Srpska nezavisnost

БРОЈ 5.

ГОДИНА II.

у

ПЕ2Е 31 СВ2Ј7: на ГОДНШ 24 дин., НА по год1ше 12 днн., НА ЧВТВРТ год. 6 днн. 21 ССТ1ЛЕ ЗЕ2ЉЕ 21 ЗДЛКАЕЗСИ ПСЛ7СТ0КГ<а годнну 30 ♦ранака. НА по ГОДПНЕ 15 Фр. НЛ ЧЕТВРТ год. 8 »р. 31 17СТ?С-7Г1?СК7 на ГОДЖНГ 15 ФОР. Г ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ год. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТИЕ 1РЖД32 : на ГОДННУ 36 ♦РАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ФР.. НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКСИ, ЧЕТВР1К0Н, С/БОТОИ и НЕДЕЛОН хт а 11ел02л УРЕДНИШТВО ЈЕ Н АДМННИСТРАиНЈА Г КУКИ Г. ТоМЕ ЛНДРЕЈЕВНХА ОБИДИТ.ЕВ ВЕНАП.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРПИ Н>'Т 20 ДПН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКП ПУТ 10 ПР. ЗА ПР1ШОС.1АНО .V) ПАРА ,\ИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу се уредмиштву. а претплата адтинистра^Ј? .,С?ПСКЕ НЕЗА32СЕССТ2". РУКОШ1СП ПЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕИА ППСМА НЕ ПРИЛАЈУ СВ.

Народна банка с погледом на Бонтуов предлог ттт Све рНаве последпце такога. неупутно претераног улаена банкпнпх запнса у народ — које је народно — економна наука по искуству страпшпх преображаја у матерпјалном жнвоту члтавих народа тако јасно до сад означила — морају и код нае непзбежно доћи. Цене нашим пропзводпма долазе у неприродни покрет. мп ћемо у след тога, као и због велике множине папирног новца. којн као банкин запис само ће се код нас моКи употребитн. упуштати се у свакојака предузећа. којих ће већина пропасти и т. д. мн ћемо ступпти на мегдан ветрељаштва (хумбуш, ипинлла) за који код нас и онако има доста спремл>ено пол.е. Може нам се прпметпти, да се не мора па и неће пустити у обрт така ведика сума банкнннх записа. За што је онда толика сума став .Ђена у статуте? за што је еав статут у таком смислу направл>ен? мп бнсмо рекли «а подсмех данатњем веку? Ми бисмо ц всровали, да не ће така сума ућн у обрт, мп бпсмо још н даље сами призналн. да ће се та сума п самом потребом регулисати, кад бп наша банка почивала на другим основама, — него што су оне, које пред нама леже — - н кад би ко други. а не Бонту на челу стајао. и кад нас не би наш нредраги Вонту већ у шакама држао. Али ако Инион жемера.1 кад нас буде створила народну банку. онда ће н.ен председник већ показати своју вештину, да нам натовари што већу суму; јер творац статута знао је врло добро, за што је толику суму у статут ставно. Виће он тако паметан. да све своје издатке око железнице у нашој земл.и исплати банкиннм заиисима; — Јер ће сваки по закону морати да их прима. и врло је пријатно банкиним записнма плаћати. а камату од нас у злато примати, — јер Инион женерал по закону није дужна да од нас лрнма бапкинс записе. пошто наша обвеза по железничком уговору гласи на злато , којега нри таким статутима не ћемо ни нмати. Ва.Ћада ће после н мннистар Фннанцијс расиигом без закона наредити да се ћумрук и норес плаћају у злату. јер и једно и друто припадају Вонту-у. а где ће народ паћи злата, то га се не ће тнцати. Имаће за то н црнмсра, у Аустрији, којој се сад и онако покоравамо. Може нам се одговорити. да ту псма дке опасноетIјер јс банка по

\ закону дужна сваки свој запис у злато да размени кад јој се поднесе, што ће бити назначено н у саиом тексту банкинпх [запнса. То исто стајало је ва век а стоји и данас на банкиним записима Аустро-угарским, то нсто стајало је на банкпним записнма стотпне пропалпх банака Да ли ће добити ко кованп новац у Аустро-Угарској или у Рус1%п, кад се банци пријави? Чпни нам се, да није узалуд ушло у статуте, да ће се таква размена вршити само на централној касп! те да по томе Филијали 1гнсу- дужнп мењатп. Наш сељак од Врап.е пал.а да потрчн у Београд, а|;о ће да се уверн, је ли истина, што му пише на банкппом запису. Не само то. него ни филијали, које би банка по праву својих статута поставила у иностранетву, нису обвезане да менају банкине записе. Ако ко иде на пут, па да у иностранству нешто нлати. вал>а из Орбпје да понесе злато. јер нагаи банкини запнси код наших иностраннх банака немају златне вредпости. Сва је прилика да би таке Филпјале у иностранству наш усрећител. само за то оснивао, да нас ! могу још н тамо оп.Бачкати. ако би се који Србпн усудио и хтео да се од н.их код куће спаее.' Кад су обична времена. кад нема нитп каквих политичних догађаја, | нити каквих трговачких или новчаних или берзанских криза — онда је п тражбпна мала, да се банкини записи размене у кован новац, | особито ако банка стојп на добром теме .Ђу. и ако множина банкиних запнса нма своју основу у уцотреби. Али чим се појави најмањи политични облачак. чнм је. каква трговачка криза сама у изгледу. онда сваки тражи да променп банкин запис у ковани новац, и банке врло ретко беху у стању својој обвези да одговоре, ако нису почивале на врло озбил.ним н солидним осповама. У таке непрплнке долажаху н оне банке. које нама могу да буду као углед банкиних иослова: банке, које на другим ногама стајаху. него што бн нагаа народна банка но Бонтуовом обрасцу постав.Ћена била. Колико пута, Кнглеска влада би принућена. да чувепу Пилову акту за енглеску банку обустави. ма н за кратко време, кад банка. норед све своје патпуне сигурности. не могаше онет иснуннтп својих обвеза. Па и Француска банка обуставила је мењање евојнх бпл,ста у рату с Немачком. А какви су статути тих банака, спроћу пама иредложених. Кнглеека и француска банка пм;

п;а имају

новац своЈега народа, оне су домаће установе, њихов живот скопчан је са животом самога народа. Наша би банка своје место роНен.а већ имала у туђинству, она не ће. нити и кад може пматн народни интерес. Значајно се означио Бонту, на лањском главном збору своје банке, као наш тутор, алн би п радио с нама као што често раде туторп са евојим спрочетом. Какве изворе имају поменуте бапке, н к&кво покривање свијих заппса нрема оном, како се нама предлаже ? Шаставнће се)

Заштитнпца виделор.о.чке владе. бечка _ Преса" доноси под насловом: _не крхај уговора" ову врло значајну причицу: У једном друштву дипломата говорпло се ових дана врло много о нолнтичком положају на Неретви и у Боци. Много се разлагало о узроцима тамошњих догаћаја и о могућнм последицама љиховим. На то ће рећи један од наших дипломата, врло добар зналац јужноеловенеких стварн: г Свем_у су томе крива два ве.тика уговора мпра. тправо гажење тнх уговора : М Н }ј берлински н мпр кнез.гачки". — Дакле аустријске дипломате — по опису као да је Калапја — и сами признају да газе уговоре! ЈГепе ствари.' Лепн изгледп за наше утоворе са моћном сусеткпњом ! Од чега бп се паметан стидео, тим се — -Преса и поноси. Устанаг на српском југозападуНовине пз усталих покрајпна Босне, Херцеговине л Боке Которске тако се множе. аустро-угарски листови толико се већ баве тим опаснпм и сваким даном све озбил.нијнм појавама. да нас приморавају отворити засебни одел.ак под горњпим насловом. Сва је нрилика да ће тај одел,ак нонекада толпко места заузети, да ће заменити „полптички иреглед". У Бечу. а особпто у Пешти узбуђеност све већма расти. Бечка _Преса". нрнпнсује најновнје ужасно падаље нанира на бечкој берзн уцраво Кривогапјанима. „Првн јутрошњи глаеови". велп Преса. „говораху страхом и ужасом (паником). Јунаци Криђогнија и Херцеи>вине беху нродрли у курсове бечке берзе н као да, по нрадедовском обнчају, стадоше сећи и мрцварити кредит и акције њинс јадне другарице". — П. Лојд претн грофу Калнокнју, да ће угарска делегација, пре но 1нто му одобри зајам. захтеватн од њсга врло тачан одговор на ннтање

да лн је предузео кораке. да запугаи моралне п матерпјалне нзворе устанна што се из Веограда не само храни, него је оданде баш и понрен/т, н што га Црна Гора, ако ништа, оно бар трпи. Сиромах Ппроћанац! Ако га заокупе из Беча, тешко њему! Он је у томе невин као јагље. ал бадава, кад је — вук П. Лојд — огладнео! На угарском сабору управпо је Њњат Хелфи ову интерпелацију на председника минпстарства Лоломе; на Тису. Према разглашенкм вестима, да су у јужној Далмацији п у окупираним провпнцијама букнули немири врло озбил.нп, који опет захтевају т кретање војске п нове кредите, елободан сам ставити ова питања г. министру председнику. 1. Је су лп те вести основане и у колико? 2. Ако су основане. ако је истина да су тако озбил.нн немирн букнули не само у јужној Далмацији него и у Боснп п Херцеговпни. иитам ја: Шта их је проузроковало управо. каквим прнлпкама и узроцпма прнпиеује влада ностанак тога покрета ? 3. Је ли се влада већ решила како да поступа према томе покрету и какав је тај ноступак? 4. Има лн влада у ногледу окупнраннх провинција какве утврђене планове и смерове за будућпост и какви су то планови н смерови? На послетку. 5. Како се конвешшјом од 21. априла 1ђ79 суверенство султаново над отим ировинцијама очувало. питам ја: је ли турска влада према покрету што учпнила, и ако је, је лп пошт. г. мннпстар председник вол.ан да изнесе дотичне дипломатске нотс пред посланички дом плн да ноложи дотпчне списе на сто куће? Тиса ће одговоритн за којн дан чим доће мпнистар Финансије, гроф Санарпја, из Беча. II. Лојд. изјавл>ује том приликом грофу Калнокпју, да еве етранке угареког сабора одобравају интерпелацију ако пе баш у облику. ал' у суштнни, ма да је погекла од крајње онозицнје. Нрема томе је значајан разговор о тој нитернелацији у клубу незавнснс странке (крајње опозиције). Ношто се нредседпик Мадарас жеетоко нзјавио нротпв окупације у оп ште.наиме против одобраваља нових трошкова, предложи Мочарија интерпелацију. То прихвати Хелфија додајући, како „догаћајп узимају све опаснији. све страганији внд,