Srpska nezavisnost

- 57

јавЈ»н. нскрено да речемо посукњасмоу чнст иосао и зато направисмо оиај вајгежа рачун, са смером, да иа то од саме влале добијемо тачпог обавештења. — Циора и рачуи тамо изнесенн, онакав је а не другојачији, н сад влада нека покаже, шта је бнла у стању да епасе, <» ми псмо бити иамеђу арвих, који Кс се томе раловатн, ако иас чињеницама увери, ла Србија аалом Гвнерсихие Уније није ништа изгубила. Ми се ттети српско) не можемо радовати, то ће тс нам бар веровати. ако ни за шта, а оно зато, што счо и сами Србн, па ће део штете н на нашу главу пасти. Оно што је тамо наведено , јест по математичној истини у опасностн, па би желили да нас ^Видежо" опет математиком у лаж утера, пека рач>110М а пс деиунцијациом обори тамошњс циФре, циФра се само ци«>ром потнре, па макар је и човск са вешала срачунао. Ако мисли да наш писац незна рачунати, нека пзво^и своје рачунџије нгт^вити и наш ће се са њима клипка п- вући. Та и сами вамн пријател>ствујући л Пестер Лонд" и он већ за извесно јиил>а ФИнансЛјску пропаст Србије, време јс да видимо на чему смо. На послетпу, нпје иита:1.е и не тиче сс Србије, је лн писац онога чланка дошав кадгод под стециште и био под судом што је. божем запалио кућу, него се тиче Србије, што је Бонту поа стециштем што је Бонту иод судом и у тавници, што је Бонту запмлио нашу кућу — Србију! Један трговаи, београдски.

дописи Крагујевац 23 Јануара 1X82 год. Хитам да вам јавим стање народа у окоме крају нарочнто од ово два-три дина од како стиже вест да јс Бонту б;«нкротирао и мањина скупштинска није хтсла подппсатн адресе њпредњачког клуба, те ви отуда исцрпте што будете нашли да треба публиковатн јер ово трсба цео народ да зна, и ако ће ово И1'то бити саопштено и у другим листовима. Дакле ствар је овако текла: 21 т. м. добило је Начелство адресу напрсдњачке већине заједно са одговорсм кнежевим председнику скупштине, еи наредбом да власти непосредно обавештавају свуде о користи те адресе ц о осуди мањине, што се није потписала на решење већине скупштинеке и јошт чак одрекла да ту адресу Кнезу носи с;1 напоменом да сам застуиник начелника ово-окружног сазове преко општинског еуда збор и ту адресу прочита овде — а срескима да ту адресу и одговор кнежев на њу. ношаље у нзводу, те да они разашаљу општинама. Г. по.моћник ово-окружног начелства иовинујући се томе, наредио је Ошнт. Суду те је одмах сазват збор и све му то прочитато али уместо да се народ задовољио т<јм адресом, он је ником поникао н ћутао као заливен. зпајући посведневне тепете што се на његова лећа товаре од стране напредњака а видећи да и скупштинска већина нде још и на горе изражавајући вољу дн ће владу у свима њеннм непромншљеним и набрајаним пројектима у престоној беседи — потпомагати, — ама баш нико ни речи нерече, сем што само једини радикалац Срета Анђелковић викну: „Живила мањина скупштинска." Пошто се свет разишао по вароши се могдо чути гунђ^ње, незадовољство и велико нестрплЕ >ење да виде и ту адресу мањипе и посде 24 сата дође и она наштампана у „Самоуправи. и Е кад видоше људи какова је адреса мањнне ама листом сви је у начелу одобрише и сви ма је она као неки камен са срца скинула јер се онде најиекреније и најверније цртају и жеље народне, а и оштро пребацује нлиткоумна поднтика напредњака, и већ се у велико пишу нзјаве и свуде потписују да одобре у главноме рад мањине скупштинске. Но ово је вредно знати: Напредњачки капетан среза Крагујевачког Аксентије Мијајловић, ваљда да оправда ону једну класу коју су му напредњаци дали, сазвао је незаконито и неправилно данае екунштипу среску и људи су из целог среза а повише њих из сваког села дошли, да виде шта ће им капетан тако важно казатн, но на њино вслнко чудо видсше да их је он звао да им адресу већине прочита, што то као што свак зна нигда и никад било није, да се цео срез скупља ради прочитања адресе. Пошто је адресу прочитао, као ц говор кнежев на ту адресу,

захтевао је г. Данило Анђелковић, свештсник из д. Потока, да капстан нрочита н адресу мањнне, па да онда скуп цени шта је корисннје за народ и шта су људн у мањннн мнслили кад се са већином нису сложили, јер се они иредстављају народу као бунтовници али наирсдњак капетан нн реч нн две но забранн читање адресе мањине и заиоведи иандурима да г. Данила тсрају у хаис иа се ваљда ести да је то прптив законо а он онда нареди да се отера у канцеларију н тако је морало и бити. отсраше г. Данила пандури у канцеларију а капетан онда поче врбовати људс својим глупим нзразима нротав мањиие, и тражитм да они одреку понерење својим посланику Владиславу Павловићу. Но мсђ њима оста још свсштеник Тодор Божић из Ботуња, те он укратко изкаже циљ капетанову и позове људе да се одатле удале ида им он прочита адресу мањине, и оин га и послушају, удале се мало даље од канцаларијс и прочитају им адресу мањине, у комс је времену и г. Данило из канцеларије умакао те ту видсћн да је народ сав задовољан адрееом мањине, реше сви да изјаве велико поверење мањини а нарочито своме посланику и ево баш сад гомилама иду те се на ту изјаву иодиисују. Том прилнком. кад је г. Данило хтео читати адресу мањине, капетан га је назвао буњ товником, а и другима јс некима то исто својс име придснуо. Народ је много озлојеђен на напредњаке а нарочито што у данашњим свима новинама чита банкротство Бонтуово н чини ми се, да би у овој љутини растргао наиредњаке, да су нм у шакама. У Лепеници као ноуздано дознао сам, јер ми јс један мој иекрени пријатељ причао,да капетан нарсдбом преко кметова позива свуде да се уиишу у напредњач, и клуб, и они сиромаеи уппсују се и ако незна нашто и тако уписао је неколико поштених сељана из Трнавс који кад су сазнали цел њихову одрекли су се тога а нарочито тто при уиису да би их више било нису хтелн о уплати и о акцијама ни да говоре; — дакле видите каквим се подлим средствима служи напредњак капетан Лепенички ц ето зашго га народ плаћа да ради а овамо на сва уста вичс да је затрпан са нослом н додати су му неки 5 практиканата и три писара која такође само за цел наирепњачке партнје раде и седе тамо. *) БЕСТИ ИЗ НАРОДА. — Из среза Крајинеког јављају нам. како се тамо у велико ради да се 30 јануара избере иознати неготинац, Мпјајило Лазаревић за народног посланика. Капетан Лаза чипи све само да осигура своме негдашњем тајном а сада јавном личном и начелном пријатељу, избор за посланнка. Средства сс ту небирају сав се апарат покренуо. А кумови и пријатељи Мијаилови указују руку помоћи. Ми све знамо шта су њих тројица учинили у Неготини да се г ,виделовцима ц створи и осигура подожај а^ знамо и то којих је још са свога високог положаја потпомагао и подржао у том погледу, али држимо да им посао неће уродити плодом, у срезу краинском. Њихов рукосад се суши и у Неготини. Свеет Неготинаца подсекла је њихов корен, а свест народа у срезу краинском побркаће им и тамо рачупе. Зар да срез крајински бира Лазаревића за свога посланика који је упрскан крвљу свога суграђанина. и проиграо своју моралну вредност одавна међу својим суграђанима. Народу треба ваљани бораца за његова права и интересе, а он ће и бирати такове људе за своје посланике који ће га поштено и савесно заступати. Потомци Хајдук Вељкови неће ваљда умиожавати војску „виделовачку. и која је метнула све животне интересе народне на коцку и натоварила народу и земљи толике грдне несреће и опасности. Ми незнамо имена народно-либералце странке у срезу крајинском али тврдо смо увсрени, да ће народ тамо умети наћи себн достојне заступникс. Ујдурме н обмане „виделовачких 11 пришипетаља разбиће се о здраву свест народну. и народ ће показати да га нико није кадар завести на странпугицу. *) Нмсио с овим дописом стигло нам Је отворено. Очевпдно је на поштп силом и алонамерпо отворсио. Опомишемо г. министра унутрашњих послова, да бохе пааи на своје поштаре, који се не вадовољавгОу тиме, што ^скраћују нашим уписнидама често бројевс нашег лпста, него нам век почињу и пнсма отварати. Надамо се, да г. министар неће чекати па интерпелацију у скупштпнп, но да 1»е му <5итп довохна ова напомена. У.

СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СеАница ој 26 Јануара 1882 Мора се призиати да је свакога изненадио одговор заступника ми нистра Финанспје Стојана Новакови1>а у име владе на интериелацију Никоде Нашића и другова због Боптуовог нада и стања које је услед тога пастало. Нема сумње да су иптерпелаити желели да пруже вдади прилику, да изнесе у тој жалосној ствари праву истину, да званично саопшти ток и замашај Бонтуовог нада по интересе српске државе, и да умири забринуто јавно нишљење, У колико је та цел. постигвута и како ће се у народу нримити изјава владина, о томе ћемо имати прилике и да коју више проговорпмо. За овај мах морамо. на жалост признати да влада није погодпла прави пут да умпрп земд.у у.' овим тешким данима јер у место да је по најсветијој дужностп својој изишла пред скунштину искрено и поверљиво, као што пзискује озбил>ност саме прпроде ствари, те да је призпала имамо ли и какве штете, она само лаконски изјављује да Србија нема узрока бојатн се! Но може ли Србија веровати тој изјави, кад је дају они исти људи који су пре годину дана много јаче, јасније и свечаније залагали своју чает за солпдност Боптуову? Влада дакле том простом изјавом није ни мало побила вссти п гласове у штаипи и народу, напротив она је опим чуднпм прпзнањем, да је Генерална Унпја под судом и да 04 тот времена непе 6ити штете за Србпју још већма бацша земљу у бригу јер је прпзнала што је најзад са свим прпродно, да Фактично има штете и ако из ранијег доба т. ј. пре ио што је Бопту ухапшев и пре но што је суд узео ствар у своје руке. Но било како му драго. влада очевидно крије од земље право стање, а та околност по себи довољна је па да се осуди свака влада, којој част и патриотизам допушта да земл.у оставд>а у неизвесности страховању и узбуђењу. Кад се узме у обзир шта је све досад писано у нашим н страним новинама о Бонтуовом наду и могућим посдедицама по Србпју и кад приближно ухватимо рачун каквп се гласови по народу проиосе, морамо се озбиљно чудити ништавим разлознма владиним, што није дозволила дискуспју о томе у народној скупштинп. Ми сумњамо да би се у скупштиии изпели нови какви моменти који нису у штампи досад већ изпесени; но најзад нека би се и то догодило влада је могла у тајној ссднчци умирити бар представнике народне, те тим начином постићи и да се умири земља и да не буде штете од које се влада плаши ако би прерано одговарала у јавној седници. Овако се ништа пије постигло. Шта више, слободно се може тврдити, да је влада таким одговором широм отворила поље за нроношење свакојаких па и најпрњпх гласова, а да ли је то у садањим прилпкама корисно ииужно то је са свим друго пптање. Овогзавршетка седнице као данас још није било од како јескупштнна па окупу. Жестока узрујаност почс

после питања Н. Пашића на нредссдника скупштине: заш го је извештзчу „Самоуправе" забрањен долазак у скупштину? После говора потиредседниковог који је павео своје разлоге у одбрану овог ноступка, требао је Пашић да се изјасни је ди са одговором задовољаи. Но ту се диже ужаспа граја кад нотнредседник предложи да се скунштина изјасни: одобрава ли или не одобрава поступак његов. У том жагору пребаци Љуб. Дидић нредседнику да угушује носланичку реч. Председник га за тај израз укори и кад Дидић рече да не прима укора, нред седник просто закључп ссдницу. Томе не треба коментара. сг.дницл скушптинскл о, ј 26 Јануара Председник: А. Ђ. Попонић За министарским столом сви министри осем Ч. Мшатовнћа. Секретап чита нротокол V оастанка. (Прима се). Затим се читају поздрави молбе н жалбе које се упућују одбору, и најзад неколико питања посланичких. Раша МилошевиК чита мотивирану интерпелацију на министра председника и оетале чланове кабинета 1. Да ли је њој познато из поуздапих извора, стање банке Генералне Уније. 2. Где се налазе оних 11,000.000 државнпх обвезница наших пгто је по закону за наш државнн зајам банка а конто железнице примила, и како је та сума за нас осигурана. 3. Колнко је до сада Гснерална Унија нама исплатила од оне суме 12,000.000 дннара коју је она нама ефективно имала давати за примљени 14.066.666 дин. у државним обвезницама? II ако није целу горњу суму пол«жила, у чијим се рукама налазе сбвезнпце које том остатку одговарају. 4. Да лн је остатак свпју обвезница т. ј. 7,333.333 динара Генерална Унија по праву уговора за себе задржала. Ако је задржала у чијим се рукама налазе. Ако нх пак није задржала, шта је с њима урадила. Ако их је за свој ра; чун задржала, да лп су онда нама исплаћене, и ако их није иснлатила какво обезбеђење имамо мн за то. 5. Ако Генерална Унија има у рукама по смислу предстојећих тачака наше државне обвезнице колико је то у целости у номиналној вредности, н да ли је влада што год урадила да код оваког опасног стања по опстанак банке обезбеди народпу имовпну. и да ли је пгго год предузела да се при данашњим околностима обвезнице од банке одузму и на друго сигурно место уложе — ако никако неби могућно било да наша држава исте на чување прими. 6. Да ли је влади званичпо позпато, илп да ли нма од нашег застунника у Паризу извештај о томе, што се у јавним листовима спомиње т. ј. да Генерал. Унија преговара са банком нариском да послове које у Србији има пренесе на ову ? 7. Ако је тај глас истинит. какав положај влада мислп заузети спрам таког закључења. ч . Колнко је примнла Генерал Унија на рачун наше железннце у готовом илн другим вредностима за уговорене ануитете. 9. Да ли су Генералној Унији предате у иуној Формн наше државне железничке обвезнице и коликоУ И ако су издате, где се наоде7 II не треба ли се бојати да их Генерал. Унија не употреби на својс целп? 10. Да ли је Генерална Унија положила уговорену кауцнју за израду наше железнице. Колика је њиова вредност, у којим папирима, и где се наоди. 11. Да лп влада има тачан рачун у колико се за сад може уватити и проценити израђен поеао на нашој жељезници и колико износи та вредност у новцу• 12. Да лн је влада Ј)азмислила шта ће прсдузети, ако Генерална Унија не буде у стању да евоје обвезе по уговору испупи. н то за случај: а. Ако би банка лпквидирала т. ј. нала. б. Ако би она са ириетанком својих кредитора мораторијум добила'? 13. Да ли влада неби вољна била ради успокојења парода нашега од времена на време саопштавати препнску са Генералн. Унијом у колико то сама ствар дозвољавала буде. Мп предлажемо да народно нредставнпштво нрогласп ову пптернслацију као врло хптну и да скупштнна пзјави да влада најдаље за два дапа одговори.