Srpska nezavisnost

— 14 —

повући за собом и важније последице. Кривошијани ће доиста метути све на коцку V одбрану својих старих сдобода. Али ако бн освануо дан кад би они увидели да се не могу дал»е онирати претехнијој јили . онда с}' се решили предати пламену своја огњишта п прећи листом у Црну Гору — где би имали населити од Турака напуштену но богату равннцу Никшића. Аустријанцима ћс тиме оставнти један нов „Ггапг -Јо8ерћ'8 -1ап(1 ц састављен нз пустошн леда и крша: а слободној земљп црногорској донети нове и верне бранијоце и радннке. Пошто су Крнвошијани сретно истерали из овоје средЈше све жандаре п војене чиновннке, одма реше да тим вранама легла расконају — како се бар неби имали па што вратити Према томе куле н стражаре у Драгаљу, Дрквици н другим местима буду разорене; алн нијс истина; као што су званична пера јавила, да су Кривошнјани и школске зграде рушили. Само у селу Унирннн изгорело је једно здање у коме је нре две годнне била школа, а то је учпњено зато, пгго су се Крнвошијанибојали да са свог ноложаја, непослужп као заклон непријатељу кад буде наступао, иначе у Драгаљу н свим другим местима школе стоје на свом'.месту. — Ја сам такође нашао да је н она тврдња аустријских званпчника, као да су Крпвошијани прости савезници Херцеговаца, и да је цељ п предмет њиховог бунтовничког држања крађа и пљачка, сушта клевета. Душа ваља нре неколико дана — кад оно неко из Ковачевићеве чете сиђе у округ Херцегновси! п диже стотину оваца са пет волова — нашло се да су и два Кривошнјана ту умешана била. Али даљи поступак у овој ствари довољно показује пошгење кривошијских усташа. „Скупштина" буде на мах сазвана од стране главара од Драгаља, на којој кривошијани са Убљанима, Леденпчанима и Ораховчанима најсвечанију заклетву један другом положе, да неће ни у чије добро дирати, већ једино своја стара нрава бранити. А, пре него се разнђу, изаберу једно оделење људп које ће ухватитп ону двојицу Кривошијана и уапсити их. — Ови то и учине и сад се исти учесници у оном иступу налазе у драгаљској тавници. Савршена дисцишпша дакле, влада међу бокељским усташима. — За случај борбе Кривошнјани су већ нзабрали себп -војводу" ц обвезали се, да ће се покоравати и млађима које он поставио буде. Међутим, ннје истина нгго је један дописник онако Фантастнчнојавио као да се Л велика црна застава са белим крстом- вије над главама усташа. За овај пар КривоШнјани немисле толико о застави, али ако дође и до овог символа рата, онда има само једна застава коју ће они развити, а та је : Цр-

! ногорска — бео крст на крвавом платну. I За сад онн просто чувају стражу у свом нланнском граду. Ноћу, пак, кад ја ове редове н пшпем, у овом горском куту, ево гласно одјекују јуначке несме дотичннх стражара: док брдске ватре на околпим косама сведоче непрнјатељу у долини: да су горштаци будни и на свом месту!(Свршићс се.) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГ71ЕД Синоћ ое пронео глас по Веограду. да се у Паризу догодио велики смак берзе (Крах), у ком је највнше страдала наша дражајша Генералва Упнја. Веле да су јој удеонице пале на 100 Франака, 50 франака пспод уплате; а нема нн десетак дана како су стојале скоро 3500 Франака. Ако се тај глас обнстнни, онда је Бонту на добром путу да буде банкрот. Кад јуче то наговестисмо нисмо нп сами мислилп, да смо пророк. Што тај глас доносимо у полнтпчком прегледу то је зато, што би такп замашан суноврат у новчаном свету повукао за собом и неке замашне политичке последице, неке суноврате полптпчкнх Бонтуа. Иначе се полптпчки свет, особнто у нашем сусеству, неирестано бавн српскнм устанком у Боци и Херцеговнни, а то ће трајати још подуго. Не могућн ухватнти ннједног устаника. аустрнјска полнцнја хвата путнике. Тако су нре некп дан ухватилп у Трсту иона-Нера Матановића на иовратку му из Београда на Цетнње. Разуме се да ће га морати. као страног иоданика, скоро нустптн, ал бар се могу нохвалнтн да су заробплп једнога Црногорца. Н. сл. Пре<.а јавл.а. да је Црна Гора обрекла да ће своју граннцу еасвнм затворнти од устанка. Уједно јадпкују. како се мухамедовцп лнстом селе из Херцеговнне, оснм осталнх невоља, ноглавито због насилног утериваша порезе. У мостарском срезу продато је 150 кућа на добош. Па још се чуде, што народ устаје на оружје! ..Бечкн Днснник" јавлЈа из Доброте; како се тамо нронео глас, да је Стојан Ковачевић око Требиња потукао ћесареву војску и да је ногинуло 50 солдата. По п З т нг.

Пошти" има устаника : 500 нод Давндовнћем, 80 нод Ковачевнћем код Лишшка. а 300 у крнвошијама. II. Лојду јавл.ају, како је један внши рускн ОФИЦир ових дана отпутовао 113 Цетиња у Херцеговину.. То је веле. неки ..Мстко Огарјевнћ", што је пре 4 годпне у Новом Саду затворен због „омладинске смутње". Ноћу од субоге на неде.гу имао је ауднјенцију код кнсза Николе која је трајала три часа. — Спљетски .Авеније" јавха, да је већина херцеговачких жандара пзмећу Трсбиња п Гацка дезертовала, а овнх дапа је пестала сва одрасла мушка чел>ад нз Билсћа. Гацка, Зубаца, и Корјеница,.те иристала уз чету Стојанову. Причају да ће устаници сваком ко није с њнма уналити кућу. Мухамедовци су сви уз нравославне Србе, а католика је тако мало, да их пико н не зарезује. Крнвошијани су досад по вол.н нролазнлн аустријскн кордон н снабдели се нз прпморја за зиму. Веле да су на знмницу нздали толико новаца, колико до сад никад ннсу нмали. Од градића Драгал.а, што су га Аустријанци наиустнли, начиннли су устаници свој магазин. Цетињска владаје одбнла нскање Аустрнје, да јој се пзда на Цетип.у ухаишенн Кокол. као хајдук. Црна Гора њега сматра као нолнтпчког гоњеннка п не издаје га без потпуних доказа да је учинио просту крнвнцу. Мн смо у Београду много погоднијн у такнм нриликама. Од аустро-угареких делегација искаће влада дссет ми.шјона Форнната ванредног трошка за војевање на Крнвошнјане н Херцеговце. о «|»о ПИСШ, ЈЕДНОГ СТг.Р0Г ЈШБШЛА Тре±е тхгхсхлс. Вести, које ви, г. уредниче. доносите у своме листу из Лознице, изазивају у мени брнжне мисли и успомене. Не 'задају ми толико бригу саме појаве по себи колико њихово спмтпоматичко значење. Ми имамо у нашој земљи две окружне варошице, које се могу сматрати као наш земаљски нолитички барометар. Нигде у земљн не ћете пре опазити каква се струја креће, него у Лозници и у Гор. Милановцу. Ту пнпајте, па ћете свагда на-

нинати дамар, који бије у Београду. Како чујете да се у Лозници или у Гор. Милановцу удара на општину, на кмета; да се пред скуиштннске изборе отпочињу истраге, — знајте под сигурно да се нешто иза брега ваља: да се на Србију спушта црн облак реакције. Докле се друге вароши, као иовећа и троматела. теже покрећу, ова два окружна местанца ! прекипе одмпх као два лончића. На њи! ховој малој површини све се видн као у ј огледалу. Видим из вашега листа да у Лозници ; нолнција, почињући неке истраге. тражећи нека изјашњења смера на то да збаци кмета те да лакше протури владиног кандлдата на унражњено место скупштинарско. Тако је то н пређе бпвало. Ја нећу да морим ваше чптаоце причајући вам како се и после 1558 године најпре у *; им варошицама развила борба између ! иолиције и ошитине; како се она про! дужавала са више или мање енергије свс ! до 1868 год. То би вам боље знали да испричају наши стари пријатељи Прота Игњат и Вуја Васић. Догађаје, који се нзвршише пре 7—8 година, памтидобро н садашњи нараштај. Донустите ми да га иодсетим на изборе од 1874 године. Покојни Јово Бошковић беше вредан и поуздан члан лнбералне странке. У целој земљи чувен, а у својој лозничкој ; општпни јак и популаран, он не беше угодан влади , јер је био у броју оних људи, којп 1873 год. предусретоше Мариновнћево минпстарство у Крагујевцу гласом неповерења. Но влада не имађаше такмаца, кога би му могла на супрот ставити. Окружнн начелник Милан Стончевнћ, као човек не без добре воље алп без довољне енергије да владу прслужи. доби одсуство, и његов помоћник Мата ч Радовић понамешта замке, _чнсте уставностн ц по Лозници. Мата није хтео да удзпн на Бошковнћа с Фронта; он удари на ојштинскн одбор , у коме Бошковић беше члан од велнког утицаја. Начелништво збаци цео онштннски одбор макар да но закону те властн не нмађаше. И ' кад овцм п^цругим средствима избор Бошковића у Лозници би осујећен, јадрански срез нрпхвати Бошковића као свог кандидата. Да би се и то осујетило, пађе се неколико људи. који протпв Бошковића подпгоше страшну тужбу веленздаје. Бошковић би бачен у затвор, но у залуд: Јадар га пзабра п затворена за свога посланнка. Свест подрпнаца надвлада, Бошковпћ уђе у скупштину?, али н физнчкп и магеријално иодкопан , јер докле га је у затвору брига нодгрцзала, на пољу се нападало на његову кућу, од I чега су му деца у Фрас падала, а ре;$ултат свему био је да влада није уснела, а једна одлнчна патрнотска породица бнла је мало по мало коначно ра| зорена.

л н е $ I к 3 М И Ј А јерменска скаска 0 г.осфору (п О РУСКОМ). (Свршетак). Глас је бно с почетка тнх н њежан а после је ностајао громкијн н звучннји. Тодораје слушала! Грудн јој се надимаху, а срце је силно куцало. Она се оиила, занела том чаробном несмом, хтела бн да иде, алп не можс. Она нрви иут слуша ту л>убавну песму, алн јој се чини да разуме свако словне у њој . . О, како је то лен глас! колико у њему лежи тајне молбе, колнко силног израза л.убави, колико лн ватреннх страстн? колнко дубока, нскрена н жарка мора да јс л>убав његова ? У срцу лепе царевнс буктио је пламен. Оиа узе румену ружицу по .Ђуби је неколико пута, те је бацн доле лепом невачу. Захорн се радостан усклик, као год кад гукне голуб кад нађе своју голубпцу. Он је н оиет обамро, те пије ии осетио како му лагаин таласи одгонише чунићЈпо далеко^од куле. Кад се ■ • д н ј| 'датии I

разбере баци још један ноглед на кулу, алн не виде никога више на балкону. Тодора је већ била отншла у своју собу. А,геру је обасуо румену ружицу ватреннм по.Ђуицима. Срце му је плнвало у рајскнм мнлинама. — Она ме љуби; она ме љуби! изговарао је он по неколико пута. Њега се баш слабо тнцало што му је љубав без наде; заборавно је он. да је син прогнанога кнеза, тс да неће ннкада добити руке ћерн најснлнијег цара поносите Внзантнје. Јћубав његова ннје видела сметње. Љега је пнтала. њега је заносила помисао, да га љуби најленшн жепски створ на овоме беломе свету. Пред саму зору заспн Агеру и сиавао је до пред ноћ: кад се нробудио сунце је било на заласку, он брзо седне у свој чуннћ н поче полагапо да нлови високој кули; већ беше куцнуо онај часак, када је лепа царевна излазила на балкон. Но А,геру кад допловн блнзу куле, виде код самих зндина њспнх још један чунић; он прнмети како се спуштнше слушкнњс ннз степепице н узеше котарицу из чуна те брзо као срне поиеше се онет горе, затворив смотрено за^собом врата од

куле. Слушкиње унеше котарицу у ; собу цареве ћери. — Царевно, сво ти ноклон од твога свемоћног оца! рекоше оне и спустише пред Тодору котарицу. — Открнте је. рече Тодора. Слушкпње су је послушале. У котарици мећу свежнм зеленим лишћем биле су смокве слатке и кусне, и она брзо спустн руку да узме смокву. Али на мах врисну љуто и трже своју белу руку из котарнце. Поплашеие слушкнње гурну котарицу, а воће се просу по па1 тосу. — Ој царевно шта ти је казуј за Бога? — Болн, страшпо боли . . . ево убода овде, овде . . . Одгорорн Тодора, н нснружн своју десну руку. Тада вндеше и слушкиње на руцн бељој но што је снег, мало црвеннло, неприметну раницу. која је ; расла нагло. Слушкињс у јаук и у врнсак; окренуше се све п вндсше међу воћем н лншћсм зеленпм малену црну змију. — Змија! цикиуше сви дршћући гласом. II сетише се нророштва звездаревог: и царевна, кад виде змију паде у песвест. Слушкпња

једпа прихвати је и положи на меку постел.у. на свнлу н кадиву. А неке нзмећу њих сићоше пнз степенице да јаве стражарима. Похитајте, само брзо похитајтс викале су оие. дозовнте лекаре. умнре наревна! II тек што то чуше стражари. ускоче у чамац и брзо као муња отилове царевим дворнма. Алеру је непрестано био доле. Он је све видео, од чуда се чнсто укочио, па најзад осмелн се, прнближн се кули и запита слушкнњу шта се деспло? — Умире наревна, одговори ова. и не затворив за собом врата, у?» летн уз степенице. — Алеру је остао сасвнм норажен, но не за дуго. Он нскочи на обалу устрчн н уз стеиенице. Нико му не заступи пута. Срце му је јако бнло у грудима и он отвори врата н уђе у собу царевне ; чим виде смокве н змнју н онесвешћену царевну, одмах је нојмио све. Алеру, позна да ћ«. Тодора да умре, приђе лагапо к њој, н прптиспу своје румене успе на њена мала слатка усташца као канда хоће сиромах. ватром свога нољупца да пе да душн да се растапе са божанским