финанцијери инак нешто внше знају од наших?! (Наставиће се)

У СРЕДИНИ УСТАЛИХ Б0КЕЗА (наставак) Али оиа бечка вест да су усташн добили батерију тонова из Црне Горе јесте глупа пзмпшл>отнна. Бокези немају никаквих топова а п да имају шта бн им вредили? — Него онн рачунају на иомоћ неких оОО (три стотнне) Херцеговаца под Стојаном Ковачевнћем н другима. доказујућн тим, нема сумње да ће на глас пушке млогп јунак ирескочити и црногорску границу. За овај нар свега црногораца ако буде троје нли четворо међу Кривошијама. Од своје стране кнез Никола неоснорно желн да лојално испунп своје међународне обвезе, али у оваком једпом случају ни њсгова власт неможе да стане на нут ноједннима да иређу преко брда и притеку у помоћ борећој се браћи. У осталом, кнез није досад учинио внше за Кривошијане но што би нзјстрожији условн човечанства налагали. Он нх је најпре лојално саветовао да се нокоре царској заиовестн, па кад је видео да се нећс на миру проћи. он нијс могао ненрнмитн жене н децу ; устаника. Неколико Кривошнјана већ су : се користили овнм гостопримством Ц ј склонили нејач евоју; док је, мећутим, тсшко замиелнти како Аустријска влада може налазнти основе за негодовањс у гостопримству овог рода. Кнежева одлука у овој ствари нзгледа мн н нолитнчна. као што је извесно човечна. а може