Srpska nezavisnost

Наш одговор Ми би нмали ваздаи разлога да побијемо ову „зваиичну исправку- неготинске конзисторије. али за сада нам не допушта то простор нашег листа. Конзисторија признаје и сама, да над попом Михаилом из Кладова, ннје још извршена ка:ша. а које крив томе то ми врло добро знамо: па према томе најмањс лежи одговорност на протн неготипском г. Милојковићу. Нема сумње да је наш извештач добро погодио, али о томе други пут. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Ражња нишу нам. како је Милутин Матић. свом снагом прегао да сузбије опозицпјону струју у томе срезу. Оп небира средства за то: ни од чега непреза само да би делом осведочио благодарност своме министру, који га је ту скоро поставио за начелника среза јабланичког у округу топличком. а уједно и доказао како је потребан да остане у Ражњу за начелника среског. Минпстру иолиције канда то и иде у рачун, и зато га још држи тамо а требало би дајевећдавно упућен на своје ново определење. Али као што нам отуда јављају слабо ће Гарашанину н имењак тамо помоћи. Народна евест неда се ни су чим заплаИ1итн него што је више угушују и притискују она тим јаче буја и развија се. Са свију страна Србије долазе узнемирујући гласови. какп—Рарашанинова полиција кињи народ. и силом хоће да га натера да одобри владин правац. Мн смо и ире једном нриликом казали да .виделовци" не ирезају нн од чега само да оеигурају своју влает. После дванаест година наше уставности доживнли смо жалосно време. да се на најосудљивији начин гази уетавност, а тера самовоља више но у каквој деспотској држави. Но ваљда ће и овоме доћи крај. ПОЗДРАБИ ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ митрополиту српском МИХ АИУ1У Ва*ие Високоиреосвештенство. М.гогопоштовани нахи Архипастиру ! Скоро пет векова патио је народ срнски под тнранством бесних Турака због неслоге н издајства власничког. на Косову. За сво то време трпео је он — народ — свака зла н нанасти. и све што се најгоре замнслити може и с нушком н еабљом у руци бранио је себе и своју породицу и заштићавао своју свету веру ц цркву с којом је управљало свепггенство оба реда. II кад су цркве п<> Србији од безбожних завојевача Турака. неке попал»ене а неке разрушене биле, а домови њихови поробљенн и иохарани — свештенство је с народом у нланине и пећине крило ее, нар«»д нричешћавало и зејтином од ораха цеђеним миросало га и у срце му слободу уливало да не ослаби у својој вери. но да чека згодан час за своје ослобођење. и како од онда тако и до сада. евештенство се никада ие одвајаше од народа н јти народ од свештенства но делише и срећу и неерећу заједно. У почетку овог еталећа. кад је народ српеки на ново иротнв својих угњетача устао н евештенство је ерпско с народом устало. Први покретачи те нове ндеје од свештенства беху: Хаџи 'Берои Хаџи Рувим л.уди колико карактерни толико одважнн. и ноеле ових видили су се у нрвим редовима бораца : нон Лука Лазарсвић, Прота Ненадовићи Смиљанић. а доцније под заставом таковеког јунака млади Јером. Враћевшничкн Милентије поп Милош из Бара н многи други. Но и у најновије време под елавним Обреновићем IV кад јс зора ерпске слободе народу срнеком на ново сијнула. ериско свештенетво није опет изостало од евога народа. па и ти си велики настиреначалпиче нрви евојим моћним глаеом н нуним жара беседама свештекство и народ нротиву општег непријатеља на освету нодизао и давао свештенству иницијатнву у нредњачењу и самонрего/ењу, и био болесницнма и рањеницима душевни врач а сиротама и страдајући-

ма нггедар отац. За болницу срнску у оба српека рата толико еи код сродиих и братских нам народа нспоеловао, да ти ј се народ српски никада одужити не може. На пољу духовне књижевности толико си радом твојим створио да ти и неиријатељн твоји завиде. Н после свију ових твојих врлина ти паде са твоје архина| стирске столице на којој сн нуних 27 година седео, и црква српска која је под твојим чиноначалством евоју некависност добнла у црно се зави и тешке ране трпи. Тн си за свету ствар као велики борац пао. али не да пропаднеш но да се до небеских висина уздигнеш. Тн си изгубио земаљеко благо да лакше доНеш до небесног. Продавање светих чинова јесте Симонија, коју жели Рим-Напа и у Србији увести, а тн сн се иротиву увођења ове славно борио и тиме потврдио да си достојан сљедбеник српских светитеља: Саве. Ареенија н Максима. Верни служиоци св. олтара и синови православне цркве у нрестоници српекој на данашњи радоснн дан Рождества Хрнстова, честитају ти твоју вите1ш>у борбу и издржљивост у бранењу св. цркве и њених каноничких права и узвнкују ти заједно са Псалмопевцем царом Давндом: _да поетмдлтсл и иосрамнтсн вси Пшуши душу твок): да облекутсн оболгашшн тн В1> срамоту. и одеждусл одеждек> студомв своимб. Препоручујући себе н своје породице ваншм еветим ахрипастирским молитвама јесмо Вашег високонреосвештенства 25 Децембра 1881 год. у Београду. Најпонизније елуге Нротојереј београдски Нових^а ЛазаревиК ^вештеници: Здравко Јовичиб Исак ЂорђевиК Мијаило ДимитријевиК Сава ПоаовиК ћаконн : Васгигијс Милик Ником ТрифуновиК Димитрије МиленковиГ, СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СеЈпнца оа 20 Јануара 1882 Председник: А. Ђ. Иоповнћ. За министарским етолом: Новаковић. Гудовић, Радовић и Гарашанин. По нрочитању неких молаба и жалаба. чита се интернелација. Дим. КатиГ,а и другова на министра унутрашњих послова због агнтације рееавског каиетана ЈеФте Поповића. Председник. Пошто г. министар Гарашании није присутан, то ћу му интерпелацијј доставити. Петар ОтефановиК иита министра нроевете н црквених послова, зашто није по лањеком обећању своме нодигао погорелу школу ковиљску. Министер НоваковиК одговара да ДО њега није било кривице, јер по закону дужне су општине да се брину за подизање својнх ишола. Он је учинио кораке да се онштини олакша. но општина није хтела да узме зајма који јој је на ту цељ ионуђен. Пет. СтефановиК није задовољан с одговором. Пои Ми.~.ан Ђуриб такођс не може да ее задовољи одговору. Наводи како се влада за све нобрине, еамо не за сиротињу. Школа ковиљска изгорела је у рату. зато је праведно да је држава подигне. Народ је тамо оеиромашио и пострадао због свију нае. Нов. МилоимвиК. Не може да одобрн такав кратак одговор министров, јер је заиста жалост да ее не води брига о школама у онустошеним и најсиромашнијим крајевима земље. Кад се влада брине за]судове и нолицију и кад је, не штедећи трошка, правила кабпнетско питање од пењшонисања. зашто да је у овом нитању тако штедљива и немарна. Наводн бројно стање школа у Београду и упорсђује са стањем у унутрашњости.

| Дужност је владе, вели, да поднесе скупштини нужне нредлоге, ако јој закон стоји на цуту, да не може да подигне ногореле школе у окрузима који су сиромашни. Влада то нренебегава, с тога тражи е нравом да се о томе више води рачун. Ник. КруаежевиК не устаје да брани владу, само нримећава да нијс иотребно на једно иитање навезивати друга, као што предговорницн чине. Он је први да се помогне у рату пострадалим крајевима ако је могуће. От. Д. ПоиовиК. Ствар о ковиљској школи стоји као што је министар разложно. Министар норед најбољс воље ннје могао ништа за школу учинити, јер му закон недозвољава. Онштина је на збору нитана. хоће ли зајмом да подигне школу, на је изјавила да неће зајма да узме. Иризнаје да је у .ужичком округу најмање школа. Али то није довољно да ее тамошњем свету номогне. Вал,а нроменнтн закон и решити да се у будуће из државне касе подижу школе у сиромашним онштинама. Ђ. Ми.гетиЛ Није с одговором задовољан јер види да се свему већа пажња иоклања само не школама у ногорелим крајевима (жагор). П. СтефановиК. Замера Крунежевићу што илн неће да зна за стање у пострадалим крајевима или га изоначава, те говори о томе са свим хладио. Онштнна је за општу ствар пострадала, народу се бакрачн продају: то значи да тај народ само греба да даје а да нема никакве користи. М. ЖуњиК. Наводи како је у ужичком округу најмање и то већином жалоених школа н налази да је миниетар нросвете требао да изнесе предлог да се у том ! погледу помогне томе крају. По његовом мнењу грешн Србија што толике пареу. зима из тог округа а не брине се за народну наставу. за друмове н т. д. Урош КнежевиГ. Узалуд је сав говор, кад је но закону онштина дужнадаеама : подиже школе. Боље бн бнло нредлознма помоћн. Мл ЂуриК. Не одриче миниетру да је ио закону ноступио. али замера уонште влади што као у првом реду позвана није поднела нредлог да се народу номогне. Ннје да општина неће зајма, већ је еирота па не зна како ће га платити. М. Ми^шКевиК. Иризнаје да је округ ужнчки најснромашннји у школама према стању пореских глава. Наводн како је због нространости нбрдовитоети тог округа тешко учннитн услуге народу. Налази да је боље другим нутем помагатн том крају, а несано владу крнвити. која цротив закона не сме да ради. Нек изнееу тоепода нредлоге. на ће више номоћн етвари. Министар НоваковиГ, Он је одговорио како је ирема стављеној интерпелацији требао. Пребацује ннтернеланту да је :шао узрок зашто школа није нодигнута на је онет тако сгавио нитање. Да је другче нитао, на нр. шта влада мпели чнннти. он би другче одговорио. Овако моли скупштину и нредседника да се ј ствар креће у означеном кругу. Р. ПоповиК Чини мп се да је министар имао начина да ннтернеланта задовољи. Он је могао иоднети нредлог.- дакле не стојн да нчје имао могућноети, имао је ј али није хтео. Поа СчиланиК потномаже иредговорника. Н. КруиежевиК И ако иије имао намеру да се исповедн, нзјављује да по срцу и симнатцјама прннада радикалној партији, а ио уму нанредњацима. (Внчу иа ствар. Опозпција вели: пустите га да говори) Пребацујс иедоследност ра\ днкалној нартији што тражи самоуправу кроз све гране народног живота. што гражи да држава не учествује ни у постављању учитеља, а сад нрвацн те партије траже чак и то да држава општинама школе иодиже. Мил. ЂуриК. (Доста је говорено; није. ! жагор. Предеедннк му даје реч ради обавештења) Одговора Крупежевићу, да ) радпкална партија није на владн, стога мора да се бори за олакшице народу;

да је на влади. она би знала шта треба чинити. Ник. КруиежевиК хоће да одговорг. Вичу: доета је говорено. Председник чита имеиа оних који су се нријавили за рсч. Чује се: доста је. није. Председник закључује нретрес и ставља на гласање одговор миниетров. ВеКина се задовољава одговоро.ч. Чита ее интерпелација Петра ОтефановиКа због варошице Ивањице што нема лекара ни болнице, а онштина непрсстано уилаћује у болннчки фонд . (Предаће се министру). Чита се интернелација Ранка ТајсиКч због тога што је нолицнја у његовом крају нокунила прошле године нризш«нице од узетих реквизицнја нод изговором да их држава илати, на су те признанице доцније народу враћене са одговором да не важс. Пита шта је у ствари ? Министар ГуЈнвиК одговара на интернелацију Марка Богдановића, што је жслеЈННЧка траса обишла Крушевац. По чл. 20 железничке конвенције одређено ј<* куда ћс траса ићи. Нрема томе нијс могао нити емео друкче учиннти. Чуди се интериеланту што наводн да се еам уверио да је траснрање рђаво, кад су се сви стручњаци изјаенили за трасу конвенцијом усвојену. Наводи да би цут преко Крушевца бно 20 километара дужи. иа ирема томе и скуиљи, а и б**ег би сс морао иросећи. Најзад миели да ће огранак од Сталаћа до Крушевца бити првп посао, кад се железница сагради. Арса Дреновац нримсћава поп Марку Богдановнћу да је требао боље отворити очи око Бонтуовог уговора. (Смеј). Зач-аљује министру да је траса ( леве етране Мораве повучена. Марко БоиановиК задовољава се одговором. Не стпдн се што је гласао за уговор с Бонтуом и мислн да нас неће оштетнти. Председник иита скупштину : је ли с одговором задовољна. Скучштина се задовољава. Јов. ШсиавардиК пита председника, хоће ли несвршене лањске молбе и жалбе изнети на решење V Председник. Није досад ништа учинио ! но ће их ноднети на решавање. Иосле овога хтеде предссдннк да с обиласком дневног реда стави на претрес измену § 18 закона о буџету. но како се опозиција томе противила. то председник тргне свој предлог натраг. Пристуна се дпевном реду. Седннца је закључена у 1 чае по под. ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ Њековом високоареосвештенству архијеаискоау и митроиолиту српском I. Михањлу. Високоиреосвештени г. митрополит Михаи.то. познатим својим старањем за одржање наше свете верс, изволео је иодарнтп и нашој новодижућој сс цркви средњевекој. једно нотнуно одело евештеничко са једним целим редом књига црквених средње коло у вредности 4050 дуката. На овом мнлостивом архинастирском дару, општина средњсвска налази се побуђена да високом и штедром дародавцу осчаје вазда признателна н благодарна. Но овом нрилнком нека је споменуто и ово : Општина средњевска, која не броји више но 100 глава пореских и до 80 домова, одлучила се. да тако рећи без гроша готовине у својој каеи гради себи цркву у вредности од 2—12500 дуката. У оваковим ириликама, гдеје ошнтина : ова као сиротна прегнула да евојим малим средствима сагради себн храм божији, добро је дошла ова милост нашег доброг архипастира. који се вазда н неуморно труди, да иомогне свуда где је номоћ потребна; за то му општина средњевека овим путем јавно изриче најтоплију благодарноет. на његовом штедром дару н ноклону. 25 Декембра 1881 год. у Средњеву. По овлашћењу и норуци ошптине и кмета Мите Ђирковића и тутора Мите Ж. ЈовановиКа њихов бивши евештеннк Сима ПоиовиК

— 1