Srpska nezavisnost

— 125 —

ња сгвари. које он нредставља, говорећп, .да је спасао мир Евроле". На ове детињаете речи његове мора човек жалити Орбнју, којој је судбина нала у руке гаковом ветрогоњи, и мн мнслимо да је нмао нраво један господин, који је у друштву једном ових дана рекао, да би за те речи требало послати г. Мијатовићу на Саву све докторе београдске да пспитају стање његовог молга.

Устанак на српском југозападу Цетиње. 14 Фсбруа; а. Сиага устаннчка раавија своју моћ у Босни. Љиховс чете захватају свс друмове између Сарајева и Фоче, куда не дају нрд&и номоћи аустријанске војске за Фочу. Гласинац. врло важна нозиција блиг.у Сарајеву, у рукама је устаника. Њихова је намјера с-а појачањем које сваким даном расти. поћиу походе Сарајеву. Бојеви око Фоче не нрестају, и благодарећи Фортидама и утврђеним шанчеви.ма са добрим топовима. војска аувтријанска и јон1т се у њој држп . но прнлика је да неће за дуго. (> ов. мјес. би«» је јачЕ окршај око Фоче којега и звапични ранорти аустријански доносе. (али као сва извјешћа њихова што су лажна тако је и овај). Бојска аустријанска која је у посади Фочанској изиде нз варошп са једно Г> баталиона да би захватила Крушевицу. ссло у близини Фоче од нрилике 80 метрова. бојећи седа не би исто од устаиика заузего било. Војска аустријанека тек што је уљегла у село одпочела је налпти куће. Стојан Ковачевић . који се у близини находио. притрчн V номоћ сељапима и отвори ватру која је трајала н часова. Аустријанци, видећн надмоћије устаничког оружја. побјегоше у Фочу нзгубивши но казивању Фочанских Срба, којн тврде да су очевидци бнли. мртвих и рањсннх 200 солдата. Од устаника ногибе 4 мухамеданца и 2 православна. међу које и вођа једне чете Мујага СоФТић. Рањених било је N. Војници аустријански пријед него стиже Стојан у ссло Крушевицу заробише .геколико (породиуа) које у Фочу одведоше. ^етири Турчина, Ибрахима Спаха са син«)м и Салка Најковића с братвм су 2 жене које на ирсима ђецу носаху војници аусгријански на бајонете разнијеше. ири сее.чу томе што горњи мирно у својим ку&ама бијаху. Одмах по евршетку овог боја нрисије Стојану у номоћ Салко Форта који је уснио днћи најбоље јунаке Мухамеданске у Херцеговину. Ворчане. Из Мостара стиже глас да су сви онштинари затворени . њих 24, и то ови: Ристо Билић са 2 спна . Вуко Вујикир, 2 брата Мија и Риста Косјерине. Снмо Ковачевпћ . Шћепан Аиичић. Владпмир Гатал, 15 годишње дете са оцем : Васу Круљу затворише што кључеве од 6нштинске касе дати није хтијо. За Мијата Радовића са сином и учнт. Бекића цознатог. У кућу Мијатову била је ире-

метачина не би ли, какав докуменат нашли за новод овога уетанка, но пеиеде им за руком створити оно о чему сиромах Мнјат ни сањао није. У манастиру Жутомишлићу затворена судва калуђера. Затворени ови каода стоје у свези са дснунцијацијама „Народиог Лнста и који је пријед неколико дана у своме пшионеко-језуицком листу осумњачио општннаре меетарске и калуђсре Житомислићске. Непропустите пратити тај депунцијашкн лист. који је скроз лажљив. (Знамо га Ур.) У његовом извјешћу о словодобивеном успјеху Аустр. војске противу Кривошијана и Ораховчана. стоји н ово: да је оног дана кад је био нанадај солдата противу Ораховчана ногинуло 100 Ораховчана одјуначке његове војске, тако крунно ни Турчин нс лаже. јер свак зна да је Ораховац једно село н да једва може имати 100 војннка за бој снрсмннх. То но њему излази да оу сви нзгинули и да Ораховчана више пема на овај свијст. Нови пак, који се у Н. Л. нојавише да су и међу Кривошнјама н неки у црногорској граннцн. биће блај гословом Језујите Ј>т»е Барјактара васкренулн. Од свега окршаја до садашњег, од Ораховчана само је један рањен лако. а остали здрави и жељни видјети „славодобнтиике н своје крвнт;е и . Кривошнјани отночели су наиадати Аустр. војску ношто се увјерише да они не бншс кадри то учинити кад ови и јошт елабији бијаху. Чује се да су нх из једног шанца ншћералн и многе ноубијали. Уељед тога очекује се нова војска аустријанска која је поново почсла долазнти у јачој мјери. Бошко Гулина. за кога сам вам у н]»во писмо јавио. још јс затворен. Није било успјеха од главара који за њега ходише молити у касаоу да га као мирначовјека нуште. С њим су ухваћени и два оФнцира Херцеговачки, Снмо 'Бого и Јован Голијапнн. Овог иоследњег тако у гвожђе оковаше н етегошс да је одмах отекао и чује се да је умро под мукама. Војводу Радовића који такође на миру _у евојој кући живјаше кренупп- три сатнијс еолдата ухвати тога. Но како овај бијашс опрезнији од Бошка нмађашеједно 10 момака код себе. с којнма провали између еолдата здр во и весело међу браћом ухтаннцима. бјежању убише 2 солдата а једног жнва ухватише. Његову породиц}-, жену са 6 ђеце војска за])оби и у касабу одведе. 0 доласку Јовановића у Мостар дочекан је био и од православних на челу им са владиком. које бар. Јовановнћ осорно нопрпјетида је овај устанак његово масло и да ће одговарати за то. Владика му одговори да он нознаје у Дариграду своје старсшине у лицу Султана н Патријарха н замоли за насон! да се креће из Моетара. . Но овај п јошт жешће му иопријетп да он другог цара ни натрике нема осим } ђен. Јовановнћа и да неће добити пасоша. На томе се и свршило.

ИЗ ЛИСТОВА а.. Странизс Париски лист Кеуцс {шапсчеге. у своме броју од (16) Фебруара доноси под називом: „српска жслезница" ове врсте:

„Српска влада предала је у руке друштву Генера.хне уније четрдесет милиона (40,000.000) Франака (динара) номнналнс вредности у обзезницама сраске же.гезнице. Напротив. Генерална Унија није дала ништа више него само уговорену кауцију од 4. милијуна франака. А што се тиче грађења срнеке железнице, све што је до сад на овој урађено једва да ће вредитн вишс што од нуле тако да Србија остајс новеритељка друштва Генералне Уније — са тридесет и ает милијуна ,35,000.000) Франака у округлини. „Српски министар Финанције до сад се заман мучио у Парнзу да нађе у финанцијском свету какву кућу која би хтела да прими његову понуду и српска влада биће принуђена. да се за сад одрече своје намере у погледу грађења железнице изузев какав ванредни случај. Као што би била н. пр. каква тајанствена и бссконтролна ујдурма са бечком -лендербанком". Минпетарска крнза у Београду као да се неће моћи пзбећи." По истом Финансијском листу, право стање Генера.гне Уније сводн се на ово: -Паснва (дуг) Генералнс Уније износи укупно 213,600.000 Франака: а актнва (имање) рач\т!а се на 226,700.000 Франака. ..Али, ако се може веровати да паснва не износи мање од 213,600.000 динара нма врло много разлога за еумњу, да актива може у етвари изнети колико се рачуна. и Кад се сумњива и незаконита потражнвања као што треба у рачун узму, излази по поменутом листу да је стварна истина у овоме : ^Актива &е се ио свој ирилици свести на 375 франака који остају као дух да се уплате још на сваку стару акцију, и Као што ових акција има на броју свега 100.000 кад бн се наилатило но 37Г) Франака колико се за њих још дугује онда би актива Генералне унпје изнела у ствари само 137.500.000 Франака а то је 176,100.000 Фр. мање него што нзноси пасива њена! Пе\нс Ииаисјеге наномнње најпос^е, како се разноси глас, да ће Ген. Унија нредузетн нздавање нових акција, у цељи олакшања својих терета, па доказује да је то правна немогућносг. „Гснерал. Унија (говори тај лист) данас је еудски растурсна: ту нема више акција у правном смпслу те речи и то друштво не може вршити нпкаквих операција више. Ту нема више акционара. но има једнно поверилаца. још се не зна колико износи нотраживање ових, јер треба времена да се биланц направи Али какво је да јс етање Генер. Уније оно остаје такво какво ее затекло, а нс може се ни за длаку променити. Нн актива нн насива не могу се нре -ругојачити, јер не може бити више ни нових поверилаца ни нових дужпика...."

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА I Из Пирота јављају нам како се тамо размеће познати >виделовачкн" пришипетља Димитрије Алекснјевић нови дирсктор пиротске ниже гимназнје. Он је постао десна рука начелника Дробњака.

Од бив. уредника „Шумадије^ није се бољему ни надати, вук длаку може да промени али ћуд иикада. Алексијевић је кад га оно после срамног екончанија „Шумаднје" оставише садашњи л виделовцп" на улици гладна и жедна гола и боса, богорадио код људи народне либералне странке, док му нису службу дали и ноставили га у добар положа/. Али Алекеијевић чим се 19 октобра промени влада и дођоше на владу његове старе госе „виделовци" показа своје „лепе црте и и поче се нрвибацати камсном на прошлу владу зато сигурно што му је из милости дала комад леба и довела га у положај који једва да је заслужио био. Кад јепознати дрински џелат после 19 октобра развио у Нишу сву своју нодлу делателност у корист „виделоваца" Алексијевпћ му је бно десна рука. и за све то добпо је он награду и иос гао директором пиротске ниже гимназије. Сада Дробњак ради на томе да се у там. народу купе потписе на адресе већини и за неповерење мањини а и у том нослу Алекснјевић указује му својски иомоћ. Али иде време те ћемо се рачунати. Неће се моћи више мењати длака. СА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Седница ол 26 Фсбруара 1882 Председник А. Ђ. Поновић отвара састанак у 9 1 /^ часова. За министарским столом Пироћанац. Доцније улази Гарашанин. Читају се поздрави са разних краЈева Србије, због ироглашења краљевине. Предсвдник чита ниемо Фабриканта чохе из Параћина, у коме благодари скунштини што је одредила своја два члана да присуствују нрп отварању Фабрике. — Узима се на знање. Министар-иредседник Пиро&анац. Пре неки дан поднгла се зликовачка рука на енглеску краљнцу Викторију. Краљица је нзбегла онаспост. Влада је одмах изјавила енглеској влади* евоју радост и честитку. Позива скупштину да се тој изјавн придружи. — Опште одобравање. Мил. ГлшииИ моли за одсуство. — 0еобрава му се 14 дана. Паја ВуковиЛ моли за 20 дана одсуј ства. - Одобрава се. В.I. Павлови/! моли за 16 дана ожсуства. Одобрава се. I Дим. ТомиК моли за 15 дана одсуства. [ Одобрава се. Тан. МилошевиК моли за 30 дана одј суства. — Одобрава се. ! Ца. Осатовиб моли за 20 дана одсуетва. Одобрава се. Ив. ПротиГ, моли за одсуство до крајп ове еесије. — Одобрава се.

то. да прикунља податке, што би сваки иоле ннтелигентан човек могао радити, него. а то је баш главно, да на основу прикупљених нодатака изводи или изналази законе друштвеним нојава. Алн да би се закони тих појава. којнх се Функциона веза тако тешко сазнаје . могли барем нриблнжио наћи. ваља госнодо. знати онет математнке, што на жалост није баш евуда елучај. И тако видимо, господо, где и у ово најновијс доба онако исто као и у старо математнка нредњачи осталим нриродним наукама, где им са својомјасном буктињом осветљава јоште непозпате стазе и богазе. Сада као и онда са усавршавањем математичних теорија и метода нашс знање Фнзичнога света постаје све обилатије, потпуније и савршеније. и ми без претеривања можемо н смемо рећи . да све безбројне и дивне тековине новојега доба , да сав неопцсани с.јај новије цивилизације, нрема којој мннуле цивилизације ишчезавају као бледа еенка наспрам јасне светлости, јес.у у последњој линији излив оне тајанствене оне чудне силе, која у математици почива. Сада као и онда и као што ће вазда морати бити. висина на којој су матсматичне и природне науке, њини назорн и погледи на цр.:родне ствари и појаве, које ствари, и нојаве оетају и остаће всчно ш те, док

се само људи мењају, јесу и бићс нај! поузданије н најненогрешније мерило свести и образованоети нојединих нар«»даи времена, мерило , које ћете узалуд тражити код осталих наука. јср за таквзг ! нећете зацело наћи. Према свсму, што сам досада говорио. није госиодо никакво чудо, што се математика кроза сва времена тако јако ценила и што јој се и у садање доба толика нажња ноклања. У наставним нлановнма нижих и средњих школа њој се свуда уступа часно место као науци, која је кадра својим несумњивим и простим иетинама. својим логички наученим меI тодама својом поступношћу н])ецизношћу и нсоспорношћу својнх резултата најновије утнцати на развој и на изоштравање млађаних умова. Наравно да би ее ово последње постигнуло, ннједостаодредитн само довољан број часова . како би се теорија и механизам радње, које је обоје нодједнако важно, савладали, већ н цео наставни план, распоред поједшшх предмета и часова ваља да јстакоудешен, како ће оне науке, којс математнчно знање нредиостављају. наћн у математици истинскога ослонца, а ови онет : у њнма плодно поље својих нрнмена. Тек ; са нримеиама и помоћу њих изучавање математике ностаје не само интсресно, него и доноеп нраве педагошке ко|)исти,

давај\-ћи младићнма ир:мику. где^е самн своју снагу моћи огледати. навнкавајућн их даклс на самоетално размишљање и умоваље. У вишим заводима: универзитстима п нолитехникама математичне науке заузимљу такође евудаједно од најугледнијих места, јер се оне. по Бакону, сматрају е правом као неизоставна оенова прпроднпм наукама . нли но Огнсту Конту као најмоћннје оруђе, које је дух човечији могао нронаћн за изучавање ирироде и њсних закона: јер математнчнс наукс иружају прнродннм наукама најзгоднија н најноузданија среетва за савлађивањс њиховнх тешкоћа : јер оне тек дају њиховим теорпјама философскн облик и научни е-јај. И код нас госнодо почиње се у новије доба ноклањати све већа пажња математичним и нриродним наукама и жртве, које се због њих чине, одговарају велнчини те пажње. Надати је се, госнодо, да та нажња и љубав ирема помснутим наукама не само нећс елабитп . нег > да ћс из дана у дан раетити. Ту ми наду, госнодо, улива номисао, да сада у овом веку, нико, који еамо уме мислнтн, неће намсрно затваратн евојс очн нред јасном светлошћу истнне, а та је. да само математичне и нрнродне науке спрсмају друштву и човечанству у нравом смислу

нроизводњс. радннке; да су оне у истини нозване да од сада управљају животом друштва и човечанства и да их воде све | бољој . задовољннјој н сретнијој будућ1 ноети. А вама господо слушаоци. матсматичних н прнродних наука, иемам шта ка; затп до то. да са ваше вредноће, вашс спреме н вашег владања заелужујете махом хвале и признања. Вама нису нужне речи ностицања ни охрабрења на вашем трудном алн светлом путу. Вами нису нужне поука ни ономена, јер се ви као нерна чеда математнке владате и управљате но њезином материнском унуству. ! Она вас учи, п вн је слушате . да пре но што се приђе нослу, ваља за њ бити и снреман, зато се својски и снремате; да при проучавању ма каквог питан.а греба иајпре опажања и проматрања. за које се норед теоријске спреме тражи ј иекуство, којс се тек временом добија, : зато чекате својс време. Останите дакле | на вашем досадањем нравом и светлом нуту, децо светлостн, и недајте ее запести ни ласкавим речма ни варљивнм обећањима, јер знајте, да они којибинокушавали екренути вас сада са нута , снрсме н рсда, не могу бити иравн иријагељи ни вами ни отаџбнни. Ваше је господо ученици свију Факул| тета, да се сада само епремате, и *п у-