Srpska nezavisnost

БРОЈ 46.

СУБОТА. 20 МАРТА 1882 ГОД.

Г ОДИНА II

једе 31 сј32јг: НД. годинг 24 дин., на но годпне 12 дин., на ЧБТВРТ год. 6 днн. 31 ССТАЈЕ ЗЕ2Л2 22. гДОЦЕСКСг ПСЛ7СТСК7н а годину 30 •ранака, на по годинв 15 «р. на четврт ГОД. 8 фр. 31 17СТРС-7Г1РСК7: НА ГОДИНУ 16 «ОР. У БАНК., НА ПО ГОД. 8 ♦. Е1А ЧЕГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТ1ЛВ 2РЖЛВЕ : на годину 36 фран., на по године 18 *р., на четврт год. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРИИКОН, ЧЕТВРТНОИ, СУБОТОН » НЕДЕШ урвдништво јв и адмннистраднја у кувн г. Тоив А ндрејеввгба овнјиђ.бв венац.

за огласе рачуна се: први пут 12 дин. пара од реда, а после сваки пут 6 пр. за припосдано 50 пара дин. од реда. Рунописи шалу св уредништву, а претплата адтинистраци/и „СРПСКЕ 2ЕЗА22С2ССТ 2". РУКОППСИ ПЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ВЕОГРАД, 19. Марта. Може ко мислити, може ко казати шта хоће о Русији и о Русима ал то иризнају већ п иајжешћи противници, да та незграпна, та необрађена, та пуста, та необразована, та дивл.а, варварска, та заверама п динамитом раздешена и растројена, да та непокретна, та изнемогла Русија — дрма сад Европом. Не да дрма н>оме снлном снагом, не да дрма својом огромном песницом, него је дрма једним словом, једном веселом беседом, једном здравицом. Оном својом здравицом 1грн чаши воде, што је почела у Петрограду пред рускпм друговима, а сврнгала у Паризу пред младом српском браћом. задрмао је Скобељев Европу, и онако стару и нервозну, тако, да Вог зна кад би престала трести се, да је нпје зауставио јачи, силнијн од Скобељева, сам цар Александер Ш. и опет само п једном једитом здравицом. Цар је наздравио 10 марта своме деду цару немачком, „староме Вилему," приликом 85-ог му роћен дана, наздравпо му је као своме „најбол.ем пријатељу и еавезнику." Исто га је тако поздравио телеграфом . Стари Вплем је одговорио свом царском унуку, како му је тај поздрав најмилији и да га сматра као најпоузданије јемство трајног пријате .Ђства између н.их два цара па п нзмеђу љихових народа и њихове две царевине. Сва Европа као да је дахнула душом. Само у једној држави евронској неће бити да еу ти поздрави одјекнулп радосно у свима срцима, у Аустро-Угарској. Основа свеколике политике, живот, опстанак наше „моћне сусеткиље" ослаља се на присном савезу са силном царевином немачком. А како се Аустрпја својим проднрањем на исток моро данас-сутра сукобити с Русијом, то савез и прпјатељство са Немачком по Ауетрију има само у толико вредности, у колико се буде одржао ма и против Руенје; управо нема ни једне друге иолитичке потребе, ради које би Аустрија ножелела тај савез, на против, на сваку другу страну, особито у економним одношајима, тај савез може јој само сметати. Ваш по томе, колике екопомне жртве Аустрија, и онако финансијски онтерећена н тешко задужена, нриноси савезу саНемачком, види се, колику важност она сама даје своме нродирању на исток, своме господству па балканском тропоЈ >у, кад му приноси па жртву толике скупоцене економне интересе. Нема сумње да је Немачкој аустријско ширење на исток повол.по.

У то се Аустрија и узда, једино у то; она бп већ одавпа пошлапа Солун, аустријска војска била би можда већ — као што јавља „Стандардов" донпсннк бечки, да ће битин у граду Београду, — да није Русије, да ннје Скобељева, да није цара Александра Ш. Аустријскн политичари су знали, да Руеији — и да не спомнњемо Енглеске — њене источне жеље ннсу прирасле за срце п да Руси но преко гледају на њено разметање по јужном словенству, по Цетнњу н •— по Београду; ал су се уздали, да Руснја не сме од Немачке. Скобељев их је немилостнво тргао из тог заноса и они су разумели, да Русија сме. У томе страху сва ее нада нашпх „моћних еуседа" окренула Берлпну. „Бог па ти," управо: ,.Тн па Бог!" То је била свакндашња молптва аустро-угчрских новина берлинском полу-богу, Бпсмарку, преведена на „ прост срнски дијалект." И Внсмарк се смилова молиоцима. Намргоди се на Скобел.ева, клнмну главом, и амвросијска коса срозала би му се кад бп је било, и затресе се берлинеки Олимп — новинарски. И створише се већ п размприце паринске. и размирице пловидбене, пуне руке прилика за рат, са§и8 ћеШ на свакп прст по један. II радост настаде у Изранљу. „Показаћемо ми Русима! Смрвићемо Русију, да је нема. Сад ил никад, што пре, то боље!" Тако ликоваху пријател.н П. Лојдови н тај нови Шајлок извади свој нож из чизме и стаде га оштритп по пештанској калдрми, да њим исече литру меса пз груди словенскога дива. Но још не би потекло крви. Ал испод крила двоглавог орла излети један царнћ и процвркута: „Не бојте се, и ја сам с вама!" То је био Чеда Мијатовић, у име српске владе. У тај час појави се - - стари Вилем и загрли се са својим унуком. И Шајлоцп занемише од чуда, застидише се и турише крадом наошгрени нож опет у чизму. А цар (ћ ? Изгубн се у жагору. Ћесар излази лично на железничку стаппцу да дочека царевог млађег брага, великог кнеза Владимира, којп води оболелу кнегињу у Италију; ћесар води путнике у свој двор и внтешки целива кпегињн руку. Сама владалачка Амазонка, царица Јелиеавета, заборавл.а часком на своје ловове п долази боној путницн на подужп поседак и разговор. У том новипе бечке разгласише, како је Вдадимнр за то дошао да нзрадп састанак између цара и ћесара, између свога брата и свога бечког домаћина. Радост није била

велика у Израиљу, ал је бар нрошао Шајлока ирви страх. Но ево ти беде невидовне. Полузванични берлински лист „Крајццајтунг" јавља у Беч: „Нема ништа од еастанка цара и ћесара. То је сасвим измишљено." Сад је све јасно. Јасно је, да је стари Внлем загрлио само свога царског унука, а ннје мислио, да тим уједно грли и ћесара. На против, каже се и признаје се, да је у том загрљају морао, хотпмице или нехотице, у неколико окренути ћесаревини леђа. То значи — мир; мпр бар за сад, мир за ову годину. Само што ће трошкове тога мира — јер и мир може да има своје трошкове, као и рат — платпти ., наша моћна суседкиња", А^стрија. Тпм новим обртом, тим ЗЈчрл .ајем цара деда и цара унука, добија Русија моћ и снагу, да и без рата може постићи за сад је«ан део свога задатка на европском јутоистоку, у корист слободе источннх народа, а, наравно, на рачун ћесаревине, управо на рачун њене злогласне „СФере интереса", те беекрајне паучине, у коју је бечко-пештанеки паук већ ухватио и Србпју и спремао се да јој исиса жнвотне сокове. Па таман наук у најлепшем послу, а са севера се појављује велика метла, да очисти паучину. Вај ! виче пештанскн Шајлок, — ево Руса! Ево куни војску на „немачкој" граници ! Не бој се ти. Шајлоче, за Немачку. Чувај своју кожу. ГШИТИЧКИ ПРЕГЛЕД У прошли понедељник примљен је огромном веЂином гласова у аустријском земал.ском сабору трговачки уговор закључен између Србије и Аустро-Угарске. Дебата јеј била много краћа од оне у нашој скупштини, кад је усвојена конвенцпја о пловидби. — Ово најбоље показује, колико су биле „истннн те" речи мпнпстра председника Пироћанца, кад је недавно V нашој скупштини говорио о користима што ће Србпја од трговачког уговора са Аустријом иматп, те је за доказ томе навео велику опозицију у Аустро-Угарској против тог уговора. — Са Цетнња јављају, да се кнез Ннкола обратио великим европским сплама с молбом, да га ослободе несносног ноложаја у који је доведеп ратом између Аустро-Угарске и бокељских н херцеговачких устаника. У исто време молпо је велике силе за посредовање, да

I Аустро-Угарска амнестира устанике 1 који су прешли у Црну Гору, јер нх Црна Гора не може да издржава; ј најзад је нагласио, даће ово стање, ако још дуже подржи, узрујати народ у свој Црној Гори, а он ће бпти немоћан да му стане на пут. — По најновпјим вестима уза| врело је стање и у Албанији. Сви [ су знаци да се спрема устанак. Пре кратког времена пронео се глас, да су најугледпнји Арбанасп билп на подворењу код кнеза Ннколе. — Верлинскп листови јављају, да ј Русија прикупља велику војску на гранпци. Сами очевидцп прнчају, ј да се већ од неколико дана опажа! ју жнви покретп руске војске на граници немачкој, где нарочито стижу јака коњичка одељења. „Наци1 јонал Цајтунг" обраћа на све ово пажњу владе иемачке л опомиље је да буде спремна на све. — У Аустро-Угарској сазване ј су царским указом делегације за 3. [ април о. г. у ванредну сеспју. — Генарал Скобељев добио је са Цетиња ову депешу : „Прослављени војвода! У овом | одсудном тренутку, када се наша I браћа крваве за природна права Ј своја и брапе их од душмана којп ! их ногама газп, пзазпва ваша патриотска реч најтоплије осећаје и најусрдннју благодарноет у сваком правом Словену. Мп као најближи позорници на којој се развијају крвави догађајп, придружујемо се општем одушевљеном узвпку свију Словена и изјављујемо најсвечашгје | да еу ваше жеље н наше жеље п I да емо и ми као и ви спремнп. да за остварење тих узвишенпх идеја ! жртвујемо све гато имамо. У то име нека вам Бог подари дуг живот." Како Ауетро-Угарска тумачп | равноправност свих вероисновести у Боепн и Херцеговпни, најбоље илуструје најновпји указ царски, којпм се еви онн мухамеданци, који су се 1862 године иселили нз Србије. оелобођавају од војене дуж1 ности до конца 1887 годпнс. — У италнјанској коморн поднео ! је мииистар Финанснје, Маљнјани, мотивпран нзвештај о Финапсијеком I стању Италије. У извештају се паЈ води, како је у буџету за 1881 !10дину био нредвиђен сувишак од 77« милиона, којп је нрема доцннI јнм издатцима требао да се емањн [ па 4У 3 милнопа. Но овај вишак буџета достигао је цнфру од 45'/ 4 миј лиопа, и то С милиона од уштедз, а осталпх 4:1 милиона због више ; поетигпугих прихода. Редовни прнI ходи државпп нретеклн су редовне издатке са 140 милпона. Од еаме

а «