Srpska nezavisnost

БРОЈ 18.

ЧЕТВРТАК, 4 ФЕБРУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ЗЕНЕ 31 СРБ2Ј7: ВА ГОДИНУ 24 ДНН., НА ПО ГОДНПЕ 12 ДНН., НА ЧЕТВРТ ГОД. С ДИН. 31 ССТМЛТ ЗЕИ5=Е НА Б1Л5ДЕСК:2 ПСЈ^ЗТСКТ. А ГОДНПУ 30 ФГАНАКЛ, НА ПО ГОДННЕ 15 Фр. Н.1 ЧЕТВРТ ГОД. 8 <р. 11 17СТРС-7Г1?СК7: НА ГОДННУ 15 ♦01*. Г БАНК.. НА ПО ГОД. 8 Ф. НА ЧБГВРТ ГОД. 4 Ф. 31 СВЕ ССТАЛЕ 2РЖ1ВЕ : НА ГОДННУ ЗС ФГАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ »ТОРНННОУ, ЧЕ1ВРТНОН, СУБ0Т01 * НЕДЕЈШ ИЕЛО ТЈ| ЕА1:1Г

УРКДННШТВО ЈЕ И

■ Д.ЧПННСТРА1ШЈА У КУЂН Г. То .ЧЕ ЛНДРЕЈЕВНТ.Л ОБНЛИВЕВ ВВНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: првн ПУТ 20 днн. ПАРА ОД РЕДА, А ПОГЛЕ СВАКИ ПУТ 10 ПР. ЗА ЛРИИОСЛАНО 50 ПАРА ДИЛ. ОД РК,^АРукописи шалу се уредништеу, а претплата адтимистрач ^Ји „СРПСКЕ НЕ3232С30СТ 2". РУКОИИСН НЕ 1ЈРАТ.АЈУ СЕ. НЕПИАЋЕНА ННСМЛ НК ЦРНМАЈУ СЕ.

ТЕЛЕГРАМИ Париз 3 Фебр. (ОРНГННАЛНА ДЕПЕША). СиноћСрби нредадоше ад< рееу руеком генералу Ско< бе.ћеву. ()н је нримио са највећим уехићењем. ГГоз драв.ва Србе као прве борце словенства. Проглаеи солидарност, верује у крајну победу. ()дпоздрав.вен бур> но од свију нас.

Љешница 2 Фебр. ( огнгпшл * а двоешд ). Са петнаест граКана више но што је напредњачки кандпдат гласова нмао. допратисмо Кундовића посдавика здрава н вссела довде. Тако лозничани знају. Ћуприр 3. Фебр. (ОРНГВИАДНА ДВПЕША) Јутрос Браловић, осуди Гају Милорадовића, из Војника за ону депешу Димитријевићу. на 25 дана затвора. БраловиН отншао у Параћнн н.егов заступник сскретар Симови1| забранп мн састанак са Гајом. но коме ли је закону то боже мој, да ие буде по шумској уредбп или закону с нотеснма ?

НОВ^. ПОГОДЕА. ИЗМЕЂЈ ЕНГ/1ЕСКЕ И СРБИЈЕ 0 ТРГОВИНИ.

Влада наша нзнела је пред народву скупштину једну „декларацију," потписану енглеским министром Гранвилом н српским посланигсом у Паризу, Мариновпћем. Овом декларацијом мења се или, тачније рећи, замењује се трговачки уговор, који је потписан 7 Фебруара (но нов) 1880 изие!)у Србије и вслике Британије. Но као што је Енглеска влада поднела (у колико се томе није противно српски пуномоћник) гвоме парламенту и један део преписке вођене између двеју влада, то ћемо се ми обазрети и на ту ггреписку п на садржину декларагшје, макар овде и ноновили своје иогледе, које смо летос у једном лпбералном листу већ изложили. Ствар долази данас сутра на решење пред законодавно тсло. на не ће бити излишно да се чује, како је влада преиначила онај уговор, на који су њспи чланови, док су били у онозицији. тако безобзирно нанали, да смо у праву билн очекивати, да га они измене у смислу по Србију кориснијем, а не да га изопаче.

Најпре да видимо шта нма у тим актима које је енгл. влада изнела Зна се, да се у Енглеској велико незадовол.ство изродило са тога што је трговачкнм уговором закључ^ним изме1)у Србије и Аустро-Угарске енглески уговор обезуважен. Услед протеста Енглеске, влада срнска унути г. Мариновића из Нариза у Лондон, где је он такоће акредитован, да нокуша изравнатн размнрп цу. Ми наравно нисмо читали упутства издата српском нуномоћнику, алп не сумњамо нн мало да су она сведена на мало речи. гласила : равнпње по гито ао то ; а јер илн је ваљало попуштати до краја у Лондону, као нгго се већ нопустнло у Бечу, или завадити сс до краја са Енглеском. Како је расположење владало у парламенту енглеском. то видимо пз 1 свакндањих интерпелација, које су се нонавл.але и пошто је „нротоколпотписан био; а незадовол.ство владе карактерише сама ирениска воћена са српским нуномоћнпком. Тако одмах у првој нотп Год 2/14 Јуна) британскп мпниетар спољннх послова, лорд Гранвнл, ппшс г. Мариновићу: „Мени једва да је нужно рећи како влада Њезиног Велнчанетва јако сажа.',ева што ви,1ч оваке ре: зултате трговинских иреговора, који , су ту скоро во/јени између Орбије \ и Аустро-Угарске. као п што налази, да су неке од одредаба аустро-српског уговора од (>. пр. м. , уопреи^и са угоеором закљученим илме/ју Ве.г. Британије и Србије 7. ј Фебруара 1880 <о,\.Лорд Гранвил „јако сажал>евадакле: 1-во резултате нашич трговинских преговора са Аустро-Угарском уоиште ; и друго појаву што су неке одредбе енг.хеско> уговора доведене у питање. За оне прве незгоде он мора. иаравно, оставити нама. да сами тражимо лека, јер, у онште. и друге ирема Србпји добро расноложене силе морају да се ограниче на „с«жа.1 Ј еваље 1 а — говорећи : „Кад Срби сами иду Аустрији у наручја. ми им не можемо помоћи. 1 " Али иротиву оне друге незгоде енглескн министар предлаже као лек да 1-во брнтанско гвожће н челик и све врсте гвоздених н челичних Фабриката, којн нису нодложни а«1 \ а1огет гаксама одређеним по аустро-српској уговорној тарнФи — буду слободни од свакс ћумручине; 2-го, да се садања стопа а<1 \ а1огега од 8 на сто (што ,је утврћено у епглеском уговору сведс на "> на сто з а п а м у ч н а и в у н е н а н р е-

днва; 3-ћс да се Енглезима обезбеди право трговачких марака; и 4-то да се британске насеобине (Јужна Африка и Канада ослободе од обвеза нашег уговора од 7. оебр. 1880 (22. јан.Ј Ово су услови, које енглсска влада полаже па да не подпже внше нпкаквих протестација противу трговинског уговора, којијесрпска влада закључила са Аустро-Угарском. И, као што напред рекосмо, ту није било избора. Као што је уговор закључени са Аустро-Угарском носледнца оне несретне „Формуле" која је нризнала турске уговоре, тако је сад иопуштање у Лондону пеизбежна последица уговора са Аустрпјом. „Оа§ 181 ећеп (1ег Е1псћ Лег ћовеп Тћа{ (1авЈ> 81е јтшег Да>> Во8е »ећаген шнвв." — С тога и српскн нуномоћник мора да праш ,.^н(е Мјене хнш 1)"меп ?>р1е1." па не само да (нотом од 11/23 Јуна) нрима ноложене услове но још изражава и дубоку захвалност на пристанку Енглеске. што тако ,.н р а в и ч н о н благо на к ло н о" оцењује тако „тежак нредиет." Српскн нуномоћшп; додаје са осећајима, којима ми не бисмо желели бити тумачи, да се зарад но^одбе са Енглеском ернска влада решила да поднесе нове Финансијске жртве (а азвитег (1е' нотп-еаих »аспбсев впапсјеге ен \ ие (1 агп\ ег а ине еи(еп(е ауес 1е Оонуешетет <1е 8. М. 1а КеЈпе.}" Из друге једне ноте лордове вндимо. даје г. Мариновић пмао4 16 Јуна усмена објашњења еа сер Чарлс Дилком. помоћннком министра спољних послова. н да се том приликом ограђивао од тачке 1.; т. ј, нротнв слободног уноса гвожђа н чслика) „на што срнска влада." велн г. Марниовић. неможепр ис т а т и б е з в е л и к и х н е п р нлика'' — наравно од Аустрије, јер она је сада стожер око кога се врти пнтање о нашој „економној незавнсност и." Резултат ових преговора изражен је у једном билатералном акту, који се зовс „,/ек лараимја". Њу су нотиисали ов. г. лорд Гранвил и г. Марнновић. У „деклерацији" нема ннкаква спомепа о предметнма прве тачке, т. ј. о гвожћу н челику, нз чега бн се могло нзвести. да ту нијс било никакве иснравке, а судећи н но преписци реклп бисмо, по јсдној ноти Гранвиловој, да је енглеска влада одустала да рекламује ирогиву повластица датнх Аустро-Угарској у овим иредметнма; но ту забуњује претрес, којн се неколико п\та понављао у ппрламснту и "Н-

• да кад су акта већ .јавности предата. Питање о уклену и желез\ ничко.и материјнлу било је неколико пута иредмет тако живих сцена, да је, што ретко бива. морао носредоватн н сам иредседнпк парламента. Сер Чарлс Дилк је тврдио да ови иредмети из Енглеске могу без ђумручипе у Србију улазити, а интериеланти су сумњали да се то тиче и Енглсске, па су захтевали да се владина изјава с.тави на иротакол. И заиста остаје загонетка како је Дилк могао ову изјаву учинити кад је. на нр. у/љен, ушао ' у иогранични саобриЧпј са Аустри' јом , дакле у искл.учиве иовластице уступљене Аустро-Угарској! Значајно је такође што је влада енглеска изјавила у иарламенту да бн она била готова да свуколикг/ ареииску ареЈа јавности. кад Св неби противио г. Мариновиђ!! Ове речн огкривају од двога једно : или је о угл.ену и же.1.езн1П1ком матернјалу учпњена каква тајна погол, ба Гкоја бн онда и гореозначено иротивречнје објаснила) па се српски нуннмоћник боји да за њу дозна аустро-угарска влада, нли у преписци, која је вођена, има ствари које влада срнека мора да крије од јавног мншлења у Србији. Бнло како му драго, ствар није чиста. Зло је у сваком случају. Ако Енглеска илаКа ваше но Аустрија. илн ако стоји са Аустријом на раоној нози у неи .шИању, она због дал.ине не може конкурисатн са Аустријом. на ћемо мн имати да илаћамо ау! стријску надмоГмост на нашој ннјацн. Друге су све тачке ушле у погодбу. Оне су више или мање равнодушне, нзузимајући тачку односну на памучна и вунена нреднва. „Енглеска нпје успела да нох сузбије — кличу ауетро-маџарски органи — она се на другом месту гшкна4ила." А то је друго место Србија која од сад неће моћн више да нанлаћује 8 на сто, као што је нрекланн уговорнла са Енглеском, но само . ј на сто на вунена и намучна предива, која су као што лорд Гранвил у једној ноти на енглеског 110сланика у Србији вели. „лое 04 највпжнијпх >роно трговние нзмеђу Енглеске п Србије'. Ова ..нови фннанснјска жртеа " може лн бнтн равнодушна Србији онда, кад она има да плаћа скуио ио/оЧену железницу, кад нма да плаћа пнтересе и отнлату Бонт-у за зајам који нам није нн бно потребан. * — Може Јер Р .1 прнрезом на нснлату држаиног дуга мн Гшемо могји *а ма .10 1041414 псплатнтн н уоу! трапш.н дуг п реквнзнцнју, на да не бЈ-демо 1 Вонтуови дужннци за - г «0 година!!