Srpska nezavisnost

БРОЈ 37.

ЧЕТВРТАК. 4 МАРТА 1882

ГОДИНА II

2222 за стпг: ка годину 24 дин., на по годинб 12 дин., на ЧЕТВРТ год. 6 дин. 31 сст1ле зеиље 21 подтстсзт. на годину 30 франака, на по годинв 15 ер. на чкгврт год. б «р. 31 17ст?с-7г1?ск7: на годетг 15 •ор. т банк.. на по год. 8 ♦. на четврт год. 4 ♦. 31 сзе сст1ле 1?н13е : на годину 36 фран., на по године 18 «р.. на четврт год. 10 фр.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ИТОРШОН, НЕТВРТКОУ, СУБ0Т11 а НЕДЕЛОИ

уредништво је и администрација г куки г. томе лндрејевић.а вбиликев венац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: први пут 12 дин. пара од реда. а иосле свакп пут 6 пр. за пр1шослано 50 пара дип. од рида. Рунописи шал>у се уредништву, а првтплата адтинистрацији мс ? с с н е не313исесст ?'■ РУКОПИСН НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСНА НЕ ПРИ.МАЈУ СЕ.

ВЕОГРАД 2. Марта. Свеснн иатрнјоти, мнслени н искрени људв наше отаџбпне предвнђалп су да ће доћп дан, кад ће се срушнти из основе један део труле зграде виделовачке, коју лакоумно, лакомислено, на штету н несрећу народву, не обзирући се на глас народа, не осврћући се на гласове целог словенског света, подигоше Финансијскп „генији" и „мудрн државници" самозваних напредњаиа на швиндлерској основшш прокажене солидностп једног Бонтуа. за ког српски министар тврђаше _да је сигурнији и од саме државе српске." И тај дан освану. Пред лицем целог народа, усред скупштине „напредњачке" устаје један од корпФеја из виделовачке партнје, Ђ. Непшћ, те оцен>ује несигурним гласом железнички уговор с Вонтуом као штетан п несрећан по земљу. Она иста већина која је лане разузданом одсудношћу вотнрала новерење Бонту-у; онп истн министрн који лане заложише име И част за солндноет Бонтуову и који гласно н пред лпцем света потврдише да је уговор користан по земљу; они нсти који још пре кратког времепа чуваху А брањаху Бонтуа као ненрикосновену личност, који га упоређиваху са једвим Ротшилдом. који спомињаху неку „црну земљу' 1 и с натосом застрангаваху с даном разрачј "навања, — сви ти. мали и велики, од Пироћанца па до Мнхајла Јеремића гледају у црну земљу и слушају мпрно. ладнокрвно како им брат по начелу. садруг и једномисленик изрнче смртну пресуду на Д „усрећиоцем" Боитуом ! Још пре два дана нретња, да ће доћи дан разрачуњавања. и гле. дан тај долази и не зван; но у место разрачуњавања нолаже се сва нада у нравичност тућих судова. остављају се на страну сви моменти Бонтуове афере п предлаже се, са стране напредњачке, невино, рекао би човек безазлено, као да нису у пптању мнлионн муке и зноја земаљског, као да се тиче најобичније ствари, да се, ношто се уговор са цропалпм Бонтуом мора сматратн као раскинут. влада овластн да ноднесе предлог за граћење железнице народном снагом, п да се на ту пељ оснује народна банка. Нема сумње да је зла невоља нритисла „напредњаке". да овај одсудан корак учине; да износе саии своју бруку п срамоту на јавност, да крхају нрут над оннм што им је прошле годпне било ремек дело

мудрости, натрнотства п снаге њихове. Но ако им срећа нослужи и ако ам „јуначко лице" подносп да још и даље управљају пословима ове земље, на свакп начин. нмаће још више прилика да се у овој „папредној" врсти сталности, убеђења п карактернос.н упражњавају. Све је могуће. па нгго неби и ( рбија онробала снагу издржљивостн своје до краја. што неби и у новоствореном сташу пскусила све могуће носледице онс политике владине, која рачуна и која се ослања једино на већину своју у народном представништву! Данашњи дан као да је био намењен греснма виделовачким. Одмах при првом предмету на дневном реду. декларације закључене измећу Ср. бије и Енглеске, осу се са стране онозиције нраведан прекор на главе виделовачких мипистара, којн данас прннућени неодољивом лођиком догађаја морадоше да због доцпије закљученог трговачког уговора са Аустро-Угареком крње знатну и важну тековину земаљску, коју друга влада. друга скупштпна привреди Србији. Свет се мора трте окренути, илп у претставннштву народиом мора бити већина виделовачка. па да Пнроћанци имају куражи п светла лица, да очевидно на штету иашу иоиуштају новим уговором Енглеској, протпв кога су некад све громове с неба скидали. 0 (етрога о тоге.«! Но и тај 4>акт је ништавап нред самом нојавом Ппроћанчевом. Ко га није гледао, ко га није слушао. како заетупа н брани _нз уверења" своју ствар, како излазн пред народну скуиштину, како говори о убеђењу скупштпнске већпне, и довикује мањинн да њена реч не вредн. да само оно стојн што он говори, — тај не може веровати нитп може појмпти сву тежлну недаће која се снустила над отаџбиком нашом. у којо.ј на челу послова државних стоји Пироћапац! Занста само у таким моментима постаје појмљива полптнка срнске државе, којом Ппроћанац управља. Ми незнамо да ли да кријемо нашу срамоту пли да кидамо провидљив вео под који сс подвукла државничка мудрост п нарламентарна способност кабннетског шефа. но уверени смо да бп се већма одговорпло н достојанству српСКОГ миннстарства и угледу народног нредставништва, кад бн нсстало неких сцена у скуиштпни, као н. пр. оне, где нредседник илп ако хоћете потиредседник „иријател.ски" н „поверљиво" даје мнннстру мнг да ееда, кад овај у говору своме застане, гс

минути нролазе у очекивању: да ли ће говорити или је свршио говор свој.' Но поред свих тих „ситница" већина прнма нзмене уговора Енглеског. Да ли томе доприносе што и разлози А. Озеровпћа, у овој ствари најјачег говориика п ноборника владиног, то је друга ствар. Тек свакаио остаје карактеристпка. давлада у Авраму Озеровићу пма најбољу снагу у питањима спољне политике српске!

Ко хоће да зна впше и нодробнпје о срнскоме грбу, нека прочига говор г. Милојевића у „протоколпма скушнтинским" од 1879|, 0 г.

СРПСКИ ГРБ. - Сад је један део Српства но својој издржл.ивости п традицији, у садањој тако званој Шумаднји и Поморављу, узео на се име .лсраљевпна Србија". под једином и стал' ном српском лозом великпх Обреновића, и кад је се гим чином чвршће п сталније земљиште определило у духу пијемонта вас целога Српства, онда ваља и државни грб Србнје п Српства обновити. А какав је тај грб? Грб је Србпје и владајуће лозе Немапића „ Дво/лави бео орао ", он је оиакн каквога је поштовани иро•кесор г. Милош С. Милојевпћ бив. владнн посланпк бив. сесије скупштинске у Нишу предлагао, да се обновн и за српскп грб примн; а ; садањи грб, који је пскамчен од турских султана у духу верочаконском. остане само „црквенн грб", —- у толико само, да се четири огњпла око крста ставе на нрса „двоглавог белог орла," онако исто, како је г. Мплојевнћ ппедлагао, н 1;ао што се сећамо, да је ондашњаг влада узела тај предлог к знању, и да ће она својим предлогом изаћи, кад буде томе време. Ето, сад је време. зато и напомињемо владу, да предлог онај поднесе народној скупштнпи. која је проглашење краљевпне нзвршила. да н овај носао извршп, — нарочито с тога и напомињемо. да се не бп каквнм новачењем морским стари српски грб накарадио. Тпм пре напомињемо, што су добровољцп српскп еа устаницнма у Добричу у ночетку месеца Јула 1876. годпне, нод заставом српском а са знамењем ..Дпо/ламт белог ор.т" првп лрогласили кнсза Милана, за крал.а српског. — н сувише. што је се срнски „двоглави бео орао" вио и ленршао на заставама српскпм победоносно у новопазарској н вучитрнској нахији 1876. 77. н 78. годипе. — п онда, кад су Турци бплн н на Хунису и у Алексннцу, н у Књажевцу н Зајчару. Поднжемо дакле свој глас да се стари српски грб ..Двоглавн бео орао* обновн, кад је увенчан елавом срнекога оружја, српске одважности, нздржл.ипостн н еамонрегоревања. за своју мнлу домовнну, свеколики народ српскн н слободу! —

АДРЕС А коју су дпчни грађани крагујевачки послали с.1аввом руском генрралу СкОГ .кд.вву Ваше Високоиревосходство, Мгохаи.гу Димитријевику Дичии Русе, славни словенски борче, твоје су речи исго иламене, као што је п твој проелављенн мач на балканским. средње и мало азијским бојннм пол.има, Житељи српске Москве, града Крагујевца у обновљеној српској крал.евнни, високо уважавајући твоју храброст и славенеко патрнотство. тронутн до дубине душе твојим речима. које си у Петрограду и Паризу у пме оних у великом руском народу. који по руски мисле снмпатично за српски народ п славенску идеју псказао, хите да те од свег срца ноздраве. Бог нека благословп твоју идеју п док се буду у нагаем братеком руском народу раћади храбрп Скобељеви. дотле не губе наду на своје избавлење наша остала браћа Срби, које и кргптени н некрштени Турци данас гњаве. Жпвпо наш словенски херој! Нека те Бог благословп да скоро оствариш твоју и нашу праведну словенску пдеју ! Ура ! ! ! На дан обновлења срнске Краљавине у Крагујевцу. Долазе 345 нотниса најодабранијпх граћана Крагујевачкпх.

Устанах на српском југозападу Цетиње, 21 Фебруара. Окршаји који се даномице нбивају и.чмеђу устаника н војске аусгријанске у Херцеговнни и Боцн, ио устанпке су врло иовољнн. нри евему напору аустрпјанске званнчне и незваннчне штампе. која би шКела јевропско јавно мнење наваркати тобожњим њенпмуспјесима, којијех до данас ни на јсдној нозицији не узмогоше себи прибавптп. Размет.Ђпви њени телеграмн. <> сјајним нобједама и о јунаштву њених храбри војнпка и војсковођа који, узгред буди речено. често сами себи жпвот одузимају : како их јуначко срце на бојном нољу гопи.) Само је обмана жалосног и грозпнчавог њепог стања, који га себи створише у окупирапим ировинцијама српским. Устанак изазваи бруталннм начнном власти аустро-угарскпх не може се враКатн натраг, — он мора нанрнјед јер је његова девиза: смрт илн слобода ; а „нрегаоцу Бог махове даје." Лош.веднпх дана бнлп су ови бојеви измеНу устанпка н царских војника: ', Устаници ударнше на 300 аустр. војника; иошл>е кратког окршаја аустрпјанци даше иут града корнта. Устанпцп нх гонпше док их помоћ која им нз Метохије