Srpska nezavisnost

- 84 •

плш и правнла :!н грађење општннских кућа. кад бн то и боље и јевтиин.је могле учинити еаме опшгнне према свнма месинм приликама? Наравно зато, што министар налази и у томе једно јако средство, да би могао чпннтн нритнсак на опшгнне ако ие доцније. а оно ^ар сада у иочетку, приликом њиховог склапања. Сва снротна места нристаће. разуме се, на склоп ошптнна онако. како мшшстар хтео буде. само да им падве мање терета за иодизање онштннских кућа по ..нлану н нравилпма" министровим. А то ће министру унутр. нослова битн добро дошло, те да се општине не образују нротивно његовој вољи. Мн се сећамо нрнтнска који је полицнска власт чнннла на онштнне у времену „старог" Гарашанина нодобннм начиннма п средствнма. па ево впдимо п сипа Гарашанинова, гди коннра апсолутпзам свога оца, бацајући народу не догледне, а нзлншне, терете само да га шго лакше саломи, да га власти потчипп н онде, гдн је но природи саме стварп, вал.ало што више маха датп његовој вољн и само-онредел.ењу. Но свест народа српског као год што се није дала саломнги нреће. тако нсто, а и још више, умеће п сад да се одржн на оној впсини. са које се најбол>е и нај спгурније бране нптересн н нрава народна. Сриско народно представннштво сачува 1>е. убећсни смо. н овде нраво српскнх општнна, недо.)вол,авајући да нротивнпци оиштннске самоунраве осудл.илом уиотребом властн ову сасвим утамаие, нод нритиском ' н навалом грдннх терета на поједине општине. У истом духу н нравцу напиеаип су и чланови: 13 н 19 овог Гарашаниновог предлога. По првом ако :>а нски предлог не буде половнна гласача на збору. предмет остаје ■не ретен или се задржава нрећашње решење. Предлогом се не доавољава нов збор зараЈ лоначног решења а то значи, да ће. у већини ирилика. остајатн онако, како је власт хтела и удеспла иреко кметова н других општинских часнпка. којн ће стајати нод крутом командом полиције. Но ако бн се садржнна тог члана тринаестог још и могла блаже тумачнтп. па назвати само једном законском ирп.типом, за члан деветнаести зацело се то не може рећи. Његова је очевндна смер. да се сви гласачн, којн ло ает салата п0 аодне не би да.т сво>а кгаса на збору, лише арава г.шсања нредлог не вели, који гласач, до нет сахата неби доимо на биралитте, нема нрава гласања. већ који ,/отле не би дао свош игаса, па ма да бн он много раннје дошао. А што давање гласа не зависп од гласача, већ само долазак на биралиште; а што се овим нредлогом власти даје могућност да само пово .Ђне гласаче пусти да употребе право гласа до пет сахата, а неповољне да у томе спречи што се тиме ствара могућност уирав неизбежн"ст , нереда при гласању на зборовнма, — то се нашег министра унутрашњнх послова нншта не тнче. илн чистије рећн, он то баш и хоће, само да би власт могла на зборовима нротурати шта хоће или спречавати шта јој је неповол>но. Ии један досадањн општински за-

кон у Србнји није овако снречавао, управ изигравао, нрава општинскпх гласача, као што чинп овај Гарашанинов предлог. Кога год хоћевласт може вазда да искључи од гласања м« збору, не пуштајући га да обави гласање до пет сахата но подне. А да би то још спгурније власти за руком испадало, минпстар је бно предложио измену члана 18, која гласн: „без гласачке карте, неће се ничији глас прпмнти." Неповољним глаеачима карте се небн давале на лреме, па онда. разуме се, да они неби ни доснели да гласају до нет сахата. а тиме би (билн лншени права гласања на збору. Одбор законодавнн пстина је укратио мпнистру ово шпекулисање са бнрачким картама, јер је ове еаевим избрисао из предлога. Али ово наравно да неће Гарашаниновој нолнцијп бнти једнни начнн за то да полишгја постане. ако буде могуће домпнирајућа по оиштпнама. »<••»» ФИНАНЦИСКО ПИТАЊЕ х У новпјој псторијн нема нрнмера. да је која држав,. -одила нећн рата да се за ратне целн нЛје задужнла. Ратне нужности нрннуднле су п Србију, да за ванредпе иотребе иотражн ванредне изворе. Први корак на пољу јавног кредпта учнннла је Србија у 186,'! г., кад је, услед бомбардања Београда. бнла предузела ратне нрннреме. За ове ирниремеонајеузелау зајам ЗОо.ООО дуката цес. нлн 3 н но милијона дннара. Другп п знатннјн зајам узела је Србија у 18Т(> п 1877 г. у рату за ослобоћење и незавнсност. По рачунима којп су пзнетн нред народно нретставншнтво 1878 н 1879 г., ратнн дуг Србнје нзносно је 31 и но мнлнјуна дннара. Зајам од 1863 г. одужује се нз „креднта на ванреднеиотребе". којн се у буџет редовно унпсује. А за одужењс државног дуга учпњеног у рату за ослобоћење и незавнсност, узакоњенн су нарочнтн Фпнанцпјски извори. I Овај ратни дуг улази у рачуне који су иредмет Фннацнјског шггац.а. У толико јс вредннје. да се њнме позабавнмо. Држава нрпе своје нриходе поглавито из тековиие и нрнхода својих граћапа. Тековнна н прнходи граћаиа ратом се нрекндају. смањују. С тога се и на одужење ратних дугова пе може, по нравилу, рччунатн пре, него што рат нрсстаие н народ се од ратннх терета оноравн и прнвредно оснажн толпко, да може без осетна терета и штете одвајати од евојнх нрнхода колико за одужење треба. Државнп је дуг светн дуг; али ако нема другог избора. него: пли да се ударе намсти који бн иронзводњу н нрнвредну снагу парода преко мере теретпли и ломнлн. илн да се за време одгоди нсплата државног дуга, онда се сматра као природна нужност, да се ово иоследње предпостави. По оваквој нужиости у Инглеској је н. нр. у ночетку овог столећа. а у Француској у најновије доба протекло иосле рата н неколнко годпна. докле се дочекало. да се дуговн учињени у облику новчаница са изнудннм курсом иочну редовно исплаћнвати. Сев. Америцн, Нталији и Русијн требало јс за то и до 20, на и впше година. А у суседној Астро-Угарској изнудан курс новчаница нрешао је већ од једног столећа у хропичко стање. тако, да у ствари и нема одређена рока.

1чад се тако великим, на и нривредио најразвијснијим н најбогатијим државама нризнаје нужност, да се иосле рата годинама оноравл.ају и за нснлату дугова спремају, колико 1 се још пре та нужност мора нрнзнатн малим и привредно младим земл.ама! Па опет. Србија и у сред крвавог рата није нрестала водити бри( гу о иснуњењу својнх новчаннх обвеза Она се над собом усилила, те је, којс за време самог рата, а које одмах после рата, исплатила: на I странн ако о /г милијона динара за војене лабавке и ратне целн, а у земл.и до 1. милијун динара, на ингерес и отплату добровољних зајмова н реквнзпцпје и на повраћај зајма пострадалпм окрузнма. У нсте време пздано је преко (>00.000 динара ратним страд^лцнма у име „прве помоћи". Н већ у кратком времену између првог и другог рата покренуто је на народној скупштннн ннтање и о измнрсњу свнју државннх дугова. У својим предлозима о новим фннанцијскнм нзворнма ондашња влада тежила је, да онште пронзводне снаге зсмл.с н народа што внше поштедн и што енажннје заштити, нмајући па уму и внше државне пнтересе н дал.у народну будућност. Ова тежња јавно .је изражена у иредло пиш о трошарини који беху изнетп нред народно нредставништво 1877 г. у Крагујевцу. п у предлогу о изворима за одужење државног дцш учињеног у рату за ослобоЏње и независност какав бешс енремл.еп за народну скупштииу 1878 г. у Нишу. Од иредлога о „трошарнни" усвојен је 1877 г. само онај о трошаршш на ниво: а иредлог о _пзворима за одужење држ. дуга... и узакоњеп је 1878 са извесним нзмепама п допунама. Познато је. како је овај иоследњн закон у 1879. замењсн законом о нарочнтом „нрирезу." Са обзиром на нрече народне ннтересе еадашњостн н будућности, ми ћемо да се уздржнмо овде од критичког нретреса скупштинских и владннпх постунака у споменутчм Финанцпским пита&има. Нсторија. која суди по Фактпма. и својнм судом стојн над личпим н нартајским рачуннма. праведпо ће оненити те постунке. Са овом резервом идемо дал,е. Из нзвора узакоњеннх за одужење ратпог дуга накупл.ено је већ под нрошлом владом колнко је требало за нсплату двогодишњег ннтереса н отнлате сриског зајма у у Руснји. н одмах је решено. да ее тој нснлати приступи. као што 'је то онда н у званичннм новинама обзнањено. Са руске стране учнњене су нам тада знатне одакшице у зајму. По царској одлуци, државна бапка у Пегрограду предузела је да откупвује од прпватних новерилаца обвезнице на које смо зајам у Русијн узели : а нама је саоиштено : да се ослобоћавамо од четригодишн.ег интереса па целокупну вредностоних наших обвезнина. које га банка откупи. и да нам се годишња мера пнтереса на ту вредност смањује од (>"„ на 5°„ за уговорено време отнлате. а то за 24 године. Српскнх обвезница било је у Руснјн пуштено у обрт. у цел.и зајма, свега 250.000 (по 15, по 150 н по 300 креднтних рубал.а. ;Од овпх обвезница проданоје 134.780 и за њнх је нрнмл,ено 2,030,000 кредит. рубал.а. Руска државна банка откупнла је одирнватнпх новералаца 122,427 нашнх обвезннца, које скупа нретставл.ају вредност од 1.836.405 крсднт. руб. У рукама прнватних новернлаца било је заостало још 12,353 обвезнице наше, у вредности од 193,595 кред. руб.

Ослобођењем од четригодишњсг интереса оннх 1,836.405 кред. руб. што сад дугујемо руској држ. банци. н смањењем мере годишњсг интетереса од 6*°| 0 на 5 °ј 0 на ту вредност за 24. године, скпнуто нам је са терета државног дута преко 800,000 кред. руб. нлп 2. милиона динара: Тако нам је постало могућно. да опе новце, које смо били еиремпли за исплату двогодишњег интереса и отнлате ерпског зајма у Русији, употребимо још и на знатније олакшање тог дуга. Од ових новаца послано је у Петроград 324,760 кредит. руб. Отуд је:1) Издано 238,104 кред. руб. на откуп опих наших обвезница које су се још у рукама приватннх руских повсрнлана иалазнле, и на које би се и дал,е пмало да плаћа по 6";„ интереса. и ове обвезнине (на броју 12,353! готово су све већ откупл.ене; — 2) нсплаћено 38.430 кред. руб. у име интереса од 1. августа 1880 до 1 јануара 1881 на оних 1,836,405 кред. руб. које дугујемо држ. банци у Петрограду; — 3 положено 8.3О0 кред. руб. на отплату толиког дела зајма ради изјадначења рока годишње отнлате . са календарском годином: 4) депоновапо у руеку држ.банку што је преостало, за рачун будућег интереса и отнлате зајма. Главнн рачун еводн се на ово! Иоред толикнх другнх ванредпнх нсплата. за време рата и одмах после рата одужено је скоро 5. милијуна дпнара ратног дуга. тако да овај дуг на пзмаку 1880 г. пије изиосио внше 31';,. него само 26 , МИлијуна динара Фпнанцнјски извори који су били већ узакоњени. даватн су могућности да се н цео тај дуг (спољашњн и унутрашњн државип зајам заједно са реквизицијом и „куновином на почек"^ у екоро измнри. а да се не морају ударати новн намети на земл.у ни нрнбегаватп новим дуговнма за одужење старпх. Значај ратних дугова у народнонриврсдном и државном погледу оцењује се по резултатнма рата. Колико ее н колико ратова у свету водило н водн. и ратнпх дугова нравнло и правн: а како их је само мало. којпма резултати накнаћују терете и жртве! II у тако ретке сретннје ратове увршћује се. хвала Богу. наш рат за ослобоћење и независност! Овим ратом Србија је. као нпо знамо, новратнла државну независност. која је на Коеову била пропала. и за којом је народ скоро нет стотина година крваЕО уздисао; а уз то ослободнла још и угледан део старе Србнје. н раширила своје граннце. Акоје. дасе стварни терети ратног дуга мере стварним добнтцима рата. доста је иозвати се и на еаме прнходе које држава нз оелобоћених предела добнја. Прпходн овн износе око 3 мнлиопа двнара; а то одговара годишњем пнтересу на капитал од 37' ; мнлиуна дпнара, рачунећн 8%. Ови приходи растиће, заједно са бројем становннка. из годнне у годину, те ће н они сами не само накнадитн. него још и нренлатити што се буде платило на одужење ратног дуга. Узме лп се у рачун н пародна незавпсност која је услов за свестрани напреднн развнтак привредне н друштвене снаге, на н за државни углед Србије, онда ратпи добитци нретежу не само над дугом. него н над свцма другпм теретнма рата. Праведна о цена своди се на ово : Параштај којч је во,/ио рат за ослобо^ење и независност, иреноси на аотомство не само оно гито је наследио од иредака, него јоги и знатан иричлод од који је чроизвод, његове јуначке тековине и иатриотске чривреде. Ако, се сад уз ову