Srpska nezavisnost

— 104 —

усудила да их произвол.но ирекорачп. то бп се сматрало као повреда закона. и народно претставништзо узело би владу на најстрожп одговор. У Инглеској трошење државннх новаца мнмо фнцанцијског закона и без парлнментског одобрења, жпгоше се као најонаснпјп атентат на народна права и народне интересе. Постоје н законска наређења (тиЦпу асг), којнма се разрешава народ од дужности да плаћа порез, а војска од дисциилпне, чим влада на дезу осведочн вољу, да народу по џепу барата н са народном кесом расиолаже самовољно, мпмо закона п без парлиментског одобрења. Наш устав и нашн законн предвиђају ванредне пужностн, по којима влада и кад скупштина не бп била на окупу, може да па своју одговорност паре1)ује пздатке, па да вакнадно иште од скунштпне одобрење за то. То су нужностп које настају кад унутрашњој вли спол.ашњој сигурноттп земл.е каква опасност загрозп. Али. каква невол,а, в по ком праву, да се и у сред пајредовн.јег и најмнрнпјег стања зр.конита мера државннх пзда така без одобрења скупштине прекорачава?! Таквим прекорачавањем изиграва се најважнпја гарантија народне слободе, а то је народно цраво одобравања буџета. Народно претставннштво дужно је, да заступа н бранн ннтересе и права целог народа, а не једне клнке илн партије. Оно је власно, да одобрава само што је народу од нотребс н користн, и све у границама устава н закона. Свако отступање од правих народннх ннтереса п вотреба доводи народне послапике у нротнвност са дужностпма на које су се заклели, п чинн нх одговорним пред народом којн својим нравом стоји над њвховвм посланством. Толико докле се занлетенп рачуни „нанредњачке" владе са наметнутим банкротским „тутором" пе размрсе. А кад се ти рачунн пречиете, те се внди колико штета Србнје ча чнсто износн. и са колико

Г0В0Р Д. НЕШИЋА арофесора ве.шке школе држан на Св. Саву ов. г. у великој школи. (Наставак) Пошто се у ирвој нериоди опита н проматрања већ дошло до извесних закона, који владају сматраним иојавама, пошто су т. ј. дофивене основне једначине тих појава, која могу служити као полазна тачка даљим испитивањима, математика излази на среду узнма ствар сасвим у своје руке, и са проматрањем и индукцијом доПивених једначина она изводи резу.ттате, и то не само оне, који су с почетка тражили, већ врло често и такве. на које се никад није ни помишљало. Истина је, да се номоћу ње не може иишта дознати, што у иознатим прсмисама неби већ скривено било ; истина је, да се помоћу ње неприбављају никакви стварно нови елементи сазнања. али их она ипак на најлакши начин сагнаје, поређује п уређује, она им изналази законе, којима се онл морају покпмавати и на т«»ј начин јако доприносе

се наши државии дуговн заокружују, биће врсме, да се и дубл.е осветлн Финаицвдско нитање, те да пзпђе на видик и оно, што за сад још магловпте завесе покрнвају. Пад банке „Инион женерал" и последице за нас. (од 11исца чљ\нка „народна банка с погледом на бонтуов предлог". I Сам назнв те банке каже да она ва .Ђа да тражи нослова у свима земљама а врло је близу и та сумња да су се при оснивању те банке таке друге земље у виду имале. Још у оно време појавнла се мисао да су оснивању те банке повода дали више нолитнчни узроци, а данас о томе нема ннкакве сумње н ми се не варамо кад кажемо да је при оснпвању предвпђена н улога за Србију. Нашем железничком уговору ту је Новор. Кратко време по томе била је основана земаљска банка у Будапешти. Ми смо већ лањске године ири нашем жељезннчком уговору зебли да наше нослове неће вршитн инион женерал него неко другн. Влада је тада свечано то одбнјала, тврдећи да су нашн нослови иоверени чисто Францускпм рукама. Неколико месеца беху довољни да докажу да су н ти назори владини потнуно неистнннти. Друга побуда за нас зашто ни садашњим изјавама њезнним не можемо иоклонити ни најмање поверења. Лендер-Банка у Бечу има српско жељезничко оделење, она врши све набавке за нас, она закључава уговоре па тамо се врше н послови око нашега зајма за одужење државног дуга. Последња дебата на интерпелацију због те банке у бечком нарламенту иоказала је јасно у каквом односу стојн та банка нрема аустријској владн и морамо жалнти што је дебата о самој банци одбачена била. У данашњем добу моглп смо из те дебате извести велике корнсти. Ова дебата може се назватн и узроком пада Инион женерал , као што ћемо доцније видети. Удеоннце банке Инион женерал гласиле су на 500 динара од којпх највнше бп уилаћено т. ј. у носледње време, 125 днн. Оне се у почетку продаваху и са малнм курсом. С почетком годнне 1880 стајаше курс на 730 динара. На парнској к усавршају и унапређују саме науке. Алн одмах у почетку, т. ј. пре но што су проматрањем сазнати основни закони, примена математичких методанема смисла, нити је у опште могућа. Астрономија, која сва кретања небеI ских тела објашњава иомоћу само неколико општих закона, постала је већ скоро чиста дедуктивном науком. Да ли ће нак то исто бити случај и у истој мери и са осталим наукама, да ли ће се т. ј. све иојаве, којнма се оне баве, моћн некад објаснити чисто механичним законима кретања и равнотеже, и на тај начин ностати иредметом чисто математичних дедукција, то је велико пнтање и готово се сумња, да ће оне икада достићи то идеално савршенство, н ако је у осталом извссна ствар, да је кретање нрви и иоследњи узрок свакој нојави. Јер и ако је господо увиђавно, да нема с-коро ни једног питања, које се у последњој инстанцији жеби дало, некажем могао, свести на нитање изналажају количина једних из других , опет зато кад се номисли, да је полазна тачка сваком математичном исш1тива«>у нриродннх појава тачно сазнање узајамне зависностн количина, које се у њнма јављају; кад се даље помисли, да је сазнање те зависности тим теже, што су нојаве сложеннје на дакле н заттлетеније, и кад се најзад

берзи обнчај је да се удеонице нродају но својој нотпуној номипалној вредности. Ако нису иотпуно уплаћене, ваља одбитн дужну доплату да би се дознала вредпост коју треба илатити. По томе дакле удеоница се могла кунити за 730 375— 355 дин. На том курсу стајаху готово до октобра 1880 и тек од тога времена ночеше јако скакатн. То беше тада кад је Бонту првн нут у Србију дошао, да н пас усрећи својим даром. II ако је то случајно онет бележимо и тај случај. У ночетку 1881 стајале су удеоннце на 935 и од тога времена ночела је берзанека игра. С почетком аирнла бележно се курс од 1254 с иочетком јула 1400 с почетком септембра 1670 а у почетку декембра 3000 па је дотеран овога месеца и на 3.200 дннара. Већ курс у сеитембру био је курс берзанске нгре — и јавни глас већ беше осудио таку радњу. Народно економне новине Г 1 есопоин$*е 1гапуа1$" још сентембра месеца оиомнњаше иублику да се неунушта у ту опасну пгру — која мора на крају одвести у нропаст. Али то ветрњашство терало се још даље од стране банке инион женера^г те месеца повембра могло се већ поуздано рећи да ће једном такву радњу инион женера^г животом да нлати. Јавни гласовп у новннама и у брошурама јако су се противили такој вегрењачкој радњи па нозиваху саму владу, да се умеша те да ирегледа и контролише рад банке инион женерал јер већ солпдност Францускнх канитала већ милијарде Француских становника стајаху на коцкн, Овде није место да разбирамо којим је средствнма учињено то натеривање курса, али морамо рећи да је инион женерал била највећн чиннлац тога ветрењаштва. и да је оно у тој банци било код своје куће. Банка је куновала и нродавала сама своје удеонице. То је у неким државама н забрањено;.у Француској није. Бонту је изјавно на последњем главном збору своје банке инион женерал у новембру 1881 да у касама банкиннм нема нн једне удеонице своје банке нн од сродних јој банака. Он је слагао јер ири паду инион женерал нашло се у касама 50.000 комада властитпх удеоннца. И то је бнло н све, у осталом беху касе нразне!! Те удеоннце кунилаје банка само за то, или да одржн куре у нретераној висини нли да га отера још већма у внс. помисли, да нри свој савршености математнке аналистична срества, која нам она нружа, нису ни издалека довољна, те да би моглн бесконачно занлетене одношаје миогих нрнродних нојава, баш кад би их могли и сазнати, аналнстнчки нредставити, онда ће се можда наћи оправдања зч горњу сумњу. Алиу сваком случају, достигне иоменуте науке то идеалн(Г савршенство или не, стоји го, да је математика најмоћније оруђе , којим се оне могу послузкити нри изучавању закона, којивладају нриродним појавама: да је она једино ноуздано и несумњиво срество, помоћу којега се из онита могу истинити закључцн изводнти ; да је она најзад сила, која раштркана Фактау целину скуиља и својим их животом задахњава. Ово што је казано, ноказује до' ста јасно важност математике са гледиј шта природних наука. Мало час казао сам, да се математика развија из неколлко само аксијона т. ). 1 из истина тако јасних и за свакогаувиђавннх, да пепотрсбују никаквог даљег доказа. Из тих неколико аксијона математике н треба мало но мало а постуино и све остало нстине своје, служећи се нритом логички најтачннјим и I најпоузданијим методама умовања и за!:ључпвања. Свака већ нозната нли доказана истнна служи као пужна н поуз-

Само те хартије нредстављају да нас губнтак за банку од најмање 120. милиона динара. Не може нас нзјава Бонтуова изненадити јер лаж иде у друштву са ветрењаштвом како у нолитичком тако и у магернјалном жнвогу. Да бн банка своје ветрењачкс нослове што боље терати могла она је створила себи помагаче, као што су Лендер банка Ландес банка и внше таких банака у самој Француској п Италији и као штојетражнла „народном банком" и нас у тај круг да увуче. У иоследње време основала је 1881 бапку у Лиону ћапсие (1е Еуоп е* <1е 1а Бо1ге као спомен на место рођења свога вође. Алн то оснивање не беше за њега нресудно. Лнонска банка тражнла је пре неколико месеца од аустрпјскога министра Фннанцнје донуштење за осннвање неке банке морнарске. Министар јој обећа да ће дати допуштење ако банка учинн пеке нзмене у иоднесеннм статутима н капита.1 у готовом положи у Бечу. Банка све те услове испунн. Али у то време дође и дебата о Лендер банци у аустријском парламенту те носле ове дебате миннстар нпје внше смео да да коначно допуштење за оснивање банке знајући у напред, да пе би од парламента одобрена била. Алн вегрењаштво Лпонске банке продавало је већ на берзи удеоннце те банке која још у ваздуху лећаше и то са великим нридом, а кад у Лнон стпже глас да аустријски миннстар неда донуштења, тада наста неиоверење према лнонској банцн, односно инион женерал и Лионску берзу нонадне такав страх — наннка — да се за два дана све развалило што је Бонту подигао. Берзанско ветрењаштво дотерало беше особито у Лпону на највиши вршак па за то п раздраженост беше тако велика. да се људи убијаху, излажаху из паметн и да се берза затворпла. Наравпо да се то морало пренети н на сам корен — на инион женерал у Парнзу. (НаставиКе се.)

Устанак на српском југозападу Цетиње. 3 Фебруара. (извештај нарочнтог донисника „Срнске Независности"). По обећању моме у последњем писму евовам се јављам. Ноћу између 27 и 28 нр. мјес. Војска аустријанека отпоче операциони нападај противу Кривошија, са три дана основа за доцннје заплетеније истине. На тај начин бавећн се математиком човек се ноступно и на самом нослу упознаје са најразличнијим методама суђења и доказивања и то понекад боље и темељитије. нег? ли неки, који су нх нарочито проучавали а нису их у стању ирнменнти ни у каквој грани људскога знања. Кад се још узме на ум она тесна веза нзмеђу иојединих математнчних истина. нотреба, која одатле нроистиче, да се оне морају не само тачно схватити, но вазда и на уму имати, и најзад лакост н вештнна у њиховом руковању и комбиновању, онда се мислим неће одрећи, да је математнка једна од оних наука, која утнчс и најсилније и најблаготворније на развој нашега духа. И у томе се огледа њена велика вредност са недагошког гледишта. Велнко савршенство математике и несумњнвост њеннх рсзултата, којн јетако јако одликују од свију осталих наука, долазе колико од крајне нростоте самих предмета, које она расматра, толико и од начина нспитивања. који се, као што већ рекох, сматрају као најтачннји и најиоузданији начини сазнавања. Математичар се бави не само са најпростијим иојмовнма , него их он пре свега увек у једном и истом смислу. Из једне већ : доказане и несумњиве истнне он изводи