Srpska nezavisnost

БРОЈ 23.

УТОРАК, 9. ФЕБРУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

2ЕНЕ 31 СРБ2Ј7: ВА ГОДИНУ 24 ДИН., НА ЦО ГОДИНК 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ ГОД. 6 ДНН. 31 :СТ12Е ЗБ2ЛЕ Е1 Е12X12СЕСП ПС37СТСК7НД ГОДИНУ 30 »РАНАКА, НА по годинв 1б ^р. на ЧЕТВРГ ГОД. 8 фр. 31 17СТРС-7Г1РСЕ7: 8А ГОДИНУ 1б ФОР. У ВАНК., НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕ/ВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СБЕ ССТ12Е 1Р/г11ЕЕ : ИА ГОДИНУ 36 ФРАН., НА ПО ГОДИНВ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ1Р11Ш, ЧЕТ1РШ1, СУВОТОI » ИЕДЕЉИ * Х-Х^ 11ЕЛОМ Т-&ЈЕ.А.:КГ^ГРВДННШТВО ЈЕ И АДНИНИСТРАОИЈА У КУ7.Н Г. ТоМЕ ЛНДРВЈЕВИХА ОБИЛИТ.КВ ВЕНАЦ.

за огласе рачуна се: ПРВИ ПУТ 20 ДПН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКИ ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу се уредништву. а претплата адтинистрацији „СРССКЕ ЕЕ31Е2СЕЗСТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАТ.АЈУ СЕ. НЕП.1АЂЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

Врсни кршујевчани,* Хвала вам, браћо. на поздраву и наклоиој оцени мога досадањег послаиичког рада, пгго ми изјависте 27. прошлог месеца. Ја ћу и од сада, као и до сада имати пред очима К само онште добро народа и Књаза, а нећу се повнјати за партајским струјама. нити заводитп варл,ивим обећањима, нпти освртати на лична расположења. Накратко: ја ћу увек радити у правцу народнпх тежња и правих потреба државних. а у духу слобода и реда. а ваше поверење, мојн драгп суграђани, којнм ме тако стално почаствујете, јесте и остаје за мене најмилпја паграда. Братско поздравл>е свима од мене и моји другова. У Вео!раду 6. Фебр. 1882. Т. П. Туцакови*

Г. Павлу РадивојевиЂу и Милосаву СтепановиЂу посланнпима среза моравског. Грађани села Орл>ева , онштнне орл.евачке хите да вам честитају п вашим друговнмапредузети ваш правап рада изложеног у вашој адреси: н да се чврсто п непоколебиво држите ~ светлог Нашег Господара Милана М. Обреновића IV и његовог светлог дома , устава и народних жел.а. као што сте и почелн. Кличемо: да живп књаз Милан са његовим домом. Да жнви народ српскн. Да живн скупштпнска мањина. 28 Јануара 1882 год. у Орљеву. срез моравекп округ пожаревачки. ПредсвдниК суда општине орљевачке Ланко Стојановић ЧЛАНОВИ Јанко Павловић Никола Мартиновић одворници Василије Грујић Станоје Павловић Новак Иауновић Иаун Мартиновић Павле Којичић остали грађани Иавле Мартиновић, Л^ивко Сто)ановић Милош Страиновић. Марјан Митровнћ. Радул Јоновић. Јован Ј. Николнћ. Јован Илић, Павле Јовановић. Марјан Јоновић. Станко Јовановић , Паун Трујић . Јанко Јанковић, Мнлош Благовнћ , Нетар Воиновић, Јанко Јоновић , Стеван Мартиновић . Јанко Пауновић . Пера Пауновић, Пера Лазаревић, Илија Л. Навловић, Радул Јон.кић, Станко Петровић.

* Због две знатнс иогрешке штампарске, које су се елучајно поткрале у овоме отпоздраву у нр. броју, у Л-м и 13-м реду ми ноново доносимо овај отпоздрав иоштованог г. посланика вреним Крагујевчанима. — (Ур.)

Г Павлу Радивојевићу и Милосаву Степановићу посланицима народне свупштине ва срез моравскн округ позкарев. У име ваишх бнрача, одобравамо вам нотпуво рад на скупштини, адреса је мањпне израз правих и истипих же.ва п нотреба народних. Цдите са друштвом ц заступајте интересе народа и од сада као до сада па ћете вазда иматн народног поверења. одобравајући поступак и рад мањине узвикујемо: Да живн Обреновић IV и његов дом. Да живи народ ернскп. Живила скупштинска мањина, као прави заступник и истинскп борац народних права. 31 Јануара 1882 год. у Сибнпцн. Председник суда општине сибничке Влаја Милорадовић чланови Јосиф Павловић Филип Станковић одборницц: Јован Трујић Ђорђе Васић Илија Јанковић Радосав Ненадовић Угрин Раић Мита Живковнћ Јанко Павловић ч сељани Раја Мариновић, Страјин Павловић. Радосав Лазић, Лазар Јанковић. Ђорће Филиповић. Марко Радисављевић. Милорад Миленковић. Транло Јовановнћ. Радосав Милорадовић , .Ђубисав Јеремић, Радисав Радовановић , Тимотије Влаић. Радован Ненадовић . Богдан Мнлошевић Живко Стевановић, Пера Стокић. Милан Мартиновић. Ђорђс Ђурић. Милосав Марковнћ, Стојан Ђорђевић. Радосавав Страиновић. Станоје Стокић . ."Бубисав Ранковић. Илија Новаковнћ писаропштински.

Нови предлог закона о општинаиа. XI Ималн бисмо много писати о овом предлогу општинског закона што је народној скушптинп. у чисто ансолутистичком духу поднесен од стране оног мннистра, који је. као народни иосланик , негда тражио самоуираву оиштипску, а сада, као министар. одузнма и оно онштинске самоуираве. коју су други дали нашој отаџбини. Но влада „Виделовачка", која у свима п))авима н слободама пародпим очито одстуиа од с^сга онога. што је заступала, као негдашња онозппија. нобринула се и код овога ирсдлога о општииском закону, да ускрати, ако пе и сиречи, јаван иретрес њеног пројекта путем журпалистике, бојећи се. иаравио. да ћс обавештено или како га они зову „безобразио" јавно мишл.ење бити и у овом питању иротив окорелих назадњака, г ви

деловачког и министарства. Не само што овај нројекат није печатан у новинама бар кад је иредат иародпом представннштву — кад нпје пре, — већ се и у народном иредставннштву хнта са овим предлогом тако, да га дапас већ видимо на г дневном реду". као нредметјавног скунштннског претреса. Но и ако овако у носледњем часу, ми ће мо онет но своме иозиву и дужности критички да иропратимо овај иредлог закона о општпнама. Ако наша критнка буде дошла тек онда. кад се мора жалосно повикати „доцкаи", мп ће мо спокој"но саслушати ту кобну реч. јер зпамо, да се прекор зато не може учннити нама. већ „виделовачкоЈ*" владп. која нас је и досад „усрећавала" са вшие судбоносних „доцкан. 4 * Огра1>ујући се. са тога. од могућег прекора, ако нам критика неби била потпуна мн ће мо сада да нристунимо нретресу ноједнннх тачака у овом нредлогу. Одма у почетку овог нредлога види се његов аисолутистички смер. Да би се као шго н напред рекосмо. општнне што круће могле држатн под нолнциском стегом и зановешћу, смињује се број оаштииа, јер општине не смеју иматн мањс од 500. нореских глава — внди први одел.ак члана другог. — Мн знамо да нма крајева у Србијн, у којима би бнло могуће саставити те веће онштине; то су насе.кенијн крајеви Србнје. Али нознато је тако псто н то. да у нас има округа. у којима је, ио ириродном положају самога земл.ншта, не могуће саетавити тако велике онштине. а да то не буде екончано са великим тешкоћама и трошковпма. Но наш минпстар унутрашњнх нослова, који је до сада већ у више прилика показао, да њему није стало за штедњом народа, при свему том тражп већн број становника за састав онштина. Он је то учннно само да би имао мањи број општина, и иотоме лакшу комапду пад мањим бројсм кметова, које је, овим предлогом. као што ћемо доцније разложити. учииио завистин од нолициске власти у толикој мерн. да на кметовској столици неће моћи да онстане нн један. са киме полнциска власт небн бнла задово.кна. А да би овај нолициски утнцај на општнне, преко њнховнх органа кметова, био што сигурнији и јачи министар се овим нредлогом нобрннуо за то, да састав општнна уонште ие буде у рукама народа. већ мнинстара унутрашњих послова. !1о одел.ку тог истог другол

члана у овом предлогу. „ сиајање оиштина извршиКе се државном в-шшГгу, ио правилима која Г,в нроиисати министар унутрашњгис иос.гова .*• Ово не значи ништа друто већ да ће министар унутрашњих послова свој"им неким „нравилима" образоватн у Србији општине онако, како је <нему ао вољи, гит како Ке ићи у рачун иолициским в.гџстима. Ми се чудимо министру, да је он могао бпти тако дрзак, на да тражи од народног представништва дозволу. да он може некаквпм „правилима 44 расправитн тако важно питање, као што је образовање оаштина. 'Гврдо смо убеНени. да народно представнпштво неће. на штету народннх интереса . министру унутрашњих иослова са тим „нравнлнма" дати у руке оштар мач. са којим би мннистар одузео живог п оном остатку самоунраве онштннске. коју ннје нмао куражп да народу одузме отворено н јаено, већ хоће то да постигне околишним путем, са пекаквим својим „иравилпма". Ако се поједине општине н неби сложиле ~о најподеснијем снајању — као што вели овај предлог, — зар због тога мора баш министар унутрашњих аослова то аитање да расаравиа некаквим својим аравшшма/! Зар нема начина. да се. н у таквим слу( чаЈ *нма. остави народу да он даде могућностн да се то у практнци обавл»а?! Министар унутрашњих послова ннје се старао. да у свом предлогу о онштннама народу иокаже начнн; он то није учинио јамачно са тога. што то неби ншло у нрилог његовом ансолутнстичком смеру. Но народно нредставнтштво зацело 1»е. водећи бол.е рачуне о народшш, гежњама нотребама, иравнма и иптересима. пронаћи тај начин, на и постаратн се. иутем предложене измене, да то уђе у закон о општииама. Да би што бол.е ..правилима 44 показао своју власт над општинама министар унутрашњнх нослова ностарао се. да н у члапу петом сво га иредлога да осстити живогну снагу тих „нравила." По том члану петом свака оиштина у Орбнји мора. у гсчају пет година. „нодићи општииску кућу, са свима нотребностнма, по алану п иравилима, ко/а /»V ироиисати министар унутрашњгис иос.гова. ~ Зар је ..виделовачка" влада мало неоправданих терета већ навалила на грбину народну па хоћс н овнм својим ..нлановима н праиилима" онштнне да баци у недогледне трошкове н терете ?! Зашто да баш мииистар, који не нозиаје стање н местне нрплпке ноједшшх оиштина у Србнјн, даје